Category: Fotografija

Mogao sam da izbegnem ovu fotografiju sliku, ali sam morao da dokumentujem to što sam je uopšte napravio. Da mogu i da ilustruju kad mi  kažu “pa ti nisi u vinkli”…

Ne znam da li ste primetili: ukoliko odmah ne sačuvate (i to na neki upadljiv način) link na veb-stranicu koja sadrži nešto što je zanimljivo za vas, ne vredi posle da tražite. Od deset poslednjih prilika, a često se nađem u takvom sosu, u devet slučajeva nisam uspevao da pronađem izvorni podatak… Dešava se da prestanem da tražim, a umesto toga odvalim nešto na svoj račun (poput “ma jok, izmislio sam to”) i predam se.

E, tako beše večeras: pola sata sam tražio izvornu foto-galeriju (još sam i okvirni datum znao) koja je dovela do fotke koju ovog puta ostavljam i – nisam uspeo. A trebalo mi da bih se makar opravdao zbog pokušaja…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (342): 7. mart 2013.”

Još jedna iz nedavnog šteka…

Bio je 17. februar, dan koji je vredelo zapamtiti jer se tog dana prvi put osetio dah proleća u vazduhu. Igrao sam se Terminatorom, zlo-objektivnom profi klase našrafljenim na moj fotoaparat, bila je to prva ozbiljna sesija sa njim. Šetajući tamo-amo, na red je došlo i da ispitam kakva mu je kontrola dubinske oštrine, jer imati f/2.8 na celih 70 mm je retka privilegija nas smrtnika. Naslonio sam aparat na zidić trošne tribine koju niko nije koristio preko 30 godina i slikao šetače na starom jezeru… I desila se ona prava.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (341): 6. mart 2013.”

Još jedna tzv. ubrana urbana.

Odavno se kanim da nekako uhvatim te prozorčiće u kadar… Reč je o zgradi u najstrožem centru Kikinde, tamo gde je nekad u lokalu na uglu bila banka, a posle je to uznapredovalo u ćumez sa kineskim đubretom. Na jednoj strani, koja se po nekom kanonu može smatrati zadnjom iako je upadljiva kad gledaš ako šetaš od zgrade opštine, vidi se jedan benast arhitektonski detalj. Uočite tu delimično zazidanu aplikaciju na ispustu fasade na sredini fotografije.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (340): 5. mart 2013.”

Opet jedna premotana.

Bude tako nekih foto-sesija, pogotovo kad se nešto zanimljivo dešava, pa taj moj svrab koji češem o okidač fotoaparata nahvata malo više zanimljivih fotografija. A kad uveče biram koju ću da smestim u štek projekta “jedna na dan”, povilenim od dilema, trilema i poneke tetraleme. E, tako bi i prošle nedelje, kad sam listao ulov sa one skromne, ali ipak objektivu zanimljive gusanijade. Uhvatio sam jedan paradni ulazak tima: gusak okružen čirlidesricama. Brate, kakva parada! I da ne bude zabune: gusak je taj iza tri guske, što je zinuo i šepuri se.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (339): 4. mart 2013.”

Ljubitelji numeroloških zavera će svakako primetiti da je ovaj prilog objavljen četvrtog dana trećeg meseca u četiri sata i tri minuta. Može biti, to je jaaaaaako važno i na tome vredi zasnovati neku komplikovanu tezu.

I kao što rekoh, prelistavaću malo neke zaboravljene fotke. Evo jedne od pre nedelju dana: slikao sam bombone na tezgi aranžiranoj nedaleko od arene za nadmetanje guskova u Mokrinu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (338): 3. mart 2013.”

Vežba: snalaženje u vremenu i prostoru…

Tokom večeri sam skontao da nemam fotku za dan, a ni vremena da prebiram po arhivi. Dao sam sebi u zadatak: nađi “onu jednu”, uz sva raspoloživa sredstva… Osim što krele nije poneo stalak… Moraću da ga premestim u kola i držim ga tamo.

Posle redovne školske obaveze subotom predveče, vozio sam se gradom polako, gledao i tražio. I onda sam ugledao scenu koju želim da snimim. Pitao sam se mogu li, tražio sam ugao i razmišljao o načinu da uradim pošten posao po mraku. Posle dva-tri minuta dileme, našao sam optimalno mesto za kola, čiji krov mi je poslužio kao improvizovani stabilni oslonac za ruke…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (337): 2. mart 2013.”

Čuje se zvono: utrčavam u poslednji krug.
A kako se godina dade u broj više°, ko će znati…

O opasci iz podnaslova ću malo kasnije. Sad je važnije da najavim nešto drugo.

Kada sam pripremao drugi ciklus “jedna na dan“, koji sam pokrenuo 1. aprila 2012. onim autoportretom, krenuo sam sa dve kapitalne novosti. Prva je bila očigledna i materijalne je prirode: tokom jednonedeljne pauze između dva ciklusa kupio sam svoj prvi DSLR fotoaparat, i stupivši na novi stepenik tehničkih mogućnosti, resetovao sam svoje prethodne eksperimente kako bih krenuo u nove. A druga i izvesno važnija promena beše da “jedna na dan” ne znači “jedno fotografisanje na dan”, nego “jedna fotografija na dan”. Ili, ako ćemo pravo: “jedna pouka o fotografiji na dan”. Promena je dvojake prirode. Banalni momenat je taj da ima dana kad ne mogu da postignem uslove da fotografišem nešto vredno pomena; sve tako izvedene fotke u prethodnom ciklusu su bile čisto smeće, osim u pad incidentnih slučajeva. A drugo: pouka je uvek važnija od materijalnog dodatka lageru fotografija. U suštini, ta promena je ugradila spokoj u moj projekat. Fotografija od prethodnog datuma nije bilo mnogo (ne znam tačno, ali recimo 10-15%) i one su služile kao džokeri.

To što ovo pričam, opet, ima dva razloga. Prvi je taj da ovde objavljujem fotku staru pet dana (doduše, spremljenu za ovakav “zicer”). A drugi je taj da ću tokom marta verovatno prolaziti kroz arhivu od (ovog časa) 12.500 ekspozicija i izvlačiti neke primere, jer želim da rekapituliram svoju prvu godinu sa novom klasom opreme pre nego što osmislim kako će izgledati treći ciklus… Da, rešio sam da nastavim.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (336): 1. mart 2013.”

Kašičica meda našte srca…

Ama, lažem k’o pas. Oni nutricionistički čistunci bi se prenerazili kad bi znali da med uglavnom koristim kao sladilo u čaju. Otkad sam se skinuo s kafe, pijem epske količine čaja od mente (pravi čaj takođe izbegavam), a volim da ga osladim sa malo meda; svake večeri šolja zelenog za Jasnu, lonče mente za mene, i to je već tradicija. E sad, bili smo nepažljivi pa nam ponestalo zaliha meda, pa sam još prethodne večeri morao da posegnem za poslednjom teglicom. Kad ja tamo, a ono – saće u medu. Jedan što se bavi pčelama doneo kad je bio poslednji put. To mu dođe opet neka prehrambeno-ideološka stvar o kojoj ne znam ništa.

I sad sam počeo da koristim taj med “kako bog zapoveda” (a kad niko ne gleda, pride i čaj zasladim) i u to ime, došlo mi da fotografišem tu teglu, sa jedinim ciljem da sačuvam tačnu boju meda. Dakle, monitor je hardverski kalibrisan, hodogram je poznat, a isti uslovi koji su važili pri slikanju nalaze mi se iza leđa, ako zatreba referenca. I dobijem ovo:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (335): 28. februar 2013.”

Ova je dugo čekala da je obradim, a bila mi je važna.
Umalo da je zaboravim…

Tokom jedne šetnje po trgu pre desetak dana, ugledao sam stubne skulpture oko jednog ulaza u zgradu i setio sam se jednog od prvih časova fotografije, u petom osnovne. Navrlo mi je jedno jako sećanje na raspravu o senkama, kada nas je nastavnik terao da razmislimo o tome kako da izbegnemo jake senke u kadru. Tad sam rešio da slikam te skulpture i da kasnije simuliram visoki kontrast na monohromatskom predlošku. I vrag da me nosi, zaboravio sam na tih par fotki koje sam uhvatio. A onda sam naišao na njih i bilo je jasno čime ću se baviti ove večeri…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (334): 27. februar 2013.”

Kao da sam predosetio loš dan napolju, sesiju sam izveo dan ranije…

Ponekad valja investirati u sutra. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog kiše koja po ceo dan ubija raspoloženje. Imao sam čime da se bavim, uglavnom. A ovog puta, reč je o vraćanju na jedno staro mesto, neposredno pre kiše, u nameri da uhvatim drugačiji senzibilitet nego onomad. Baš gledam: ono je bio 9. april, šest nedelja ispred po datumu… A sad, u poslednjem mesecu kalendarske zime, to mesto izgleda ovako:

(pogledaj veću fotografiiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (333): 26. februar 2013.”