Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Fotografije sa raznih strana
Bilo je jače od mene. Morao sam da mu se vratim…
Kad sam tri dana ranije napravio spontani eksperiment slikajući pauka na mreži, nisam ni slutio da će me tema toliko obuzeti. Razmišljao sam šta je moglo bolje ili makar drugačije, kako je trebalo postaviti se i kakvu tehniku angažovati. A onda sam odmahnuo rukom, navrnuo ceo špil closeup filtera na objektiv i sišao u dvorište. Rezultat sa kojim izlazim pred vas ovog puta je sledeći:
“…I nikad, ali nikad nemojte stavljati cveće u svoj portfolio. Cveće je lepo onako kako ga je Bog dao; nemojte vi pokušavati da od cveta napravite nešto lepo.”
Dugo mi je trebalo da skontam da u ovoj tezi Scotta Kelbyja postoji suštinska greška. Zašto bih ja slikao cvet kao predmet lepote? Šta ako me zanima tekstura? Ili biologija cveta? Šta ako sam zajogunio da naučim da se služim onim closeup filterima koje sam nedavno nabavio? Možda su to dovoljni razlozi?
Uto sam uhvatio samog sebe kako lupam gluposti: projekat “jedna na dan” nije nikakav portfolio (pa šta i da jeste), a obaška ne moram baš uvek da se složim sa najpoznatijim guruom digitalne fotografije na svetu. Pa dobro, inat – reč neprevodiva na engleski:
Foto-beleška o pristiglim knjigama. Da održimo tradiciju.
A tradicija, zna se: kad stigne paket od Amazona, onda sledi epizoda “hval’te me, usta” (što bi rekle Lale ovdašnji). Dakle, svaka 3-4 meseca naručim poneku knjigu, pa kad paket stigne, slikam sadržaj za fotku dana. E, pa tako i u danu koji je za nama: stigle su dve knjige, jedna o fotografiji, druga o putu do fotografije. Veoma koristan sadržaj, što se mene tiče. Kutija je bila zgnječena, ali knjige su preživele bez oštećenja, što je prilično zabavna novost. Baš bih voleo da vidim poštara kako pokušava da strpa kartonski paket od tri kilograma u poštansko sanduče… A sadržaj paketa? Malo sam se poigrao sporom ekspozicijom sa blicem i zumiranjem u toku ekspozicije.
Kratko uputstvo za kreativno fotografisanje: 1. uzmi fotoaparat u ruke;
2. izađi u dvorište; 3. posmatraj; 4. posmatraj; 5. fotografiši; 6. fotografiši; … 97. posmatraj; 98. fotografiši; 99. prenesi u računar; 100. obradi.
Rano veče se pokazalo neuobičajeno mirno i tiho. Navrnuo sam objektiv 50 mm, odvrnuo ISO osetljivost preko mere i izašao u dvorište. Sesija koju sam izveo je bila kombinacija istraživanja i čistog uživanja u traženju nekih zanimljivih kadrova. Posle trijaže, ostade mi pedesetak fotki u desetak serija, a još dok sam slikao, znao sam šta želim da bude fotka dana. Nije bilo lako, a priznajem da sam bio lenj da skoknem po closeup filter, pa sam radio odokativno… Ali sam uspeo:
Znate li za ono pravilo “gledaj i videćeš”? U danu koji sam prevalio, radio sam baš to: gledao sam. I video.
Nije tako teško naći priliku za pristojnu scenu. Sad sam se još pomamio za intenzivno istraživanje visokog ISO faktora, pa se otvorio ceo jedan prostor u kome se do sad nisam kretao. Suncetižareno, trebalo mi je skoro tri meseca da se oslobodim i shvatim da dugme za izmenu ISO faktora na fotoaparatu ne ujeda. E, a onda sam opet počeo da razmišljam unapred, zamišljajući kako bi kadar mogao da izgleda jednom kad ga privedem osnovnoj obradi. Hoću li menjati proporciju? Hoću li napraviti neku veliku izmenu? Da li ću nastaviti u pravcu nekog posebnog efekta? Stotinu ideja! Hiljadu! A jedna od njih je izvedena ovako:
Ala sam se danas igrao! Nije trajalo dugo, ali je bilo perfektno uspešno…
Jeste li čuli za kameru Holga? Reč je, kratko rečeno, o kanti koja je trebalo da posluži kao fotoaparat za kineske porodice, tamo negde u vreme kad je KP Kine s početka osamdesetih odlučila da malčice smanji doživljaj sa totalitarnim društvom. Uglavnom, kamera je postala omiljena kao sredstvo za kreativno fotografisanje. Osnovni model je koristio srednji format 120 (okvir od 6×6 cm), što koriste profesionalci. Međutim, kad se stavi film visoke osetljivosti, a uračuna katastrofa od objektiva (komad plastike) koja fokus hvata samo slučajno, neprecizna blenda sa jakom vinjetom po obodima, curenje svetla kroz sve spojeve na kućištu, dobijao se neki bizarno dobar kreativni kvalitet po principu “što gore, to bolje”.
E, u danu koji je protekao, pokušao sam da rekonstruišem fotografiju u stilu Holga kamere. I dobio sam ovo:
Uposliti distorziju na slici tako da postane ključni element: zanimljiv zadatak. To sam već radio, ali u vreme kad je bilo mnogo lakše skliznuti u grešku nego u kreativni proces…
Pratim dosta blogova o fotografiji, a u nekima od njih ponekad nalazim zanimljive ideje. U jednom članku čitam o tome šta može da se učini da bi fotka delovala kao da je stara. Jedan od šest saveta veli: slobodno navali visok ISO faktor, pa uposli visok šum kao element slike. Prisetim se kako sam baš to radio sa svojim G6, beše negde i među fotkama dana, ko će sad da traži… Pade mi pogled na davno napravljene brodiće od papira, pomislim kako zgužvani čaršav liči na uzburkano more, ruka nekako sama pođe ka dugmetu za ISO koji sam okrenuo na 6400… Posle maličak obrade, ispade ono što sam želeo:
Zamalo da se desi… Z-a-m-a-l-o!…
Obećah juče jednu HDR fotku, kao da sam znao da ću imati akutni napad megalenjosti u toku dana… No, svakako je valjalo da sredim fotke od onog motanja oblaka. I opet sam se uverio da HDR meni baš i nije toliko nužan, mada priznajem da je lepo raditi u uslovima velikog dinamičkog opsega. Ali to je više predmet igre nego potrebe. Nego, pomenuh da se zamalo desilo… Ček’ prvo da vam pokažem fotku, pa ću onda da vam ispričam…
Divlje nebo nad pitomim žitom; vredelo je truda…
Kada sam utvrdio da moj celodnevni dremež potiče od kišnog vremena, prešao sam u kontranapad: seo sam u kola i odvezao se u atar, birajući najbližu standardnu tačku koju pohodim, iz dva razloga: svetlo je polagano nestajalo i morao sam da požurim; a drugo, tamo je žito, a zamislio sam da napravim neki aranžman koji podrazumeva oblake boje mastila i žito koje će veoma uskoro preći iz zelene u žutu boju. To sve izgleda ovako:
Vreme je da i u novom krugu postignem neke tradicionalne motive…
Tražeći neki kabl, naletim na zippo benzin. A onda se setih zippo upaljača, onog bruniranog, i ta misao me nije napuštala dok nisam uzao upaljač u ruke… Pa ga napunio benzinom, a dalje, zna se šta ispadne…
