Category: Fotografija

Ovo nisam radio odavno: diptih je posebna tema, daleko teža u praksi nego što se nedužnom posmatraču to čini…

U dolasku u kasarnu, gde je promovisan budući muzej simpozijuma Terra (više o tome u prilogu o jučerašnjoj fotki), zatekli smo se pred jednim paviljonom napuštene i ruinirane kasarne. Upalo mi je u oko već na licu mesta: kombinacija svetala enterijera i eksterijera je bila čudna i napravio sam nekoliko snimaka kroz vrata paviljona, spolja unutra i iznutra napolje. I tako, dok sam obrađivao fotke, pade mi na pamet da postoji jaka veza između dve posebne:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (204): 21. oktobar 2012.”

Kakav dan! Kakvo vreme! Kakve prilike! Pa i ovo: kakve fotke!

Kad se ne da, baš se ne da. Ali zato bude dana kad pet put a pomislim kako je dobro to što imam rezervnu bateriju u redovnom sastavu foto-opreme. Imao sam dva “debela” i uspešna sešna, a ovog puta ću pričati sam o prvom.

Elem, u subotu je promovisan prostor u bivšoj kasarni koji će uskoro biti pretvoren u muzej simpozijuma “Terra“. O čemu je tu reč saznaćete na matičnom sajtu Terre, a ja ću samo dodati to da sam bio u prilici da osmotrim i neverovatno interesantan prostor napuštene i zapuštene kasarne. Taj prostor bi trebalo pothitno animirati – ne samo zato što je velika šteta što se ne koristi, nego i zato što propada od nebrige. No, to je neka druga priča. Evo fotke dana:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (203): 20. oktobar 2012.”

Ne možeš se spasiti: kad Cicika osmisli meze uzvečernje vino, nema ti spasa. A nije da nije, u posetu smo otišli taksijem, jer dok smo se prejedali varijacijom bolonjeza sa pečurkama i dimljenim sirom, načeli smo i butelju plavca… A plavac se pio i tamo, doduše poZZdravljač je izvadio bolji primerak sa Korčule, a ne osrednji komad sa Pelješca koji smo mi imali…

Pitu smo preživeli nekako, a onda je Cicika iznela kolače… Auh, Cici lány, rekoh, ne mogu više da zinem, ali mogu da slikam kolače, taman mi treba jedna za današnji dan…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (202): 19. oktobar 2012.”

Da, znam: o ukusima se ne raspravlja. A istina je, ovu sam napravio na osnovu sopstvenog ukusa. Povlađivaću samo sebi, jer to je jedini način da preživim…

Sedeo sam u polumraku sobe, Jasna je čitala nešto na svom laptopu, a ja sam se zablentačio u mirišljavu sveću koju ona upali da prikupi miris duvana. Osim što sam našao da je igra senki iz sveće zanimljivije štivo za gledanje od bilo čega na televiziji, skontao sam da postoji način da izvedem fotku na tačno određeni način; a tehnike koje uobičajeno koristim da fotografišem tako nešto nisam isprobao praktično nijednom otkad imam DSLR.

Do željene fotke sam došao posle manje desetak ekspozicija; jedino nisam znao hoće li fotka na kraju biti monohromanska ili ću da pirnem neku boju. U poslednji čas sam odlučio da to bide varijacija sepije.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (201): 18. oktobar 2012.”

Tjah… Mora ponekad i to da se desi, izgleda. Tako mi i treba kad sam se uplašio nekoliko kapi kiše…

Malo sam se našao u nebranom grožđu: imao sam planiranu fotku za dvestoto izdanje u drugom ciklusu “jedna na dan”, a ispostavilo se da ta nije prava. A drugu spremljenu nemam… Svejedno: uradio sam tačno ono što sam zamislio, makar da pošteno izvedem plan do kraja. Reč je o ovome:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (200): 17. oktobar 2012.”

“Hajde da sklonimo taj sto odatle… E, tako. Eto, sad imaš dobru scenu za slikanje.” Tim gestom i rečima, Valex je kumovao ovoj fotki dana.

Zadesivši se nekakvim poslom u Kikindi, Valex se javio da je obavio šta ima, pa kafeniše u bašti jednog kafića. Dok sam mu se pridružio, bilo je nejasno da li će se dan pretvoriti u sunčan ili još kišovitiji od prepodneva. Tek, pod nadstrešnicom je bilo suvo, a dan nije bio toliko hladan kao što je izgledao; prijalo nam je da provedemo vreme napolju.

Bašta kafića u kom smo sedeli je adaptirano dvorište, a tu se zateklo i nešto rustikalnih elemenata. Bolje raspoložen da udesi scenu nego ja, Valex me je uverio da imam dobar kadar u snimku nekih vrata od šupe ili podruma, ne znam tačno. I bio je u pravu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (199): 16. oktobar 2012.”

I da zaključimo komade sa Dana ludaje…

Najpre mala opaska za Beograđane, među kojima dvoje od troje pogreše u naglasku. Nije ludája (dugouzlazni akcenat na drugom slogu) nego je lűdaja (kratkouzlazni akcenat na prvom slogu). Ovo je napisano zbog jednog saradnika Suštine pasijansa, da ga ne imenujem, jer on je sad primio k znanju, a pride će i da širi povereno jevanđelje.

Elem, najzanimljiviji foto sešn koji bi čovek mogao da priušti je onaj koji bi se dao lako organizovati iz neke busije sa staklom od 200-300 mm. Nemam takav objektiv pa ne idem u busiju, ali Neša, moj prvi foto-guru, definitivno je u pravu kad kaže da je efikasnije čekati da ti scena priđe nego da joj sam ideš u susret. Ovog puta sam imao sreće u nekoliko navrata: evo jedne tipične “ulične fotografije” (kako se već naziva taj vrlo razvijeni žanr) kakvu svako sa malo strpljenja može napraviti na Danima ludaje…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (198): 15. oktobar 2012.”

I tako, potvrdilo se čudo od statistike: za 27 održanih Dana ludaje, u subotu (centralnog dana) od deset prepodne do sedam uveče nikad nije padala kiša, a hladno ili oblačno u tom periodu je bilo možda tek pet-šest puta. Juče je u tom periodu bilo sunčano vreme – a pre i posle toga sivo, noć pre i noč posle kišovito; ama, nikakvo vreme. Eto, kad te hoće.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (197): 14. oktobar 2012.”

Protutnjali Dani ludaje u Kikindi. Nisam se nešto istrsio slikajući okolo, bilo je i intenzivnijih godina. Malo sam bio i skrenut sa svoje uobičajene putanje ludog fotografa, razlozi nisu bitni, a što je možda i u redu. Što mi reče stari znanac Vlada Sretenović, profi fotograf i vlasnik najuglednije fotografske radnje u mojoj varoši, kad sam mu se požalio da nešto ne ulazim u zonu i ne slikam mnogo: “Nema veze da bude puno slika, pogotovo ako si slikao mnogo prethodnih godina.” Kao i obično, rekao je pravu reč: valjalo je da meračim. A da citiram i drugog prijatelja, Nevena Grujića, čoveka od oka i sa fotoaparatom u ruci: dovoljna je jedna. Jedna jedina.

Nisam uspeo ni da pregledam fotke od dva dana, osim letimice, a kamoli da ih preberem i obradim. Utrčavam sa jednom fotkom za koju sam još na trgu rekao “ako budem zadovoljan, ovo će biti fotka dana”. E, pa zadovoljan sam.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (196): 13. oktobar 2012.”

Dani ludaje, dani da poludim sa fotoaparatom u rukama. Tradicija…

Onaj pravi dan za slikanje me tek čeka – to je subota od Dana ludaje. A petak je dan za izviđanje. Tek toliko da vidim gde se šta nalazi, da isprobam svetlo (uh, loše je) i da uđem u zonu. Nije da nema materijala.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (195): 12. oktobar 2012.”