Tjah… Mora ponekad i to da se desi, izgleda. Tako mi i treba kad sam se uplaÅ¡io nekoliko kapi kiÅ¡e…
Malo sam se naÅ¡ao u nebranom grožđu: imao sam planiranu fotku za dvestoto izdanje u drugom ciklusu “jedna na dan”, a ispostavilo se da ta nije prava. A drugu spremljenu nemam… Svejedno: uradio sam taÄno ono Å¡to sam zamislio, makar da poÅ¡teno izvedem plan do kraja. ReÄ je o ovome:
Fotka je iz juÄeraÅ¡njeg kontigenta, ali je bila planirana za danas. ReÄ je o tome da sam se nameraÄio da opauÄim takvu fotku, unapred zamiÅ¡ljajući da je obradim kao monohromatsku sa zadržanom crvenom bojom. MeÄ‘utim, kako sam izvadio fotoaparat iz torbe, tako je poÄela da rominja kiÅ¡a. I onda sam brzo opalio par fotki, pa vratio maÅ¡inu u torbu i uhvatio put pod noge bre. Da je bar pala neka kiÅ¡a, nego ispade lažnjak od trijesÅ¡es’ kapi po kvadratnom metru, nedovoljno za paniku. Ali eto, uticalo je da napravim loÅ¡ kadar i, pride, da ne napravim dovoljno varijacija.
Presuda: mišn not akomplišd, uz buuuu! 
 
 
Ako sam se već uplaÅ¡io kiÅ¡e (koje nije bilo u tom Äasu), mnogo bih pametnije postupio da nisam ni pokuÅ¡ao da slikam. A drugo, nauÄio sam: osim u neponovljivim situacijama, “tras-tras” žurba je neprijatelj kvalitetnog rezultata. Ne može se niÅ¡ta postići na preÄac; moja krivica je tim veća Å¡to sam to već znao, ali nisam poÅ¡tovao.
Ako je za utehu, pouka je jasna: ja ne umem da proizvedem dobar rezultat ako se žurim. Sledeći put idem u kiÅ¡u; već sam nauÄio kako da zaÅ¡titim fotoaparat od kiÅ¡e. To će biti jedini naÄin da se iskupim za ovaj kukavni rezultat.