Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Fotografija je i zapis mesta, ljudi, dešavanja i vremena.
Eto, vidite da nije bilo teško: ja sam vas samo malo davio svojim fotografijama sa koncerata, a vi ste samo malo pokušavali da eskivirate. A ko je koliko uspeo u svom delu raspodele posla, recite vi.
Samo još malo, ove nedelje vas davim svojim fotografijama živih svirki, što mi je jedna od omiljenih tema.
Izdržaćete ovu podelu poslova, zar ne: ja vas davim fotografijama sa koncerata, a vi mene uzalud molite da prestanem već jednom.
Dobro mi ide: kao što sam obećao, ove nedelje vas davim fotografijama sa koncerata, a koliko je to suptilno, videćemo.
I kao što rekoh, ove nedelje vas suptilno davim svojim fotografijama sa koncerata.
Ove nedelje ću vas suptilno udaviti svojim fotografijama sa koncerata.
Није толико проблем кад навалите на посао, ако радите оно што волите и ако видите да се људима свиђа то што радите. Још је мање проблем ако и добијете неку кинту за то. Проблем је кад крене мало превише да им се свиђа и некако налазе начина да вам продуже радно време на цео дан.
Оно, није да цео дан баш радим, буде ту и пауза и блејања по мрежи, али… није баш згодно кад си увек на располагању. Те сам најавио екипи која ме зивка у разна недоба да ћу да се окренем мултиконфесионалности – да не радим недељом (хришћански), суботом (јеврејски) и петком (муслимански), да се неко не увреди. Добро, серем, ово сам сад смислио, а није баш славно ни прошло – то сам најавио почетком марта, па је успело ама баш ниједном. Док ми није мало напукао филм. У четвртак, у 18:00, погасио сам сва сокоћала преко којих су могли да ме зивкају, изнео пиво на сто (буђејовичко, црно) и, вођен начелом истовремености, изазвао да то буде управо онај дан у години кад залазак сунца добацује до стола на ком је то пиво. И цвеће, зумбули и лале.
И како то већ бива, кад крене, иде. Дочекао сам снимак који, у ствари, планирам још од јесенас (јер та геометрија географије је симетрична – понавља се на десетак дана од равнодневнице ка дугодневници) ал’ онда нисам имао тог пива.
Овакво светло траје можда 4-5 дана, а онда сунце већ буде сувише високо, дрвеће олиста и пробије се тек понеки зрачак. Зато и оних дана у септембру, кад би требало да је исто овако – није, наша авлијска џунгла је толика да комшилук имамо само од новембра до априла.
