Category: Fonoteka

Nedavno su i naše novine su prenele šturu agencijsku vest da je preminuo Steve Strange. U nekoliko rečenica su smandrljale par osnovnih podataka o njegovom životu, iz kojih se ništa smisleno ne može zaključiti, i ispratile ga na Neko Bolje Mesto. Posle tako škrtog predstavljanja, klinci nikada ništa i neće saznati o čoveku koji je imao važnu ulogu u muzičkom pravcu koji se zove Novi romantizam.

No, da počnemo priču iz početka.

Nastavite sa čitanjem… “Šta su mi uradili”

Bio sam u dilemi oko naslova. Možda i nije u pitanju crnka, već neka druga boja kose. Čini mi se da sam negde pročitao da Amerikanci, kada upotrebe izraz dark haired girl, misle na brinetu. Ako sam se i negde izgubio u prevodu, Komšija je ovde da mi pokaže pravi put.

Iskustvo me je naučilo da boja ženske kose i nije toliko važna. Naročito ako si na tripu, bilo koje vrste.

Nastavite sa čitanjem… “Crnka”

Prošlo je vreme bučnih žurki iz mladosti. Omatorelo se, a društvo hoće da sluša finu muziku kada mi dođe u posetu. Iako se trudim da budem dobar domaćin, uvek iskrsne i poneki problem koji ne mogu da rešim. A moj je specifičan. Treba da rešavam kviz:

Pusti onu muziku uz koju smo se dobro zezali poslednji put.

Ne sećam se šta sam puštao pre dva dana, a kamoli nečiji “poslednji put”.

Uz malo nagovaranja da čujemo nešto novo i dobro, sve prođe kako treba. Uz nekoliko Milfovača brzo dostignemo radnu temperaturu. Kako ona ima i odloženo dejstvo, čim žene počnu da se gurkaju laktovima i krenu sa konstatacijom da nas je malo uhvatilo, to je znak da je došlo vreme da se opraštamo.

Nastavite sa čitanjem… “Neka niko ne zna za moj bol”

Na početku, nemam šta da vam kažem osim  da poslušate ovo pažljivo, ako može glasno. Neću morati da vas upućujem da čujete više puta: sami ćete vi to.

Prvo da čujemo ovo što sam vam spremio za danas, a tek onda da se latimo priče.

Da li vam se oklembesila brada, kao meni kad sam ovo prvi put čuo i video?

Ako, neka je. Ovo su nesvakidašnje stvari i sasvim je u redu da se pogubite na čas.

Nastavite sa čitanjem… “Fanfare za nas, obične ljude”

Prebirajući po gomili relativno svežih izdanja, pažnju mi je privukao album Flaco & Max: Legends & Legacies (2014). Kada je posredi čika Flaco Jimenez, tu nemam nikakve dileme, jer je reč o ikoni Tex-Mex muzike: naprosto ga obožavam.

Trebalo je otkriti ko je Max.

Nastavite sa čitanjem… “Vožnja”

I’ve always been reckless and foolish with love
Always pushing my luck with the spirits above
My heart is not crazy, it’s just too complex
And with four different lovers you don’t get much rest
I’ve gone and created a mess

Ovo je definitivno najzabavniji klip koji sam gledao poslednjih meseci.

U stvari, dok ga i sada gledam, stalno se vraćam decenijama unazad i mislim na Đoleta, mog starog drugara koji je voleo dve žene. Samo po sebi to nije ništa strašno i često se dešava, ali je Đole imao „situaciju“. Ne samo da ih je voleo, već se sa njima istovremeno i zabavljao…

Nastavite sa čitanjem… “48 ruža”

Kada naiđem na omot albuma na kome su navedeni muzičari koji sviraju na njemu, a odmah primetim da ih sve prepoznajem, moram ekspresno da proverim šta se tu dešava. Mnogo puta sam se uverio da neki off projekti znaju da budu itekako zanimljivi.

Ispostavilo se da je Keats (1984) jedan od najfinijih albuma snimljen osamdesetih.

Nastavite sa čitanjem… “Glasovi u noći”

Veliki Brat nikada ne spava! Bilo da se zove CCTV ili nekako drugačije, svodi se na isto: neko nas posmatra. Sve to je, kao, radi naše lične sigurnosti. Ako te neko upuca ili ti se desi nešto gadno, onda će “oni koji treba da znaju” na osnovu snimaka pojuriti počinioca.

Kao da ti je to nekakva uteha.

Elem, toga sam se prisetio kada sam primetio da je Šef promenio Rndalicu na vrhu stranice. On stalno, kao Veliki Brat, nadgleda sve Samuraje kako ne bi napravili nešto neprimereno na blogu. Nije to tako loše – ponekad mi, neprimetno, da ideju za tekst.

Nastavite sa čitanjem… “Gradska gužva”

Da je Chris Rainbow otišao na Neko Bolje Mesto, saznao sam sasvim slučajno na jednom od muzičkih blogova koje pratim. Velikim medijima priča o njemu verovatno nije bila previše interesantna. I to je postalo sasvim uobičajena stvar za neke ljude čije se ime obično piše malim slovima na omotima albuma.

Njegove pesme nisu se prodavale u milionskim tiražima, ali ćemo ga pamtiti kao jednog od najboljih pevača svoje generacije i autora par brilijantnih ostvarenja.

Nastavite sa čitanjem… “Pismo obožavaoca”

Leto 1982. godine bilo je veoma zabavno. Dubrovnik i ja bili smo u istoj državi, pila se kafa na Stradunu, u kampu u kome sam bio smešten nastupali su Narakord i Mama Coco bez Dade Topića (pa šta ko voli), vino je bilo jeftino… “Naivne Švabice jedre” su po svom dolasku nalepile na vrata svojih bungalova obaveštenje da se iza njih nalazi sex klub (što se moralo proveriti)… A par dana po našem dolasku komšije su nam bile igrači mlade košarkaške reprezentacije Jugoslavije.

Dražen Petrović je već tada bio veliki igrač, ali čudan lik. Uvek je solirao i najčešće bio sam.

Nastavite sa čitanjem… “Šlager”