Category: Foto radovi

Vaspitanje ponekad utiče na mene… Ne preterujte: rekoh “ponekad”…

Šetao sam Kikindom u suton, malo štrikao fotoaparatom po trgu. Prolazeći kroz jedan blok stambenih zgrada, izgrađenih pre trideset i nešto godina usred centra tako da izigrava tzv. urbani napredak panonske varoši sa širokim ulicama (u kojoj danas ima hiljadu jeftinih kuća na prodaju), zapitao sam se mogu li da prepoznam ikakvo fizičko obeležje koje bih asocirao sa onim što neki vole da nazivaju “urbanim”. I kao poručeno, pred mene iskoči scena… Linije! To su linije!

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (326): 19. februar 2013.”

Grafit.

Dan je bio takav da nisam bio spreman da se bavim metafizikom fotografije. Bavio sam se, pak, mnogim drugim aspektima fotografije. A među fotkama koje sam obrađivao izdvajam jednu koja mi je, doslovno, popravila raspoloženje.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (325): 18. februar 2013.”

Bez obrade. Samo makaze i ono što je moralo pri konverziji iz RAW.

Pažljivi čitalac Suštine pasijansa zna za neke dobre ljude koji pokušavaju da me otrgnu od nekih loših navika u fotografskogj praksi. Naturalisti i ljubitelji dokumentarnog izraza, oni bi hteli da se ja malo posvetim priči, a ne tehnici. Dakako, u pravu su, samo što tu postoji jedan problem… Ja sam tvrdoglav i stalno teram po svom. A ti dobri ljudi ne zaslužuju da im tako uzvraćam, jer njihova namera je iskrena. Evo, zato, jedne fotke koju nisam obradio, osim što sam štogod opsekao makazama. A ne bih ni to, nego sam u scenu uleteo brzo, bez imalo vremena za reakciju.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (324): 17. februar 2013.”

Opet prehrambena.

Cicika je pekla mekike. Ama, savršene. Jedeš koliko možeš, onda još toliko, a onda kad više ne možeš, još dve-tri, da se osladiš. “Zar samo jedna fotka?”, pitali su me kad su videli koliko brzo sam odložio fotoaparat. Cicika se zabrinula da slučajno nešto nije u redu, pa zato neću da slikam više; zna ona kako ja to inače radim.

“Ama, ti si strefila mekike iz cuga. I ja sam fotku.” – objasnio sam.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (323): 16. februar 2013.”

Tako je: izazivam.

– Ohladilo se. Hoćeš li da fotografišeš pre nego što istranžiram?

– Jok, ti ćeš!

I tako je nastala fotografija koja će izazvati većinu posmatrača. Moje prijatelje će izazvati da se prisete nekih naših derneka. Raznorazne koji znaju gde živim, izazvaće da pomisle da je ona legenda o Lali istinita. Elem, nastaviću spisak, samo da vam prvo pokažem fotku:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (322): 15. februar 2013.”

Treća. Ergo, sreća. Kako god. Ja se ovoj temi više ne vraćam.

Ma, setićete se sigurno… Prvo sam probao jednom u večernjim satima, na prečac, pa nije uspelo zbog prejakog šuma koji sam loše prikrio rasterom. Pa sam pokušao ponovo uveče, po ciči zimi, opet iz ruke, pa nisam uspeo da zavaram oštro oko onih koji paze na času. I onda mi je natrčalo u sredu kasno popodne, u istoj šetnji kad sam uhvatio i izvor za onu jučerašnju. Još je bilo svetla, umereno lako se radilo sa ISO 1250 (to je još bezbedno), uz “đavolji” HDR princip koji spasava dinamiku u času kad ona nestane iz prirodnog svetla i uz svest da ću uspeti da izvučem ono što sam naumio.

Obrada je bila rutinska i bez puno ačenja. Osim kod neba: nisam mogao da odolim.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (321): 14. februar 2013.”

Samo još neko nešto da mi zucne nešto protiv postprodukcije.

U kratku šetnju sam krenuo u suton, na samom kraju dnevnog svetla, u “plavi sat”, kako bi se to možda nazvalo kada bi se klasifikovalo po boji svetla. Prilazeći svojoj osnovnoj školi, prisetio sam se da su krošnje velikog drveća ispred zgrade sada gole i da bih možda mogao da pokušam da fotografišem ceo anfas velike zgrade. I uspelo mi je, mada nisam bio načisto na šta će ličiti to silno tanko granje… Mic po mic, malo po malo, dovedem scenu do ove:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (320): 13. februar 2013.”

Iz puke nevolje, trk u najdosadniji slikarski žanr.

Stotinu nekakvih sitnih bavljenja, nijedno od njih vredno pomena. Najgora vrsta dana, kad izgubiš mnogo vremena ne znajući na šta si ga izgubio. Latih se fotografije u sitne sate, kad joj vreme nije, kad vlada mrtvilo…

Mrtvilo, veliš? Eto ideje: mrtva priroda. Stilska vežba za umorne i nedostatne.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (319): 12. februar 2013.”

Foto-beleška o hrčak-metodama…

Diskovi se prepunili, redundansa postala nemoguća, došlo vreme da se latim šteka blanko DVD-ova, pa da sklonim sve što se može skloniti. Jer znate kako ono kažu: nije pitanje da li će neki disk crći, nego je pitanje kad će. A moji diskovi su u pogonu već 32.000 sati…

Lopatanje traje od polovine prošle nedelje. Backup foto-sadržaja ste već videli… I najzad sam pri kraju. Sve složeno, provereno, dokumentovano, katalogizovano… A pošto ja volim da držim važne materijale u plastičnim kutijama u namenskoj polici, to je na kraju izgledalo ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (318): 11. februar 2013.”

Povratak na mesto zločina…

Prošlo je skoro dve godine (dobro de, minus dva meseca) otkad sam slikao onaj reprezentativni infrastrukturni objekat u kikindskom tzv. Mikro naselju° i toga sam se setio kad sam ove večeri išao na socijalnu geštalt-terapiju°°. Nemajući priliku da razmišljam o bilo čemu drugom pametnom, setio sam se te stare fotke i odlučio sam da napravim novu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (317): 10. februar 2013.”