Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Fotografije sa raznih strana
Još malo pa nestalo… Godina, mislim. Valjaće mi da preinačim sve predefinisane žigove za fotke.
Ova fotka je morala da nađe svoje mesto – iako uslikana jedva minut-dva posle one jučerašnje, njome sam se pozabavio tak dan kasnije, pa računam, pripada tom sledećem danu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (274): 29. decembar 2012.”
Nogu pred nogu, dok se ne desi ona prava…
Današnji zadatak koji sam sebi postavio beše lak: da u toku šetnje uhvatim bar jednu pravu. Najčešće i bude samo jedna, ako se uopšte desi, ali ja kažem “bar jednu” zato što sam nepopravljivi optimista.
I desila se u desetom minutu šetnje.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (273): 28. decembar 2012.”
Kako sve dođe na svoje, čudo jedno. I to brže nego što misliš da je moguće.
Izlazio sam iz garaže kad sam parkirao auto i preda mnom se našla scena koju sam podsvesno tražio već neko vreme. Toliko sam se uzrujao da sam odlučio da slikam iz ruke. Najzad, sa raspoloživom tehnikom nemam drugo rešenje za slikanje Meseca. Ali, nešto drugo je bilo posredi. Objasniću lagano; prvo da pokažem šta sam to uradio.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (272): 27. decembar 2012.”
Eksperiment nostalgičnog ukusa sa fotografijom od juče.
Stekle se dve teme, pa ne puštaju.
Najpre sam na nekom blogu video neke stare kolor fotografije: izbledele, oksidisale, krajevi potamneli, ali imale su neku neverovatnu draž. A onda, natrčao sam na neke fotografije Karlovog mosta u Pragu i sve mi se u trenutku vratilo… Uglavnom, poželeo sam da napravim neku fotku sa retro-efektom, pa sam iskombinovao neke LR presete nad jednom jučerašnjom fotkom koja mi se učinila prikladnom za taj posao. Rezultat je ispao začuđujuće blizak onome što sam zamislio.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (271): 26. decembar 2012.”
Za kašnjenje ove fotografije, kriv je Bekim Fehmiu. No, pročitao sam obe knjige, pa sam sad miran neko vreme. A ovo retroaktivno kačenje, ako ćemo pošteno, takođe je i retroaktivni rad. Valjda ćete uvažiti činjenicu da sam zamisao, objekat slikanja i plan obrade već imao na zicer kad sam postao svestan da od slikanja neće biti ništa. 
No, kako god, to jeste fotka za juče.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (269): 24. decembar 2012. (ret.)”
Još uvek ne znam kako je obrađena jedna od ključnih scena u filmu, ali u romanu “Hobit” postoji detalj u toku razmene zagonetki između Bilba i Goluma u kojoj Bilbo nikako nije mogao da potrefi rešenje, pa je rekao “Daj mi samo još malo vremena… Vreme!”, setivši se slučajno. E, boktepita zašto mi je ta scena upala u pamet tokom večeri – verovatno zato što nikako nisam hteo da ispustim knjigu iz ruke, pa sam rekao sebi “imam još vremena… imam još vremena…” dok nisam pogledao na sat i, verovatno naglas, rekao “Vreme!”.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (268): 23. decembar 2012.”
Tradicija mora biti očuvana.
Prošle godine sam u tri fotografije ispratio rast “frizure” jednog ježa (ovde, ovde, ovde i ovde). Ove godine je pristavljanje malo odocnilio, ali ne mari: stići će kako valja do Badnje večeri. Nego, da ove godine uhvatim priliku na vreme, pre nicanja.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (267): 22. decembar 2012.”
Preživeli smo, izgleda. To svakako ne znači da se smak sveta nije desio, nego nije bilo ni u TV dnevniku ni u Žikinoj šarenici, pa se onda ne važi…
Tokom celog dana, nisam se bavio ničim nego taksiranjem ukućana i čitanjem autobiografije Bekima Fehmiua, “Blistavo i strašno”. Prva knjiga je pala tokom dana, drugu nastavljam čim okačim ovaj prilog, a nema tu mnogo priče jer ne nalazim za shodno.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (266): 21. decembar 2012.”
Offtopic veeeeeelikog kalibra.
Evo, neki sat pred smak sveta, neka ostane zabeleženo (bar na čas) da sam ostao dosledan pravopisnim normama, ama do nivoa džangrizavog čiče, u kakvog se neumitno pretvaram.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (265): 20. decembar 2012.”
Minimalis’ćka. Onako, od srca.
Ima dana kad se baš ne da. Od dva popodne do ponoći pokušavam da smirim loptu i da se latim jedne dobre knjige koju sam kupio u nedelju. I nikako da se namesti trenutak, jer “samo još ovo… i ovo… i ovo…”. Kada je na red došlo bavljenje fotkom dana, shvatio sam da nemam ni temu ni ideju; odustao sam od nekih eksperimenata sa starim fotkama, a prikladnu noviju sesiju nisam imao. Šta sad?
Sad pratim intuiciju.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (264): 19. decembar 2012.”