Category: Fotografija

Ponekad uspe, ponekad se ne da. Ako bih se odricao ovakvih rezultata, ne bih mogao da napredujem.

Bili smo popodne u Novom Sadu. Odneli smo neke sitnice Ani, a ja sam iskoristio priliku da puknem par snimaka po Limanu 4 sa sedmog sprata. Imao sam zamisao unapred, ali nisam uspeo da je izvedem: da u postprodukciji, nad kvadratnim izrezom, napravim neku atmosferu koja podseća na krupni granulat fotografije sa omota prvog albuma Led Zeppelina.

Nije se dalo: da bih izveo tako nešto, bila bi mi potrebna scena jakog kontrasta, a osvetljena večernja ulica to nije.

Pa dobro: ipak sam totalno suzio prostor svetla, a namernim ubacivanjem zrna koje ne postoji na polaznoj fotki, dodao sam utisak apstraktnosti. To sam još malo pogurao tehnikom split toning i posle toga sam obustavio potragu. Možda bih mogao da pokušam nekom drugom tehnikom, ali to sada neću pokušavati na ovoj fotki niti sa fotkama iz ove serije. Mišn not akomplišd, ali pouka ostaje, tako da trud nije propao.

Ponekad se prosto razvije i dalje od onog što si procenio. Samo je pitanje hoćeš li ga uhvatiti ili nećeš. Uglavnom se ne desi. Večeras se desilo.

Dan je bio od onih ludih, kad je stotinu tema napravilo preveliko rasipanje pažnje i koncentracije, pa sam pogubio konce. Tek u kasni večernji sat sam smirio loptu; a tada sam zamislio da napravim jednu scenu po motivima fotke koju sam video na portalu koji pravi pregled najboljih fotki dana na mreži Google+.

Naravno, sesija je otišla u nekom svom smeru, a posebno sam pošašavio tokom obrade, kad sam pokušao da dam notu apstraktnog sceni kojom sam bio zadovoljan… Mnogo pričam, evo fotke, pa vidite sami:

Dozvolite mi zrnce neskromnosti: ovo je nešto od najboljeg što sam ikad slikao. Kako god, rado bih održavao ovakav stil i ova fotka će ostati i kao beleška za nalaženje parametara u budućim sesijama, sa nekim drugim objektima, jer ovo je tehnika kojoj ću se definitivno vratiti.

Mogu da vam ispričam šta sam uradio da bih dobio ovo, ali imam utisak da bih banalizovao stvar. Kako god: mišn akomplišd.

Idemo dalje, nakon što sam se par dana vrteo oko opreme. Na redu je glavni objekat te teme.

Sad, mogao bih ja da predložim da pogodite zagonetni predmet, ali nećemo preterivati.

Ovo je moj Orfej (gitara se zaista zove Orfeo), akustična gitara koju imam od 1983. godine; doneo sam je iz polarnog kruga tog leta.

Odavno sam se kanio da fotografišem svoju gitaru; da me đavo nosi, među nekoličak desetina hiljada uskladištenih digitalnih fotografija, imam jedva desetak sa gitarom (i to na kojima sviram). Imao sam zamisao o nekoliko krupnih planova i nekoliko perspektiva, ali problem je u tome što nemam dovoljno velik improvizovani studio da bih to izveo lako; prilično sam se namučio tokom sesije – dok sam našao neutralne uglove u neposrednoj okolini, dok sam ulovio sve kako sam zamislio, direktno ili uz pretpostavku kasnijeg isecanja… Na kraju, tokom trijaže sam našao nekoliko kandidata kojima sam zadovoljan, a odabrao sam ovu tek tako, bez osobitog razloga. Možda sam mogao malo da ohladim tu dominantnu boju, ali dobro je i ovako. Mišn akomplišd.

Nastavljamo sa istraživanjem zagonetnih predmeta. Ne bojte se, neće biti tako teško kao ono preslišavanje pred Novu godinu.

Evo još jednog zagonetnog predmeta. Ama, i da ga nikad niste videli, očekujem da biste mogli da pretpostavite šta je i čemu služi.

I dok vi tako pogađate, ja sam malčice istraživao senke, uglove, boje… Posebno sam se igrao opcijom ispravke perspektive: zanimalo me je da li bi realno išta značilo da ispravim taj stojeći element promenom ugla i namenskom distorzijom. Utvrdio sam da mi ne znači ništa: ako gledam u to odozgo i ako je uspravni element van centralne tačke, tada je normalno da postoji takvo iskrivljenje. Minimum bi bio postignut kada bi se kadriralo žižnom daljinom od 50 mm (mislim na ekvivalent lajka formata), koji uglom odgovara pogledu oka; ovaj ugao je nešto širi i zato je distorzija jača; no, trik je i u tome što distorzija pomaže utisku dubine. A to je već relevantno. Naučio sam nešto večeras, što se nije desilo odavno; mišn akomplišd.

A sad mala igra sa zagonetnim predmetom. Ovo mi neće uspeti jer većina redovnih posetilaca ili zna ili naslućuje šta je ovo. Ali ajd’, nema veze…

Dakle, hajde da ispitamo stvar. Na slici se nalazi zagonetni predmet. Vaš zadatak je da kažete kako se taj predmet zove i čemu služi.

Sad bi trebalo da izjavim i nagradu prvom ko pogodi, ali nikako ništa da mi padne na pamet…

U međuvremenu, ja sam zapravo iskušavao jednu tehniku izvedbe sepije prema preporuci koju sam video na jednom blogu. Nisam bio bogzna koliko uspešan sa kontrolom senki, pa baš i ne smem da kažem da je mišn akomplišd.

A opet, nije tako ni loše. Glavni trik u ovom slučaju je taj što je ovaj predmet monohromatski i u prirodi, pa nema gubitaka. Dobar trik je i da podmetnete podlogu u nekoj intenzivnoj boji, takvoj da ona ne postoji na glavnom predmetu, pa da izbacite tu boju; Lightroom omogućuje da to izvedete za nekoliko sekundi. Isprobao sam i to, onako usput, ali na drugoj ekspoziciji. Znaću za sledeći put.

Mogao sam ja sinoć da okačim fotku, ali… Tako je lepo odmarati se od moranja, bar na kratko. Pa makar to bilo i kvazi-moranje.

Da ne bih nervirao sebe i druge obiljem na božićnoj trpezi, izbegao sam da fotografišem taj sadržaj… Ma, lažem. Reč je o tome da znam koliko je teško napraviti dobru fotografiju hrane, ama u bilo kom vidu. Patio bih se da izvedem fotke onako kako nalazim za shodno, pa nisam ni pokušavao.

Umesto toga, prisetio sam se onog ježa; slikao sam ga nekoliko puta poslednjih dana, dvaput i objavio (ovde i ovde). Uvek se nalazila neka zanimljivija fotka, pa ga nisam stavljao u prvi plan. Do juče, kad sam skontao šta je Jasna mislila kad mi je rekla “jež nije izdržao”.

Ama, izdržao je, samo što ima frizuru kao onaj profesor iz “Povratka u budućnost”. Evo:

Boje su u distorziji: realno, žito je već požutelo (tu gde se na ovoj fotki vidi bela boja), ali mi je prilikom igranja baš ova obrada ispala najzanimljivija, jer naglašava teksturu. Ovo je poslednja fotka božićnog ježa; mišn akomplišd.

Tradicija u familiji se poštuje.

I tako, Badnje veče smo proveli kod Jasninih roditelja. Uslikao sam jedan mali aranžman na jednom stolu.

Ako obeležavate, onda: mir božji, Hristos se rodi! Ako ne obeležavate, želim vam mir, svakako. Mišn akomplišd!

A da bi božićni mišn bio akomplišd, fotka dana za 7. januar će malčice da okasni, pa ću je objaviti retroaktivno. A onda, u nedelju polako ponovo hvatamo zalet na Suštini pasijansa.