Category: Foto radovi

Ovo je jedna na moj račun. Obaška, ovo je tema koju ću da istražujem u budućnosti…

Već sam pričao o tome: drugari me zezaju što sam, po njihovom ubeđenju, neprincipijelan. Većina dobro zna, što iz moje priče, što iz činjenice da nemam fotki sa većine koncerata koje sam pohodio, da ja zapravo ne želim da nosim fotoaparat na koncerte. I sad, kanonada sa Nišvila, pa još slike sa koncerta Omege (grupe koja mi mnogo znači), pa sad nije najjasnije šta ja to radim, pričam, lupetam…

Ko je shvatio, shvatio je: ja na koncerte koje pohodim i dalje neću nositi fotoaparat, ali ću nositi fotoaparat na hepeninge i beležiću šta se zbiva. U čemu je razlika? E pa, jebigica, to je moj subjektivni pristup problemu. Fotoaparat mi dobro služi da uhvatim dobre sitnice, poput ove:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (152): 30. avgust 2012. (ret.)”

Potrebna je još jedna reminiscencija…

Fotka ono dvoje klinaca je već pobudila pažnju, pa ne mogu da odolim… Nekoliko minuta posle te prve uhvaćene fotke, nosači su se približili jedan drugome, a klinci su se spontano zagrlili. Imam celu seriju (vidi dole), a za vas biram najčistiju od njih.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (151): 29. avgust 2012. (ret.)”

Moram da se vratim nekim fotkama sa Nišvila… Ova ludača je ostavila velik scenski utisak na mene…

Pevanje na tragovima be-bop stila, pogotovo kada je reč o nekim čudno umešanim žanrovima, nije mi nešto po volji. Pogotovo, nemam baš neko veliko razumevanje za to što su Brusells Jazz Orchestra uradili sa Geršvinovim operskim delom Porgy and Bess. Međutim, voje pevača koji rade sa bendom su izmamili ovacije: zavodljiva Portugalka Maria João i neobični David Linx su majstori scene i pevačkog zanata, mada moram priznati da je teatralnost bila malčice previše naglašena za moj ukus. Ali, ajde-de, neka im bude oprošteno, jer nastup je bio vredan pažnje.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (150): 28. avgust 2012. (ret.)”

A sad beleška sa manje-više pravog fotoreporterskog zadatka…

Odbojkaški klub invalida “Feniks”, sa kojim imam aktivne veze već neko vreme u svojstvu vebmastera i foto-dokumentatora (kad god se ukaže prilika za to), organizovao je treći međunarodni turnir “Kup Srbije 2012” u Kikindi. Kako i dolikuje pametno smišljenim javnim aktivnostima, sazvana je konferencija za medije na kojoj su predstavljene aktuelne aktivnosti OKI “Feniks” i planovi povodom turnira.

Dok je trajala priprema, uočio sam dve zastavice kluba na stolu, pa sam se setio da bi mi moglo biti od koristi budem li uskoro redizajnirao stranice sajta (uh… još jedan važan posao bez zadatog roka; spisak je duuuuug). Brže-bolje sam napravio aranžman i štriknuo dva-tri puta pre nego što je nastala gužva. Igrajući se u postprodukciji, izveo sam ovo:

(vidi veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (149): 27. avgust 2012. (ret.)”

Prva subota posle turneje po Srbiji: trk za Novi Sad zbog logistike našeg studenta, pa u jednu posetu, pa trk za novi Bečej…

Prvi koncert koji sam pohodio u životu beše svirka legendarne mađarske rock grupe Omega u sali “Mikinica” u Kikindi, u leto 1978. I šta da vam kažem, posle tog koncerta i ne manje od dvadeset preslušanih albuma u godinama koje su sledile, sama vest da će Omega nastupiti u Novom Bečeju izazvala je lupanje srca…

I stigosmo na svirku. Ono jeste, zakasnili smo, čemu je doprinela i redarska služba koja nas je svratila na dalek parking. Ali, uhvatili smo dovoljno, nije da nismo, do samog kraja sa tri bisa.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (147): 25. avgust 2012. (ret.)”

Još jedno poklonjenje legendi, onako usput.

Premotavam arhivu s puta… Prvog dana u Nišu (to jest drugog dana, a prvog celog), mala družina je krenula u šetnju, nogu pred nogu po pešačkoj zoni. Pa korak ovamo do kraja, pa levo desno pre mosta, pa kroz park do amfiteatra, pa stigosmo pred Majstora.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (146): 24. avgust 2012. (ret.)”

Vinarija Jović je jedno od mesta na koja sam se vratio s radošću. A Jovićevim vinima se vraćam često.

Obećao sam oldvejverskoj džaloriji da ću upriličiti posetu Potrkanju, bude li organizaciono moguće. Bilo je moguće, pa se i desilo, sve sa zakupljenim prevozom da niko od mojih prijatelja ne bi morao da se usteže od degustacije zbog volana koji sledi.

Ne mogu da pričam kako je tamo bilo, jer doživljaj vrhunskih vina je ipak pojedinačna stvar, a moj stari prijatelj Saša Jović velik maher da provede ekipu kroz svo ono bogatstvo bukea i ukusa. Mogu, pak, da podelim sa vama sliku jednog kutka: arhivski podrum je mesto po kome se čovek mora kretati oprezno i ne pipajući ništa. E, zato je fotografija dragocen resurs kad se tamo uđe…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (145): 23. avgust 2012. (ret.)”

Da se vratimo na jedno staro mesto…

Đavolja Varoš će vam ispričati hiljadu priča. Ako posetite to neobično mesto, možda ćete moći da prepoznate neku od njih u slikama koje budete videli pred sobom. Kad smo posetili Đavolju Varoš poslednjeg dana Nišvila, nama je to bio drugi put da pohodimo to mesto; našim prijateljima beše prvi put.

No, možda bih i propustio jedan detalj da me Jasna nije upozorila na njega. “Gledaj, ovo zbilja izgleda kao kolo svatova iz te legende!”, reče.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (144): 22. avgust 2012. (ret.)”

Stigli smo kući. Selekcija fotografija je bila berskonačno spora, jer smo se tek onda prisećali svakog detalja koji smo overili. I to smo najpre premotali ona najblesavija mesta…

Nošenje 1450 grama foto-opreme u ruci celog dana, i pored sjajnog rešenja u vidu hand grip kaiša, predstavlja muku živu (“tražili ste, evo vam ga!”). Međutim, i taj tihi atak na zglavak desne ruke je šala mala u odnosu na grč ruke na mišu kad pokušavate da svedete 1500 fotografija na nešto koliko-toliko dostižno. Trajalo je dugo. Ako ništa drugo, bar je bilo zabavno… I onda, tokom trijaže, odvojio sam i “rezervne” foto-zapise koji su vredni deljenja u okviru projekta “jedna na dan“. Počinjem sa najblesavijom.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (143): 21. avgust 2012. (ret.)”

Ponedeljak posle Nišvila: put kući. Tačnije, dug put kući. Što duži, to bolji. Četrdeset kilometara s puta zbog ručka, e to je to…

Krenusmo tako u dva auta iz Niša za Kikindu, unapred planirajući da se put oduži kroz Kučajski kraj, Levač i Šumadiju, pa ako stignemo na Avalu, stigli smo. Ako ne, nikom ništa. Prvi pit stop, kafa i reorganizacija, organizovan je u nekoj blesavo opremljenoj piceriji u Paraćinu.

“Znam za par zanimljivih mesta u okolini gde bismo mogli da ručamo”, reče poZZdravljač. “Ima neka terasa nad Moravom u Ćupriji, ali ako se ne žurimo, možemo malo da se svratimo s puta, pa u Grzu na pastrmku ili štogod ispod sača!” Ubedi me u dve reči! Cicika i ja smo odmah uskliknuli na ideju o dobrom mesu, Jasni je svakako bilo svejedno (mesa joj bilo preko glave posle Niša) i tako završismo u Grzi. A to je, bar u mom tanjiru, izgledalo ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (142): 20. avgust 2012. (ret.)”