Category: Fotografija

Teško žabu u vodu naterati.

Zove me poZZdravljač i veli da je uzajmio od drugara vikendicu na banatskoj strani Tise, odmah pored bivše skele u Padeju. Ajd’ naiđite, tamo smo celog vikenda, reče. Kako je prošlo radno vreme, spakujemo se, pa pravac Padej. Usput utovarimo štogod mesa za roštilj i malo crnog piva, taman da ne ostanemo gladni i žedni; na stranu bavljenje oko vatre, to je socijalni događaj koji mi je zanimljiviji od jedenja. Nisam bio načisto hoću li uhvatiti šta zanimljivo kao fotku dana. Uvek spreman za dobro svetlo, uspeo sam da ukebam jednu (i samo jednu) fotku vrednu deljenja. Evo je:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (97): 6. jul 2012.”

Mogu ja sad do mile volje da pričam kako sam baš tako hteo, ali lagao bih kao pas. A ja ne volim da lažem. Poenta je u tome da može i tako…

Kada smo završili boravak u zoni Arače, krenuli smo lagano uskim atarskim putem ka kolima. A u bankini čičak. Ko bi odoleo: čučnuo sam, što mi zbog ove lubenice iznad pojasa teško pada, i štricnuo nekoliko snimaka.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (96): 5. jul 2012.”

Taman da izvedem jednu probu pa izaberem fotku dana odatle, namesti se neka druga fotka ispod koje kao da je neko napisao “to je to”…

Izašli smo u vožnju van grada, da malo ohladimo glave promajom pod otvorenim prozorima. Najzad sam se dao u testiranje polarizacionog filtera, a usput sam odradio i prvu ovogodišnju sesiju u polju suncokreta. Nije baš tako očigledno šta je filter ovde uradio (vidi se lakše na onima gde je nebo vidljivo). To izgleda ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (95): 4. jul 2012.”

Danju je toliko toplo da mi se ne mili da izlazim. A noću ne mogu da slikam… Čekaj: mogu.

No, svakako sam hteo da dokumentujem privremeno stanje na terasi, izgled nakon što sam skinuo stare daske, a pre montaže novih. Uhvatio sam aparat u ruke i štriknuo nekoliko fotki onako sirovo, iz ruke. Uz zrno obrade, tek da ispravim neke nepravedno propuštene sitnice, odabrana fotka ispade ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (94): 3. jul 2012.”

Oprema je najzad kompletirana. Posle više od tri meseca.

Posle ko zna koliko peripetija, neuspešnih zakazivanja i omašenih prilika, u danu koji je za nom najzad sam nabavio polarizacioni filter, poslednju vitalnu komponentu optičkog dela mog foto-sistema. Čemu to sokoćalo služi i kako radi, biće predmet posebne priče. Uglavnom, za početak je dovoljno to što sam bio u prilici da uporedim svetlo sa i bez tog filtera; prava upotreba sledi ovih dana, kad uspem da postignem… A taj kvazi-test je izgledao otprilike ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (93): 2. jul 2012.”

Tek kad načinim ovakvu fotku, ama i spontano, setim se koliko sam nekada patio što ne mogu da izvedem baš takve fotke…

– Nemam ništa za fotku dana – rekoh Vladanu večeras, dok smo išli ka mestu na kome je našao konak.

– Pa šta ćeš? – upita me on.

– Pojma nemam. Možda uhvatim Marinka i tebe u kompromitujućoj situaciji.

Sat vremena kasnije, dok smo pili crno točeno na terasi kafea “Max”, igrao sam se fotoaparatom u pokušaju da uslikam plamen sveće kroz crveno staklo. Nisam ni primetio da je Vladan drndao svoj telefon dok sam to radio. Uglavnom, jasno me je čuo kad sam uskliknuo “Imam je!” i znao je na šta mislim.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (92): 1. jul 2012.”

Jedna iz arhive. Čekala je na priliku poput ove…

Ama, dan je prošao u ovom i onom, bez fotoaparata, a posle podne put za Beograd, veče na predstavi Cirque du Soleil, prvi deo noći u povratku kući… Dok sam vozio, setio sam se jedne fotke koja je ostala negde u prikrajku. Elem, negde sam čitao o tehnici fotografisanja odšrafljenim objektivom. Prosto, skineš objektiv, pa ga samo nasloniš na mesto , poželjno pod malo kosim uglom. Aparat izgubi automatiku, nema pojma koliko je blenda otvorena (otvorena je skroz), pa dobijete nešto što bi moglo da se podvede pod apstraktnu fotku. Manje apstraktni rad izgleda ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (91): 30. jun 2012.”

Dokon pop jariće krsti… Mada, i ja bih to radio da sam zgotovio ispitni rok.

Elem, Ana je završila junski ispitni rok, primećujem da je zadovoljna rezultatom i sad je potrošila nekoliko dana da prikoči malo. Sve čekam kad će da je uhvate pudravci da radi nešto, pa je razrešenje došlo pre dan-dva, kad me je pitala da li imam šarenog kartona koji mi ne treba… A u celom tom zamešateljstvu, nastalo je origami-mače za koje sam tek tokom popodnevne foto-sesije saznao da se zove Purki.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (90): 29. jun 2012.”

Dobio sam jedan sasvim ozbiljan zadatak: ako uspem da ga izvršim, možda ću biti unapređen u zvanje džed… ovaj, nindže…

Razgovor između mog sinovca Marka (onog što se rodio 6.6.6. pa moram lepo sa njim) i mene:

– Čiko!
– E!
– Evo ti jedan šuviken!
– Šta će meni šuriken?
– Pa da ga čuvaš četvnaest dana!
– A zašto?
– To ti je zadatak!
– Zadatak za nindže?
– Da!

To mu je bilo smešno. Ostavio je šuriken na stolu (tek posle sam saznao da je spremio po jedan za ninu i Anu) i odmaglio u neki novi letnji pohod po dvorištu. A meni ostade šuriken na čuvanje:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (89): 28. jun 2012.”

Stara tema, nova izvedba.

Računam da sam dužan: valja mi da ispitam priliku sa nekim motivima koje sam iskušavao ranije. Utvrđujem da je to ponekad znatno lakše, recimo kad je reč o svetlu; a ponekad je prilično teže, i to posebno kad je reč o kompoziciji sitnih predmeta. Pade mi na um (pademianum, što bi govorili neki stari sezamovci) da probam sa motivom pogleda kroz cvikere. Nije mi se dalo da pravim neko posebno uređenje motiva, jer sam bio umoran k’o pas; hajde samo da iskušam šta se može, pomislih. Napravio sam malu sesiju za probu, a svako saznanje smatram korisnim. Ispade ovako.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (88): 27. jun 2012.”