Category: Foto radovi

From: kum Grba
To: Luka

Dragi moj Luka,
Čujem da imaš neke klikere, a meni trebaju klikeri na zajam, za fotografisanje. Možeš li da mi pomogneš?
Trebaju mi dvoperci, troperci, četvoroperci, šta god da imaš. Jednobojni, šareni. Vraćam čim završim sa fotografisanjem. A najuspelije fotke dam i tebi za desktop. Pa kad te pitaju drugari šta ti je to, a ti kažeš „to su MOJI klikeri“.
E, pa ako imaš te klikere, onda ili ja da dođem kod tebe ili ti kod mene, može i večeras.
Šta veliš?

Pozdrav,
kum Grba

From: Luka
To: kum Grba

Može, imam dosta klikera. 😀

Šta je bilo posle:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (316): 9. februar 2013.”

Prehrambeno-industrijska.

Celi dan sam radio nešto drugo, a kako je bilo iz domena “može i posle”, nisam smeo da prekidam da ne bih opet odložio rezultat za pola godine. Već sam se pitao kad i kako da spakujem neku fotku dana: slike oko mene baš i nisu bile vredne hvatanja fotoaparata  u ruke. A onda je Jasna došla s posla, stavila par kesa iz supermarketa na sto, sevnule su masline i tog časa sam znao šta ću uraditi.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (315): 8. februar 2013.”

Dokumentaris’ćki pristup: odsek za virtuelni naturalizam.

Teško je pričati o umetnosti kad te druge brige more. Valja mi natenane evakuisati prekipele diskove (backup glavu čuva, šubara je kvari), pogotovo kad je reč o foto-produkciji. Ama, znao sam ja da će DSLR izazvati potrebu za većim skladišnim prostorom. Ali da ću za manje od godine premašiti gabarit kompletne arhive prethodnih devet godina škljocanja digitalcima, to nisam mogao da pretpostavim. Došlo vreme za prženije.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (314): 7. februar 2013.”

Još jedan stari obračun.

Ima tome možda sedam godina, ako ne i više… Toša i ja smo krenuli u foto-sesiju jedne zimske večeri. Moglo je biti petnaest ispod nule ili manje: smrzli smo se k’o idioti, a slikali smo dok su baterije dozvolile. Tada sam uslikao lokomotivu u snegu ispred železničke stanice i bila je to relativno uspešna fotka. Odavno sam rešio da napravim pandan toj fotografiji, pa se to najzad desilo tokom prethodne večeri.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (313): 6. februar 2013.”

“A tada ugledah neku svetlost u krošnjama drveća… Sutradan smo našli neke čudne tragove oko kuće, u snegu – nisu ni ljudski ni životinjski…”

Ma sve je to lepo i krasno i šta ja znam, ali boktemazo, pa danas i babe koje prodaju krompir na pijaci imaju fotoaparat u mobilnom telefonu. Kako je moguće da baš niko baš nikad ne uslika svetlost u krošnji ili tragove oko kuče, ostaće najveća misterija za mene.

Rešio sma da ispravim tu nepravdu,. Evo, objavljujem da je u moje dvorište sleteo leteći tanjir šrafciger objekat nepoznatog porekla. Iz njega su izašli mali ljudi Marsovci svemirci i tražili su da im obezbedim sastanak sa predsednikom opštine. Kako ja sa predsednikom opštine nemam ništa, zamolio sam ih da napuste moje dvorište, ali prvo da ih slikam. Oni nisu hteli da se slikaju, ali su dopustili da slikam uređaj za ekscentrično dezšfrengovanje (izgleda da je reč o modelu koji radi na principu plazmatičnog metazahvata u konveksnom sočivu).

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (311): 4. februar 2013.”

Kako to obično biva, morao sam da zavirim ima li još čega u tom paketu…

Znam, ovo je već postalo manir; vraćam se sesiji za koju sam već objavio da nema više ničeg vrednog. Reč je (i) o tome da malčice ekonomišem sa prostorom za skladištenje, pa gledam da li ću sačuvat ili izbrisati ono što nije u uskoj slekciji, a nije ni eksplicitni škart. Ponekad se pitam da li se isplati zadržati tri gigabajta RAW fotki i radnog TIFF materijala samo da bih imao čemu da se vratim. Tema za razmišljanje: ali nekim fotkama se vraćam.

U večernjoj sesiji u subotu, gde objavih “onu jednu“, iz ruke sam napravio još jedan pokušaj za koji mi treba više resursa i strpljenja (i vratiću se toj temi!), a reč je o fotki koju sam odavno zamislio. Ne mogu da odolim: evo izabrane obrade, od četiri kandidata:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (310): 3. februar 2013.”

Potrebna je jedna. Samo jedna.

Nedovoljno često se setim tih reči mog druga Nevena. On je čovek koji samog sebe mora da namoli da pritisne okidač svog fotoaparata. I da vidiš, ta filozofija mu uspeva: da bi uopšte fotografisao, što je nešto više od pasije u njegovom slučaju, Neven sebe dovodi u situacije vredne fotografisanja. A kad nađe “tu jednu” u toku sesije, to je to: oduva posmatrača.

E, pa seti osam se toga večeras, kad sam pregledao fotografije koje sam načinio na gradskom trgu u Kikindi. Ispade jedna vredna deljenja – ali ta jedna, to je ta.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (309): 2. februar 2013.”

Prevelik trud se ponekad (uvek?) pretvori u silovanje, a mlataranje po principu “baš me briga” ume da donese rezultat sa poukom…

Pokušavao sam da izvedem neki mali eksperiment – priznajem, ne sa namerom da naučim nešto ili da stvorim rezultat vredan nekog daljeg razvoja, već da napravim nešto zarad dnevnog koraka u projektu “jedna na dan”. A kao što znamo, neke stvari se ne mogu izvesti silom, pogotovo kad se u njihovu izvedbu ugradi želja za fasciniranjem drugih (pa makar i podvesna). Na stranu što se takvi zahvati mogu oceniti i kao prototipski kič.

Ta sesija je bila toliko “uspešna” da sam fizički izbrisao svih osam ekspozicija. I u besu koji me je uhvatio zbog toga, napravio sam nered na stolu, a onda mi se učinilo da bih od tog meteža mogao da napravim fotografiju nalik jednoj ranijoj, i onda ja nastalo ovo.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (308): 1. februar 2013.”

I dok dlanom o dlan, ode ceo mesec od godine…

Tokom dana, još od prepodnevnog sedenja u prisilnoj besposlenosti, pa i tokom večeri, uspešno sam izbegao opasnost da uhvatim poneku zanimljivu fotku po neobično lepom vremenu. I dok je datum bio u ciljnoj ravnini, krajičkom oka sam ugledao boje tamo gde ih nema, a zatim rekao sebi: “sad budi majstor i uhvati te prelive”.

Nije bilo teško uslikati. Bilo je teško vratiti boje na mesto tamo gde sam ih, jel’te, video. A od halucinogenih supstanci jedva da sam dve rakijice i dve čaše vina kod poZZdravljača bacio za vrat – nedovoljno da slika opstane. Vrag će znati kako mi je uspelo.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (307): 31. januar 2013.”

Drogeraška.

Kao osvedočeni bivši narkoman (odsek za kofeinske napitke), i dalje imam povremenih apstinencijalnih problema kada je reč o kafi. Dok je Marinko samo meračio svoj produženi espreso i u vazduhu brojao zrnca šećera koja će dopustiti da mu zagade okrepljujući napitak, ja sam svoj već istresao u sebe i razmišljao da li da naručim još jedan. Sledeći espreso nisam naručio, ali sam morao da zabeležim taj tihi trenutak neposredno nakon iskazane drogeraške alavosti.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (306): 30. januar 2013.”