Category: Foto radovi

Jedna iz arhive. Čekala je na priliku poput ove…

Ama, dan je prošao u ovom i onom, bez fotoaparata, a posle podne put za Beograd, veče na predstavi Cirque du Soleil, prvi deo noći u povratku kući… Dok sam vozio, setio sam se jedne fotke koja je ostala negde u prikrajku. Elem, negde sam čitao o tehnici fotografisanja odšrafljenim objektivom. Prosto, skineš objektiv, pa ga samo nasloniš na mesto , poželjno pod malo kosim uglom. Aparat izgubi automatiku, nema pojma koliko je blenda otvorena (otvorena je skroz), pa dobijete nešto što bi moglo da se podvede pod apstraktnu fotku. Manje apstraktni rad izgleda ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (91): 30. jun 2012.”

Dokon pop jariće krsti… Mada, i ja bih to radio da sam zgotovio ispitni rok.

Elem, Ana je završila junski ispitni rok, primećujem da je zadovoljna rezultatom i sad je potrošila nekoliko dana da prikoči malo. Sve čekam kad će da je uhvate pudravci da radi nešto, pa je razrešenje došlo pre dan-dva, kad me je pitala da li imam šarenog kartona koji mi ne treba… A u celom tom zamešateljstvu, nastalo je origami-mače za koje sam tek tokom popodnevne foto-sesije saznao da se zove Purki.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (90): 29. jun 2012.”

Dobio sam jedan sasvim ozbiljan zadatak: ako uspem da ga izvršim, možda ću biti unapređen u zvanje džed… ovaj, nindže…

Razgovor između mog sinovca Marka (onog što se rodio 6.6.6. pa moram lepo sa njim) i mene:

– Čiko!
– E!
– Evo ti jedan šuviken!
– Šta će meni šuriken?
– Pa da ga čuvaš četvnaest dana!
– A zašto?
– To ti je zadatak!
– Zadatak za nindže?
– Da!

To mu je bilo smešno. Ostavio je šuriken na stolu (tek posle sam saznao da je spremio po jedan za ninu i Anu) i odmaglio u neki novi letnji pohod po dvorištu. A meni ostade šuriken na čuvanje:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (89): 28. jun 2012.”

Stara tema, nova izvedba.

Računam da sam dužan: valja mi da ispitam priliku sa nekim motivima koje sam iskušavao ranije. Utvrđujem da je to ponekad znatno lakše, recimo kad je reč o svetlu; a ponekad je prilično teže, i to posebno kad je reč o kompoziciji sitnih predmeta. Pade mi na um (pademianum, što bi govorili neki stari sezamovci) da probam sa motivom pogleda kroz cvikere. Nije mi se dalo da pravim neko posebno uređenje motiva, jer sam bio umoran k’o pas; hajde samo da iskušam šta se može, pomislih. Napravio sam malu sesiju za probu, a svako saznanje smatram korisnim. Ispade ovako.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (88): 27. jun 2012.”

Opet omot za bombonjeru? Nisam mogao da odolim…

Pokušavao sam nešto sa polumesecom, pride nešto sa noćnim scenama na ulici i dok sam se vraćao u kuću, uočio da oko vitražice na staklu ulaznih vrata postoji “prirodna” vinjeta. Nisam odoleo, nego sam štriknuo par komada. Ispade zanimljivo, pogledajte:

(pogledajte veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (87): 26. jun 2012.”

Zaboravih jednu reportersku. Taman se namestila kako treba za ovo veče…

U subotu uveče, zapravo, beše i veselo i intenzivno – u dobrom društvu provod nikad nije loš. A između klope u Radničkom domu i točenog crnog u Maxu, prošli smo kroz dvorište Kurije, gde je nastupao Neša Galija. Iskoristio sam prigodu da slikam po kilavom svetlu ne bih li skontao šta mogu da dobijem u takvim uslovima. I evo jedne od uhvaćenih fotki.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (86): 25. jun 2012.”

Voće za večeru. I to u obliku porcije od milion kalorija…

Razgovor koji se često vodi između Jasne i mene: “šta hoćeš da jedeš”… Kako otopli, tako nam nije do neke klope, a posle nedeljnog ručka svakako nisam hteo da se izlažem dodatnom naporu u stomaku, pa sam još tokom turneje zbog nabavke izrazio želju za voćnom salatom u večernjim satima.

Sveopšte odobravanje predloga se polagano pretvorilo u hedonističku foto-sesiju koja je u par mahova prekidana da bi se otvorila još ova konzerva ili donele ribizle iz zamrzivača… A pred kraj, to je izgledalo ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (85): 24. jun 2012.”

Tradicionalna scena: Luka otvara svoj rođendanski poklon…

Luka je jedina od malobrojnih osoba čije likove zloupotrebljavam na stranicama Suštine pasijansa u nameri da dokumentujem dešavanja oko njih. Kad je reč o Luki, vreme potkraj školske godine je potaman, jer tu je negde i rođendan, a kum Grba je nabio standarde koje sad valja da održi. Zimi za novu godinu ide neka nauka, a u letnje doba, zna se: igračka.

(pogledajte veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (84): 23. jun 2012.”

Da vam pokažem zašto ginem već par dana u radionici…

U prošlom serijalu “jedna na dan”, beše jedna slika iz aprila 2011. na kojoj se vidi makro ruinirane i trule ograde na balkonu. Čekao sam majstora da se pojavi. I čekao i čekao i čekao, a onda sam saznao da je radio druge poslove preko reda, pa sam mu poručio da ne mora ni da dolazi, jer ga ja više ne čekam. I to se odužilo do ove godine. Drugi majstor je bio agilniji: kasnio je tačno toliko koliko je najavio da će kasniti, pa još nedelju dana. Ja sam insistirao da impregniram daske pre montaže, što je pošlo po zlu, da ne pričam detalje, tek evo me gde se skoro dve nedelje zavitlavam sa time. Čak sam ponovo uslikao staru ogradu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (83): 22. jun 2012.”

Disorzija stakla. Ovog puta kontrolisana i u funkciji scene…

Verovatno ste videli one nastavke na malo bolje opremljenim objektivima koji izgledaju kao nekakve čudne šolje navrnute ispred stakla. To parče plastike se u žargonu zove zonerica (na engleskom je zovu ‘kapuljača za objektiv’ tj. lens hood) i vrlo je korisna stvar kao mera sprečavanja zalutalog svetla koje uđe u objektiv iz pravca van zone kadra. Kada nema zonerice na objektivu, pa svetlo upadne sa strane, razna prelamanja pojedinačnih stakala u objektivu izazivaju lančanu reakciju krpica fokusiranog svetla koje najčešće smetaju.

Imam zonericu na svom univerzalnom objektivu; to je bio jedini komad opreme zbog kojeg sam naglas psovao pri kupovini, jer za razliku od Nikona, Sigme, Tamrona i valjda svih ostalih, Canon daje zonerice samo uz najskuplja stakla; čemu takva odluka, ne znam. Uglavnom, to je nešto čija proizvodnja i transport do Evrope ne koštaju više od jednog evra, ali zato se kataloški prodaje za preko 30 evra; ko neće, ne mora. Ali, nek’ ide život.

Kad sam se pre par dana igrao closeup staklencima, primetio sam da kad navrnem sva tri komada u niz, oni iskoče van zaštite zonerice. I prvi put otkad se igram čestitom optikom (a moji objektivi jesu čestite sorte), uleti mi zrak u kadar.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (82): 21. jun 2012.”