Category: Foto radovi

Ponekad se namesti samo od sebe i ne morate da uradite baš ništa osim da škljocnete.

Tokom šetnje, namestih se na nekakvom sajmu nauke koji su vodila deca iz srednjih škola. Dobra ideja, moram da priznam: o nauci se tako malo misli da je to pomalo mučno. Propagiranje nauke je nešto što bi moralo da se radi češće, intenzivnije i na svaki način zabavnije (ko se seća TV emisija Dejvida Belamija i Magnusa Pajka, zna o čemu pričam). Tek, namestilo mi se tamo par kadrova i posle mije bilo žao što nisam znao za sajam i ranije došao da vidim i slikam više. A kad meraklijski hvatate sadržaj, onda nema puno brige. Poput ove fotke, koja je celi kadar:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (41): 11. maj 2012.”

Može li se fotografija načiniti iz glave? Izgleda da može.

Bilo je pometnje u toku kasnog popodneva: imao sam plan da izvedem jednu davno planiranu foto-sesiju po okolini, ali časak pre nego što je trebalo da se uputim, imao sam problema u računaru: grafička kartica je ispustila plemenitu dušu i nimalo plemenit miris paljevine. Kada se ispostavilo da druge štete osim spaljene kartice nema, bilo je već kasno da krenem napolje, a bio sam oznojan kao da sam proveo dan na vrelom asfaltu…

Ta figura “na vrelom asfaltu” me je podsetila na jednu nedavnu fotku kojoj sam hteo da se vratim. Zadao sam sebi zadatak da od trivijalnog škljoca napravim magičnu fotku za razglednicu Kikinde. Mogu li ja to, zapitao sam se i dao na posao. Dvadesetak minuta kasnije, dobio sam ovo:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (40): 10. maj 2012.”

Jedna od najstarijih preporuka za lovce na zanimljive scene za fotografisanje glasi: “Hodaj ulicom i drži fotoaparat u pripravnosti”.

OK, lud dan je pretekao; juče je Valex svratio do Kikinde, a šta je bilo pre, za vreme i posle posete, ovog puta ćemo prećutati. No, šetali smo tako sa svojim zverinama o ramenu, kad ispred najodvratnije kineske radnje u gradu naiđoh na ovu scenu:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (39): 9. maj 2012.”

Što ti je svet komunikacija: još uvek volimo žice, pa to ti je. Samo što nema ko da ih očešlja, da nam ulice budu malo urednije…

U šetnji koju nisam davno preduzeo, ovog puta sam namerno sveo svoje mogućnosti na manju meru, jer sam se obezobrazio udobnošću tehnologije, a to je loše. Zato sam navrnuo objektiv od 50 mm i samo njega imao uz fotoaparat. Ishod: morao sam da se snalazim u situacijama koje sam inače uzeo zdravo za gotovo. I to se pretvorilo u dobar pristup: slike sam pretpostavljao teže, ali sa više pažnje i uz očigledno bolje kontrolisane rezultae. Poput ovog:

(vidi veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (38): 8. maj 2012.”

Odrasli ljudi pa se igraju kornjačama, bože me sakloni, šta još neću videti…

Desilo se dvaput u razmaku od samo nedelju dana… Dok smo se Jasna i ja verali preko brda do vratnjanskih kapija, njeni roditelji su nas čekali u hladu pokraj polaznog mesta. Kad smo se vratili, videli smo kako se igraju nekom malenom kornjačom koja je prolazila tuda… Slikao sam je na dlanu, pa su je pustili. U nedelju smo otišli na okupljanje povodom slave kod poZZdravljača, kad njegova gospođa reče “Imamo novog žuću!” i donese da pokaže:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (37): 7. maj 2012.”

Od svog ludila u spoljnom krugu pakla, ja sam tokom Đurđevdana imao bogat foto dan. U inat svima.

Malo sam mlatarao okolo, malo slikao oblake, malo kaktuse, malo Kaću koja mi je pozirala veštinom kao da je išla na kurs za manekene… A beše i materijala za arhivu za blisko društvo, jer smo stigli i do poZZdravljača, koji je okupio društvo povodom slave, kako on to sam voli da kaže. Nije da nije, iz sve četiri sesije iz prethodnog dana imam fotke vredne objavljivanja u projektu “jedna na dan”, a to uobičajeno znači da sam ja sad na slatkim mukama…

Da ne bih izigravao Buridanovog magarca, trudim se ovog puta da izdvojim prvu fotku koja je “pozirana” i u kojoj sam imao jasan cilj da izolujem prednji plan od pozadine. Elem, prošlo je već dovoljno vremena otkad imam DSRL u rukama i takav zahtev bi morao da mi pređe u rutinu. Upućen sam da u dvorištu imamo tek procvetali kaktus i to je bilo dovoljno.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (36): 6. maj 2012.”

Opet jedna iz arhive. Ama, kako da je zaobiđem? Tradicija je to.

Ajd’ sa mnom da lovimo zlatni sat, rekoh Marinku. Zagrabi on tako moj stari fotoaparat, pa se dade u lov na čudesno svetlo sa mnom. A onda sam se setio da sam na mestu nedaleko od odredišta za taj dan, gotovo na isti dan prošle godine, uhvatio siluetu na kojoj je Marinko odigrao glavnu ulogu. I tu mi pade na pamet šta treba da odradim za potrebe ovog projekta.

Ajd’ da ti pokažem kako se izvede silueta, rekoh Marinku. I ulovih jedan špil, nije da nisam. A pošto imam ideju da ponovim neke fotke iz prvog ciklusa, to biram ovu za ovaj put:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (35): 5. maj 2012.”

Ne, nije mi suđeno da se bavim Mesecom, ali… Večeras odradih izviđanje fotoaparatom.

U subotu je pun mesec, čitam negde. Pa još Mesec u perigeju, najbliži Zemlji ove godine, biće veći nego inače. I tako, došlo mi večeras da se okušam u fotografisanju meseca, jer najzad imam resurse za to. I uz malo igre i jak rad makazama, dobio sam ovo:

(pogledaj veću fotku)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (34): 4. maj 2012.”

A sad nazad u kolotečinu. Pre toga, da malo proberem po skorašnjoj arhivi, jer fotke uhvaćene trećeg maja nisu za javnost.

Ako ste skloni fotografskom izrazu, konstanta u životu glasi: gledaj, gledaj i gledaj, hvataj prilike i pomeri dupe da uhvatiš dobar kadar. Pre četiri dana, jedan kadar mi se tako dobro namestio da nisam mogao da odolim. No, znao sam da će samo jaka postprodukcija možda uspeti da pretvori uhvaćeni kadar u nešto zanimljivo. Tako i bi: kad sam došao do zaključka da ću u postprodukciji moći nešto da uradim (i to tek kad se vratim kući), odlučio sam da uopšte štriknem ovo:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (33): 3. maj 2012.”

A onda sam lovio kamene glave po Đerdapskoj klisuri… Kad prvi put ideš nekim putem, pa još imaš volan u rukama, onda saputnici moraju da budu tolerantni: zastajkivanje je uobičajena tehnika nas koji volimo da handlujemo fotoaparate u svakoj prilici…

Uglavnom, Đerdapsku magistralu sam upoznao tek prošle godine, ali tek od onog izlaza s puta od Negotina, kada smo izašli na Donji Milanovac. I onda ono sranje od puta sve do Golupca, daleko mu lepa kuća. Posle uživanja kroz Rumuniju, agonija kroz Srbiju. Toliko smo mimo sveta da to ni trojica onih pijanih glavonja što su se rodili pre roka neće ispraviti.

Ali zato ima iznenađenja uz put, poput ovog:

(pogledaj veću sliku)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (32): 2. maj 2012. (retroaktivno)”