SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Fotografije sa raznih strana
Tri, pa jednu…
Kako je i zaÅ¡to ispalo da slikam baÅ¡ to, baÅ¡ tako, baÅ¡ sad, bilo bi previÅ¡e za priÄu. Težak dan, opet, crni kuluk za bele novce, pa kad je već crno-belo, pomislih, daj da zabeležim elemente svog celodnevnog derneka: flaÅ¡u za vodu i Å¡olju za kafu. U flaÅ¡u dolivam redovno, u Å¡olju bih dolivao kad bih smeo.
Cajtnot? Muka sa idejom? Vrati se na mesto zloÄina i opali joÅ¡ jednom.
Da ne bih dangubio objaÅ¡njavajući: ja ponekad nisam gospodar svog vremena i to može da znaÄi da sam prinuÄ‘en da se snalazim. Znajući da neće biti vremena za veliko bavljenje fotografijom, jutarnja scena me je opredelila da se vratim sinoćnjem steciÅ¡tu. To je izgledalo ovako:
Boje, veÄernje boje…
Provirio sam kroz prozor, uoÄio narandžastu i plavu boju, doÅ¡ao do zakljuÄka da je to perfektna pozadina za veÄernju fotografiju, turio fotoaparat na stalak, izaÅ¡ao na terasu, pa opal’ po cveću u žardinjerama.
Zona f/2.8 – mesto na kome poÄinja magija…
Poigravanje ograniÄenom dubinskom oÅ¡trinom je neÅ¡to Äime ne prestajem da se fasciniram. Mogu slobodno da priznam da je mogućnost rada sa kratkom oÅ¡trinom jedan od važnih razloga Å¡to sam uopÅ¡te preÅ¡ao na DSLR, a odbacio razmiÅ¡ljanje o kupovini nekog novijeg naprednog maliÅ¡e posle Canona G6. Imam uslove za rad u toj zoni zahvaljujući DraguljÄetu, objektivu Canon EF 50 mm f/1.4, koji samo Å¡to ne progovori. Ponekad, kad naletim na neku prikladnu teksturu, ne mogu da odolim:
Ono kad uhvatiš sebe da robiješ tehnici… Muka živa.
Vazduh je bio prezasićen vlagom, a meni se nije dalo da montiram polarizacioni filter na objektiv. Palo mi na pamet da je takvo vreme manje-viÅ¡e idealno za fotku eksterijera nad kojom bi se primenio visok kontrast. Bio mi je potreban neki opÅ¡ti plan, polutotal, tako neÅ¡to… Znam! Pravac ulica!
Ako gledaÅ¡ naglavaÄke, liÄi na ulaz u pakao.
Nestabilno vreme, popodnevne kiše, cirkus na nebu… Zapravo, meni je po volji tako, samo da nije ona žega, jer vrućinu ne mogu da podnesem. A oblaci: ludilo.
Slatko prikupljanje scena tokom hoda ulicom.
Kada bih bio pametniji nego Å¡to sam sad, spojio bih lepo i korisno: svakog jutra, bez obzira na vremenske prilike, hodao bih ulicama oko sat vremena. Naravno, sa fotoaparatom u ruci. Tako bih zadovoljio preporuku svog doktora o kretanju i pride bih imao poligon za najslaÄ‘u temu za fotografisanje – ad hoc uliÄnu fotografiju.
Ostavio sam auto kod majstora i tokom desetominutnog peÅ¡aÄenja kući uhvatio devet scena DraguljÄetom (objektiv 50 mm koji spreÄava lenje postupke u kadriranju i pritom radi k’o zmaj). Sa Äetiri scene sam veoma zadovoljan, Å¡to je daleko bolje od proseÄnog rezultata. A ova mi je baÅ¡ bila po volji za fotku dana.
Strpljenje. Strpljenje kao takvo.
IzaÅ¡ao sam u dvoriÅ¡te sa aparatom u rukama u Ävrstoj nameri da uhvatim ili munju ili pticu u letu. I dok sam se ja tako divio oblacima, proÅ¡li su neki golubovi, pa sam ih promaÅ¡io. Olako sam shvatio zadatak: trebalo mi je preko dvadeset minuta da uopÅ¡te neÅ¡to uhvatim u objektiv…
Da se vratim jedan korak…
Iskreno da vam kažem, da se nije desila kiÅ¡a sa komadićem mini-oluje u nedelju popodne, ne bih se vratio ovoj subotnjoj fotografiji. Bio je ovo moj prvi izbor za fotku dana za 6. jul, ali je u poslednji Äas presudilo to Å¡to sam se navadio da uhvatim one kapi kiÅ¡e… A zapravo sam hteo da vam pokažem ovo:
A onda je tresnula kiša…
Fotografisanje kiÅ¡e mi je postalo opsesija. Otkrivam i koristim tehnike da snimim kapi kako treba, već znam i Å¡ta treba da uradim u postprodukciji. Kad je proÅ¡log popodneva poÄela kiÅ¡a, istrÄao sam na terasu i naÄinio par snimaka…
