Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ova pesma me progoni već danima, nemam pojma zašto. Ne pravim pitanje, voleo sam je kad je bila vrući hit, volim je i danas jednako, nego reko’ daj da je čujemo kako treba. I to verziju odsviranu u dahu.
Glasnije, molim!
Slatka mladost. Slatke tinejdžerske godine. Uh, da mi je vratiti se tamo bar na dan.
Kako se osećate kad dođete pred dve kase ili dva šaltera, a dva jednaka reda? Jeste li unapred sigurni da ćete odabrati sporiji red?
Koliko puta vam se ovo desilo? Kad vam se desilo poslednji put?
P.S. Važi i za izbor saobraćajne trake na putu, naravno. A setićete se vi i sami još nekog primera.
Tjah… Mora ponekad i to da se desi, izgleda. Tako mi i treba kad sam se uplašio nekoliko kapi kiše…
Malo sam se našao u nebranom grožđu: imao sam planiranu fotku za dvestoto izdanje u drugom ciklusu “jedna na dan”, a ispostavilo se da ta nije prava. A drugu spremljenu nemam… Svejedno: uradio sam tačno ono što sam zamislio, makar da pošteno izvedem plan do kraja. Reč je o ovome:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (200): 17. oktobar 2012.”