Category: Fonoteka

Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…

Prvo žene i deca

Out upon the islands on a cool summer night,
buddy, you don’t got to hurry. Take your time.
What you need is on the menu and you get it tonight.
Buddy, you got womens on your mind.

Beše jednom doba kad sam sakupljao vinilna izdanja muzike koju volim. Čuvao sam te svoje vinile i dobro ih poznavao. Posebnu slast u toj kolekciji su činile atipične numere bendova u čiju važnost nisam sumnjao (naravno: inače tih vinila ne bi ni bilo u mojoj fonoteci). Reč je o numerama koje samo okvirno mogu da budu opravdane u opusu grupe, poput onog bluza na ploči Pink Floyda na čijem snimanju su uz pomoć usne harmonike uspeli da navedu jednu matoru ženku irskog setera da zavija i cvili u mikrofon.

E, beše jedan žestok bend koji sam voleo tihgodina, a koji je čak otišao dotle da je jedan stih svog potpuno blesavog pesmičuljka uzeo za naslov albuma.

Nastavite sa čitanjem… “Prvo žene i deca”

Šta ostade od plemenite ideje posle trideset godina

Promaklo nam je, ali nećete nam zameriti: juče je bilo tačno trideset godina kako je održan Live Aid, bespogovorno najvažniji muzički događaj u istoriji modernog sveta. Sve je do danas rečeno o tom veličanstvenom događaju, a mi, koji smo savremenici tog dana, dobro znamo da to tada nije delovalo nimalo naivno. Muzika je pomerala svet, a harizma zvezda koje su uzele učešća na koncertima u Londonu i Filadelfiji bila je besprekorni znak da se dešava nešto važno. I jeste bilo važno.

Tek danas osećamo gorki ukus naivnosti koji je ostao nakon što smo najzad shvatili koji to zupčanici i za čiji račun zaista održavaju ekonomiju sveta.

Ama, jebem ti sreću, ne mogu ni sada da pređem preko toga: ne samo da sam tad gulio svoje tužne vojničke dane, nego mi uvališe da budem dežurni baš tog dana, pa su mi upropastili veći deo gledanja koncerta. Ali se dobro sećam kako su mi zamalo suze grunule kad sam začuo ovaj početak Live Aida. Bio je to početak koji nije mogao da bude bolji.

Na stranu i reputacija velike grupe, kakva je Status Quo zbilja nekada bila. Na stranu i himnična prangijaška pesma koju ne možeš da ne voliš. Čoveče, trebalo je imati ovolika muda pa izaći na pozornicu, i to ne pred 70.000 ljudi na stadionu Wembley tog vrelog dana, već pred dve milijarde ljudi ispred TV ekrana širom sveta.

Takav full contact dodir između muzike i televizije, braćo draga, neće se ponoviti nikad.

Nastavite sa čitanjem… “Šta ostade od plemenite ideje posle trideset godina”

Džonu, dođi domu svomu

What is wrong in my life
That I must get drunk every night

Beg u veliki grad ne ispuni uvek naša očekivanja. Iskušenja na svakom koraku, teško im je ne podleći, a uspeh i slava, ma koliko izgledali na domak ruke, večito izmiču prstima. Niko ne zna, i nikoga ne interesuju tvoji problemi.

Napolju je hladno, kinte nema, gde zanoćiti večeras?

Balada o perverznjaku

Arnold Layne had a strange hobby
Collecting clothes, moonshine washing line
They suit him fine

Koliko je onih koji se busaju u grudi da su ljubitelji Pink Floyda? Hajde da procenimo od oka: dve od tri osobe koje imaju bar nekakvu fonoteku imaće i barem jedan album Pink Floyda i to će biti The Dark Side of the Moon (1973) ili Wish You Were Here (1975). Svaki treći od tih će imati više njihovih albuma. Svaki deseti od tih sa više albuma će sakupuiti sve što se sakupiti može. A onda će se među takvima pojaviti neki “znalac” i krenuće, bez ikakvog suvislog razloga, da optužuje sve druge ljubitelje te muzike da oni nisu pravi posvećenici, te da je pravi Pink Floyd samo ono što je u nasleđe ostavio Syd Barrett.

E, takvih mi je pun kufer. Samo čekam da mi natrči prvi takav mudroser, da mu postavim par pitanja. Recimo, šta misli o tome koliki je rizik bio napisati onakvu pesmu i objaviti je kao prvi nosač zvuka koji je grupa ikada objavila? Šta misli o tome da je taj početak zamalo mogao da bude i kraj grupe?

O čemu ja to? Slušajte. I čitajte, ako ne razumete Sydovo pevanje.

Nastavite sa čitanjem… “Balada o perverznjaku”

Smeće

Pre dvadesetak godina tabloidizacija medija nije toliko bila izražena kao što je to danas. No, u međuvremenu smo se navikli, pa više i ne obraćamo pažnju na sve šašavije naslove koji služe samo da nam privuku pažnju.

O mirisu papira & štamparske boje nema više s kim da se razgovara.

Sve se preselilo u virtuelnu stvarnost – moja kolekcija štampanih knjiga se sporo uvećava. Ona elektronska već dobija pozamašne gabarite jer je slažem kao da ću da živim još 100 godina.

Na sreću, neću. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “Smeće”

Liči mi na đavola

O nekim muzičarima sam samo čitao, a nikada nisam uspeo da ih čujem kako treba. Za frikozu poput mene to je bolna spoznaja, ali ja sam strpljiv. Već sam u više navrata pisao kako su pojedini naslovi ili izvođači na čudesan način dospevali do mene tek posle više decenija.

Cevka ponekad pomaže, ali ne uvek. Našao sam par klipova Lotti Golden, ali nikada sve pesme sa njenog albuma o kome su se ispredale svakakve priče.

Već posle nekoliko taktova i prvog susreta sa njenim pevanjem bio sam zatečen. Vilica mi je pala na patos i u maniru pravog anglosaksonca, ostajući u neverici, samo sam prozborio:

Oh, my, my…

Prevedeno na razumljiviji jezik – suncetijebemžareno, ova nije normalna! Surprised smile

Nastavite sa čitanjem… “Liči mi na đavola”

Sunce. Brzina. Vreo vetar u kosi. Krljačina. Daleko.

Gluposti na poslu. Gluposti, još veće, u vestima. Gluposti oko tebe. Ljudi praznih lica. Nema ideja. Nema glasova. Vazduh je stao. Vreo dan. Svega ti je dosta.

Pogled ti padne niz dugu ulicu. A nad tačkom nedogleda oblačić. Nisi siguran da li ulica skreće ka njemu ili se to vreli vazduh poigrava sa tobom.

Ne govoriš ništa. Sedaš za volan. Otvaraš sve prozore. Okrećeš kontakt-ključ. Ubacuješ u brzinu. Pritiskaš pedalu gasa. Vreli vazduh ti udara u lice. Izlaziš iz grada. Pritiskaš tu pedalu još jače.

Nešto nedostaje.

Ah, da.

Nastavite sa čitanjem… “Sunce. Brzina. Vreo vetar u kosi. Krljačina. Daleko.”

Otpali mi iz života, ženo

Get out my life, woman; you don’t love me no more
Get out my eyes, teardrops; I gotta see my way around
Get out my life, heartache; nothin’ but heartache by the pound
Get off the ladder, woman; I’ve got to climb up to the top
Get off the ladder, woman; there is nothin’ gonna make me stop
Get out my way, woman; I gotta be movin’ on

Odmah sam znao koja će pesma da bude, to su te reči… Pronaći pravo izvođenje bilo je malo teže.

Nastavite sa čitanjem… “Otpali mi iz života, ženo”