Category: Foto radovi

Dan za akciju: obišli smo Rajačke pivnice i Negotin. Dobili smo par preporuka i pametno smo učinili što smo ih poslušali…

Rajačke pivnice imaju drugačiji šmek od Rogljevačkih pivnica. Da li je to zbog proteklih godina u kojima se gledalo koje je selo kakvu politiku vodilo tokom Onog Rata ili iz nekog drugog razloga – tek, za Rajačke pivnice svi znaju i misle da su jedine, iako to nije baš tako. No, daleko od toga da je manje zanimljivo – štaviše.

Rečeno nam je da ne propustimo da vidimo groblje u Rajačkim pivnicama. Naišli smo na to mesto, pa zašto da ne, pomislismo… A onda, šokantna slika:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (131): 9. avgust 2012. (ret.)”

A onda, jedan spori dan u Rogljevačkim pivnicama. Uživanje.

Drugog dana u Rogljevačkim pivnicama, odlučili smo da uživamo, malo se šetamo, mnogo odmaramo i sve što je po volji činimo krajnje lagano. I zato sam ja krajnje lagano fotografisao po selu, poput ovog bunara.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (130): 8. avgust 2012. (ret.)”

Dve nedelje pred put, nismo ni znali za postojanje Rogljevačkih pivnica. A kad smo našli to čudno mesto, ostadosmo zabezeknuti i namah predati…

Odavno se kanim da naučim više o selima istočne Srbije. I došlo na red: Negotinska krajina je određena kao prvo važno odredište za ozbiljno istraživanje. “Idemo u Rajačke pivnice”, rekoh Jasni. A pošto je ona zadužena za istraživanje logistike pred put, već sutradan mi je rekla da neće biti lako. Jedan Robertov kolega iz Negotina nas je uputio na hotele u gradu… Hvala, ali ne, hvala, pomislih – tako mogu i sam da izigravam neko istraživanje. Da putujem svako veče iz pivnica 20 km, to znači da ne smem da pijem vina. E, pa neće moći.

I tako, nađosmo smeštaj u Rogljevačkim pivnicama. A do tamo smo stigli zahvaljujući mom dalekovidom predviđanju da ne bi bilo glupo uneti geografske koordinate u GPS uređaj. I uređaj i mapa i pitanje na benzinskoj pumpi u nekom selu, pa opet jedva nađosmo mesto. Ali, vredelo je.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (129): 7. avgust 2012. (ret.)”

Prva etapa puta je izvedena po stazi koju nikad nismo pohodili iako celog života živimo u Banatu. A usput smo nailazili na neka čudna mesta…

Rešio sam da neću da vam prikažem prvu fotku s puta: to je veliki i prilično idiotski spomenik Rokiju Balboi, imaginarnoj vucibatini koga je boks prizvao pameti (gospode bože… ali bilo je baš tako). Kako se i zašto desilo da mu građani Žitišta podignu znamenje, meni baš i nije najjasnije. Ako sam i stao da fotografišem spomenik, nisma stao ni da popijem kafu, jer bilo je vrelo prepodne i savladali smo premalo od puta od Kikinde da bismo već sad pravili pauzu; minus za turizam Žitišta.

E, zato smo ušli u Banatski Sokolac i tamo fotografisali Boba Marlija:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (128): 6. avgust 2012. (ret.)”

Ovo je poslednja fotka u okviru drugog ciklusa projekta “jedna na dan” pre petnaestodnevne pauze. Kao i obično, popuna sledi retroaktivno kad se vratim sa putešestvija. Nego me raduje posebna simbolika ove fotke…

Može biti, setićete se fotke na kojoj sam crtao svetlom juna prošle godine. Beše to romantični prvi pokušaj primene te zanimljive tehnike. Tada sam besneo što imam na raspolaganju samo petnaest sekundi, pa sam obećao sebi da ću opet pokušati kad budem imao čime… Treba mi fotoaparat koji ima režim beskonačne ekspozicije (bulb režim), treba mi daljinac koji ima opciju blokiranja okidača, objektiv koji daje barem f/16, poželjno i tešnje, te malo dobre volje da ponovim eksperiment. E, pa to sad sve imam, pa je iz tog saznanja iskočila ova lakrdija:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (127): 5. avgust 2012.”

Još jedan zicer dug godinu dana: nisam znao da ću ga izvesti baš u danu koji je upravo za nama…

Jedna od prastarih pouka je u subotu imala dobro razrešenje – poštovao sam pravilo “nikud bez fotoaparata”. Dok sam čekao red u perionici kola, pogled mi pade na jednu fortifikaciju… Kako drugačije da je nazovem… Reč je o nikad nesazidanoj zgradi koja je ostala kao spomenik oholosti i beskičmenjačkog ponašanja dela populacije. Zgrabio sam fotoaparat iz tek nasapunjanih kola, probio se kroz čičkove i šašu i stigao na lice mesta. Bila je to jako dobra sesija iz koje izdvajam ovo:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (126): 4. avgust 2012.”

Verujte mi, već godinu dana se kanim da napravim ovaj snimak. Tačnije, sličan ovom, jer ovde sam uveo neke novine u postupku. Kako god bilo, ne zamerite mi na banalnosti motiva.

Jeste, poželeo sam da izvedem jednu fotku iz koje viče “HDR, pa šta!” – upravo ono što sam kategorički tvrdio da ne volim da vidim, sad sam čak i uradio. Razlog za to je puka znatiželja, a da nisam probao, valjda bi mi pipa izrasla na vr’ nosa. Šta sam imao: polica u sobi je bila osvetljena samo noćnom lampom iz susedne prostorije, ukrstila su se tri različita svetla na tom mestu i jako me je zanimalo šta raspoloživi postupak može da mi da ukoliko mu pružim tri fotke iz aparata na tronošcu. Od šest HDR kombinacija koje sam sačuvao, odabrao sam ovu:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (125): 3. avgust 2012.”

Neću se smiriti dok ne promovišem BW fotku u nizu.

U toku šetnje koja je urodila jučerašnjom fotkom dana, palo mi je na pamet da često i prečesto razmišljam o tome kako propuštam da slikam detalje. No, kao da me neki đavo drži protiv takve inicijative. Juče sam uspeo da uhvatim dve takve scene; jedna je podbacila, a drugu prezentujem ovog puta.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (124): 2. avgust 2012.”

A sad nešto što sam već otvorio kao temu, ali nisam razradio u praksi: u po bela dana nasred trga,  pokušao sam da izvedem čestitu fotografiju kad joj vreme nije…

Danas sam izveo važan eksperiment, nešto što neopravdano odlažem već dugo. Simulirao sam fotografisanje u kritično loše doba dana, u pola tri popodne, što je tek malo manje oštro nego u jedan popodne, kad je najgore. Uz pretpostavku da u jedan popodne baš i neću ići po suncu tokom puta koji sledi, ali u tri hoću, hteo sam da vidim šta zaista mogu da izvedem sa opremom koju imam. Izašao sam na trg, postavio fotoaparat u režim tri ekspozicije (sa otklonom od jedne blende) i dao se u slikanje. Plan je bio sledeći: pokušaću da vidim isplati li mi se da bar ključne fotke hvatam za budući HDR ili je dovoljno izabrati i obraditi najbolju od tri fotografije. Rezultat koji sam dobio je sledeći:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (123): 1. avgust 2012.”

Može li fotka koja služi za vežbanje da ispadne primamljiva za “jednu na dan”? Sudeći po večerašnjem rezultatu, to je moguće.

Neću da vam pričam šta je bila glavna foto-sesija ovog dana; ostaće iznenađenje dok Jasna još malo ne uvežba crtanje baterijskom lampom u mraku… Ups!… Uglavnom, dok sam se meračio da rasklopim aparat sa stalka, opet mi pade u oči ono zvono od terakote što visi na terasi… Primetio sam jedan kadar i namah odlučio da izvedem sa njim nešto. Prvo da pokažem šta sam dobio, a onda i da ispričam kako i zašto.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (122): 31. jul 2012.”