Category: Foto radovi

Neka ostane foto-beleška onog što nam je popunilo dan…

Prve obrise ovogodišnjeg lutanja kroz Srbiju smo napravili još u petak, a onda je krenulo sistematsko istraživanje. To prepuštam Jasni, jer njene veštine otkrivanja najboljih mesta u okviru zadatih putanja ostaju neprikosnovene. U ponedeljak, znatni trud je potrošen da odredimo tačna mesta konaka (zasad je rešeno tri od pet lokacija). Najveći problem nam je zadao Kopaonik, za koji ili treba prodati bubreg za smeštaj (kad bi bilo mesta) ili su to neki smeštaji sa virtuelnom idejom o elementarnoj udobnosti. Tolik osam blenuo u mapu da mi ništa drugo nije ni bilo na pameti celog dana, pa stoga slika koju delim sa vama:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (121): 30. jul 2012.”

Nije mi se dalo na kišu, kao onog dana: oblaci nisu bili dovoljno dramatični. I kako sam samo pomislio na oblake, tako sam se setio šta ću da uradim…

I kao što rekoh neki dan, dramatičnih fotki krajnja ideja za obradom jeste da za njima završim u monohromatskom opsegu. I taman se setih fotke koja je imala bolji oblik oblaka od one verzije koju ste videli na fotki broj 118, ali tamo je presudila duga. A sad kad sam eliminisao boje, oblik je najzad zauzeo primat, baš kao što je trebalo odmah i da bude. Tek nekoliko prostih koraka u obradi dovedoše do ovog rezultata:

(pogledajte veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (120): 29. jul 2012.”

A sad malo slikanja svetlom: metod koji smatram posebnim u odnosu na škljoc-fotografisanje

Nakon ulovljenog oblaka (koji ste videli juče), krenuo sam kući, ali sam se zaustavio vrlo ubrzo, jer nisam mogao da odolim prilici da slikam suncokrete spram sunca. Zapravo, suncokreti “okrenu leđa” zalazećem suncu. Za razliku od popularnog verovanja da se glave suncokreta vasceli dan okreću za suncem, to nije slučaj: glave suncokreta su po pravilu okrenute ka jutarnjem suncu. Kerebečio sam se nešto sa HDR opcijama, ali fotka koju sam izabrao je jedna ekspozicija koju sam uspeo da obradim do mere prihvatljivog.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (119): 28. jul 2012.”

Iz jedne prilike u drugu. Doduše, bio je to poslednji čas za akciju…

Zadesili smo se nekom nuždom napolju u vreme kad nije bilo jasno hoće li se grmljavina pretvoriti u oluju. A otvoreno nebo je izgledalo… Tako da mi je trebao fotoaparat, koji nije bio uz mene (opet silom prilika). Sve sam mislio, čim dođem kući, hvatam aparat i bež’ u atar da uhvatim šta se uhvatiti može. A bilo je zamalo kasno, bio je to poslednji oblak u odlasku i nisam čak smeo da čekam zlatni sat, jer bi bilo kasno. Odradio sam ekspozicije za nekoliko panorama. Puna veličina fotke koju delim sa vama je otprilike 7700×5100 tačaka, a povezivanje je izvedeno nad osam polaznih fotki.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (118): 27. jul 2012.”

Zamalo da ispadne kako sam zamislio. Zamalo! Eh, to “zamalo” – padoše kraljevstva zbog te reči…

Vasceli dan sam se zevzečio tražeći neki bolji softver i mape za novo GPS sokoćalo. Posao se odužio, dan okraćao. I dok sam dlanom o dlan, izgubio sam dragoceno vreme. A onda, u jednom času koji je bio bolji od svih drugih, provirim kroz prozor i vidim savršeni odnos prirodnog i veštačkog svetla na ulici. Poletim po fotoaparat, krenem da lovim tu kombinaciju dva svetla. A dok sam to radio, iz potpuno nepoznatog razloga, padne mi na pamet jedan crtež koji sam davno video; boktemazo, može biti da je taj poentilizam baš išao preko fotografije… Pomislim da bih vaš mogao da pokušam isto sa inače banalnom scenom. Hoće li se desiti nešto što će scenu učiniti posebno zanimljivom, pitao sam se.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (117): 26. jul 2012.”

Ovu sam isprogramirao još dan pre. Znao sam šta hoću od fotke, a takođe sam znao da će mi nedostajati škrge za disanje u danu koji je upravo ostao za nama…

Trafo-stanica preko puta moje kuće je postala komadić urbanog rugla u mojoj (inače mirnoj) ulici. Dok sam se juče zabavljao slikajući barice kiše na ulici, zapao mi je za oko neobičan raspored svetla u jakom kontrastu. I tad sam zamislio da bih mogao da napravim neku obradu nalik onim na danas popularnim foto-portalima za mobilne platforme (Instagram, Pinterest i slični). Petljao sam tamo-amo i brzo došao do rezultata koji je odgovarao toj atmosferi:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (116): 25. jul 2012.”

Odavno sam se nadao da ću uspeti da izvedem ovako nešto. Samo sam čekao kišu…

“Idem do grada”, reče Jasna oko podneva, “treba li ti šta?”, pitala je. Kupi mi kabanicu, rekoh. Svakako nam treba kao deo opreme u kolima za put u avgustu, a imam i neke namere već danas… A kad je kabanica doneta kući, uzeo sam veliku žutu najlon-kesu, prosekao joj dno, zakačio tu stranu gumicom oko objektiva do zonerice, a ruke na aparatu su taman imale dovoljno mesta u kesi od nazad. Izašao sam u dvorište na najveću kišu, pa opal’. I evo rezultata:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (115): 24. jul 2012.”

Da ne ostanem dužan onom kučetu… Uotalom, oko ove fotke sam morao dobro da se potrudim…

Mimika je kućni ljubimac porodice mog kuma. Veoma joj prija boravak na Tisi, a pokazala je priličan afinitet i za vožnju čamcem. Klempava kao i svaki drugi oštrodlaki jazavičar, pravila je ceo spektakl kad usmeri njušku spram vetra, pa joj se uši dignu i tad liči na gremlina. Dao sam sebi u zadatak da je uhvatim u takvom položaju ušiju, što se pokazalo kao teško. Ali, uspeo sam:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (114): 23. jul 2012.”

Jedna vrlo udobna tehnika: fotografija koji možete uhvatiti svakog dana, bilo kada, pod istim uglom, sa istim načinom napada, a tako da dobijete uvek različit rezultat…

Takva fotka kod mene je ona kroz prozor predsoblja ka komšijskim krovovima. Prva fotka u prvom ciklusu je bila takva; a u danu za nama, tu scenu sam uslikao zato što sam hteo da uhvatim simpsone na nebu…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (113): 22. jul 2012.”

Kako naterati sebe na rad? Možda nekakav akt samoprovociranja? Znam šta mi je činiti…

Najzad je na red došla obrada cele sesije oko mosta na Tisi (eto, nisu me u’apsili što sam slikao most) i palo mi je na pamet da bih mogao da se pozabavim linijama. To nije težak posao kad imaš ostale elemente. Možda je stvar u varijacijama, rekoh sam sebi i tog časa se setih kako bi trebalo da izvedem odabranu fotku.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (112): 21. jul 2012.”