And now, the end is near
And so I face the final curtain
You cunt, I´m not a queer
I´ll state my case, of which I´m certain
Pa, njegov način se definitivno razlikuje od Sinatrinog…
Category: Fonoteka
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Kameno srce
I bought your record in New York City
Discorama down on union square
I must have played it a million times over
I’d close my eyes, imagine you were there
Hm… u evidenciji do sada objavljene muzike na ovim stranama imamo već devet puta razne Stjuarte… Al je bio dva puta, Rod čitavih pet puta, John jedared, pa čak i Dave pre nekoliko meseci, ali ne i ovaj iz današnjeg priloga. Red je da ispravimo grešku.
Ćebence
Music is my sanctuary
Music is my blanket
O liku & delu Jeffa Becka već smo više puta raspredali na ovome mestu. Kao čovek koji ne može da sedi miran, tokom 2007. godine odsvirao je seriju koncerata u čuvenom Ronnie Scott’s Clubu u Londonu.
Mašinerija
Posle opravdanog uspeha albuma The Age of Plastic (1979) grupe The Buggles, Trevor Horn je postao producentska zvezda. U pitanju je bila čista pop muzika u svom najboljem izdanju, kojoj je Horn dodao neverovatnu suptilnost u detaljima koja se otkriva tek kada se stave sluške u uši. Iako je većina instrumenata koja se koristila na snimanju čista elektronika, sam zvuk i tretiranje vokala je neuobičajeno – imaju neku čudnu toplinu i ekspresivnost.
Mediji su imali čime da se bave, a Horn je postao čovek koji neumorno traga za savršenim zvukom.
Atomski bugi
A sad malo muške muzike.
Ponekad odliv talenata u inostranstvo dovede i do rezultata u kojima možemo da uživamo i mi koji ostanemo. Svi koji su bili na koncertu Đorđa Stijepovića prošle subote u Domu Omladine mogli su da se uvere u to.
Život je čudo
Pre nešto više od godinu dana Šef je odlično elaborirao lik & delo Ryana Adamsa. I tu nema ništa novoga da se doda, sem ovoga bisera iz njegove pesmarice.
Life is Beautiful!!! Ryan Adams and the Cardinals – Cold roses (2005)
Jednostavna priča
Pre dvadesetak godina, jedna poveća delegacija sa nekog od ruskih univerziteta zaustavila se u mom gradu. Posle njihovog odlaska, dobra prijateljica mi je istovarila gomilu vinila koje su doneli kao poklon i razdelili domaćinima. Njoj nisu bili potrebni, suviše je bila opsednuta naukom.
Danima sam se snebivao da ih stavim na gramofon, u to vreme bio sam u potpuno drugačijem fazonu. A kada sam počeo da ih preslušavam, bili su mi potrebni dani da se skinem sa njih.
Rusi su zvučali odlično! Nastavite sa čitanjem… “Jednostavna priča”
Gde si se zaputio, Bili?
Ponovo sam preturao po kutijama sa singlicama. Leto je, prašina je svuda oko nas u ogromnim količinama, a njeno skidanje sa vinila ne pada mi teško – sačuvaće se nešto i za unuke. 
Da u tim kutijama svašta može da se pronađe, već sam pominjao.
Mala zelena torba
Lookin’ back on the track
for a little green bag,
Got to find just the kind
or I’m losin’ my mind
Mnoge pesme postanu kultne tek kada ih filmski stvaraoci izvuku iz naftalina i ture kao pozadinsku muziku svojih ostvarenja.
Krstaši
Onomad mi je Šef natrljao nos jer još ništa nisam napisao o gupi Cruzados rekavši da to nije nimalo fer prema njima. Kao argument mi je potegao link na njegov tekst o Slobodanu Bodi Kovačeviću, pa sam se u tom trenutku setio da sam, kao jedan od posetilaca bloga, ostavio komentar – u Samuraje su me kasnije primili. 
Mlađan & neiskusan u blogovanju & komentarisanju, napisao sam: