Današnja fotografija delo je Borisa Bajčetića, čiju smo retrospektivu radova imali prilike da vidimo prošle godine na Suštini pasijansa.
Category: Fotografija
Omiljeni hobi, a možda i nešto više od toga
Strawberry
Autor fotografije je Slađana Saulić – Danna, čiju retrospektivu radova smo imali prilike da vidimo na ovim stranicama pre tačno godinu dana.
Framed
Autor fotografije je Olivera Radmanović, čije radove smo već imali prilike da vidimo na ovim stranama.
Arabeska
Autor fotografije je Predrag Mijailović, čiju smo retrospektivu radova već imali prilike da vidimo na ovim stranama pre nekih godinu i po dana.
Pala je, stala je
Autor fotografije je Mikica Andrejić. Zaječarac koji živi i radi u Nišu, poznat je u fotografskim krugovima kao “Čuješ li buku”.
Једна од пре: платани, ноћом
Фасцинирају ме асиметричне улице, оне где су с једне стране куће а са друге нешто друго – море, брдо, равница. Моја садашња улица је замало испала таква, бар до пола, где је требало да буде некакав царински магацин. Моја стара улица је накнадно испала таква, јер су седамдесетих и осамдесетих порушили куће с парне стране (до рампе) и подигли тзв. новоградњу.
А онда се деведесетих непарна страна постепено претворила у низ дућана. Има укупно четири куће у којима нема регистар касе. У некима од њих је већ осми или девети закупац. Има две цвећаре, три-четири кафића, парфимерија (са мењачницом), две пекаре, пиљарница, пет месара (не, четири: “Посрнули сточар” се претворио у мењачницу), преноћиште, две апотеке, фарбара, и дућан са зрневљем и слаткишима, који стално мења име – био је “Био шпајиз”, па “Шпајз” па сад “Био спајз”, чека се ново издање кесе.
(велика)
Како рекох пре неки дан, једва чекам да имам неки разлог да се промувам кад је овакво вече, и да нађем изговор да прошетам са фоткалицом. Нешто је била гужва у апотеци, па сам обишао један круг док се не разиђе. Кренем непарном страном, све бацајући поглед преко на парну.
Snimateljska loža
Veseli bluzeri
Једна од пре: комшија на крову
Лудаке срећа прати, кажу… али овде је лудило умерено и праведно распоређено. Наиме, опало је лишће (цела три дана након претходног крпежа), и као и сваке године, указао ми се комшилук. А комшија је радио докле год се видело. Лудак по мојој мери.
Можда би снимак био ефектнији да се залазак штогод офарбао, али ако њему није сметало да овако свако поподне закуцава шиндру, не смета ни мени да овако креснем. Ево.
(велика)
Мој крај је такозвана регулисана дивља градња, што ће рећи да смо сви плацеве купили као њиву (од грађевинских радова, прво је на ред дошло да се почупа корење од кукуруза). “Дивља”, јер се као не може зидати на пољопривредном земљишту (али може да се добије струја итд), “регулисана” јер смо платили казне, и после испоплаћали све остало, понешто и двапут.
