It’s a quarter after one,
I’m all alone
and I need you now.
Ne znam kako je sa vama, ali na ovakav poziv se odmah dižem. Iz kreveta. Može muškarac i sutradan da se naspava & odmori posle burne noći. 
A žena? Ona može da se predomisli. 
Category: Fonoteka
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Nije se to odnosilo na vremenske prilike
Ponekad moram da budem pristrasan, iako izbegavam to ako je moguće. Naprosto, neki autori su toliko kvalitetni, a kod nas potpuno nepoznati, da bi bila šteta ako sopstveno oduševljenje njihovim opusom ne bih preneo dalje.
Tako se prenosi iskra, sve dok se ne zapali pristojna vatra.
Nastavite sa čitanjem… “Nije se to odnosilo na vremenske prilike”
Otkačen
Followed you down to the end of the world
To wait outside your window
In the Heat of the rain I would call your name
But you just pass me by
O sledećoj pesmi će se još pisati, jer aktuelna je tek par dana…
Svi koji su ispratili muzičke devedesete znaju za Oasis. U tim jalovim godinama oni i njihovi pratioci su bili tračak svetla na kraju tunela koji je ponudio nešto novo i kvalitetno posle pune decenije uglavnom bezlične muzike. Prva dva albuma su trenutno postali klasici, a njihov frontmen Noel Gallagher se nametnuo kao talentovan autor. Poredili su ih sa nejvećim zvezdama, proglašavali za nove The Beatlese, ali…
Toccata Arpeggiata
Bolje bi bilo da nisam ni sedao za tastaturu. Na šta god da sam kliknuo na Cevki u žarkoj želji da odaberem pravu stvar za današnji prilog, nailazio sam na odrečan odgovor – klip nije dostupan. Jedan, dva, tri… pa četiri, pet, polako osećam kako mi raste pritisak i počinje para da izlazi iz ušiju. 
Upalilo je iz šestog puta, pa sam zaključio da ona izreka o trećoj sreći nije tačna. 
Kada je već takva situacija, daj da zgotovim prilog dok klip nisu uklonili. Nije baš ono što najviše volim u opusu grupe Circulus, ali nema veze. I ovo je jako dobro. 
Neka se zaustavi svet
Mada sam davno digao ruke od Deda Mraza, on svake godine nađe način da me iznenadi. Verovatno zato što su mi želje skromne – malo dobre muzike nikada nije na odmet. I dok su komšijska deca napolju ludovala sa petardama, meni je pristigao neočekivani poklon.
Na omotu piše Girls in Peacetime Want to Dance… Izgleda mi da će Belle & Sebastian, po ko zna koji put, postaviti tačnu dijagnozu sveta oko sebe i to nam saopštiti na svoj nonšalantan & jedinstven način.
Kada popusti nasip
Trebalo je da prođe samo par sekundi ovoga klipa & nekoliko uvodnih taktova pa da se u meni probudi “muška šovinistička svinja”. Ne volim preterano kada se žene mešaju u muške stvari, ali ove gospođice/gospođe zaslužuju malo naše pažnje.
Još niste kliknuli na play dugmence? 
Meksikanac
Prosečnom Englezu ili Balkancu ime Babe Ruth ništa ne znači. I sam sam, kao klinac, dugo pokušavao da prokljuvim šta se krije iza toga. Tek kada je izašla Ilustrovana rok enciklopedija na našem jeziku saznao sam da to ime zna svako američko dete – tako se odazivao najpoznatiji igrač baseballa svih vremena.
U tom trenutku postalo mi je jasno kom se tržištu obraćala grupa Babe Ruth.
Dao bih sve
I would trade every last light in New York City
to be there tonight with you in New Orleans
Treba li da kažem da sam se momentalno primio na ovu pesmu. 
Ćorak
Okupiti poznate muzičare na jednom mestu i napraviti “supergrupu” čini se kao odlična ideja kojoj je zagarantovan uspeh. U teoriji i na papiru, dok se projektuju očekivana zarada, sve je u najboljem redu. Praksa je pokazala da se i najbolje ideje, ako promaše vreme i mesto, okrenu protiv svojih idejnih tvoraca.
Primera je mnogo. Akteri današnjeg priloga radije ne bi da se sećaju da se to ikada dogodilo.
Dečak u šumi
Novogodišnja pauza nije bila loša. Izduvaš se, pa kreneš da puniš baterije. To podrazumeva malo vršljanja po skrivenijim delovima Mreže. Nikada nije kasno da se proveri šta se zbog nedostatka vremena propustilo, a uvek se nabasa i na nešto posve neobično.
Ovo je bio prvi interesantan ovogodišnji ulov.
Andy Jackson ima višedecenijsku karijeru u muzičkom biznisu kao inženjer zvuka. Mnoge od tih tipova smo i ranije pominjali jer bi albumi koje volimo zvučali potpuno drugačije bez njihovih studijskih trikova. Jacksonova karijera je jedinstvena i po tome što su njegovi uspesi tokom više decenija povezani sa jednom od najvećih grupa svih vremena – jer ako Pink Floyd nije referenca, onda ne znam šta jeste. 
Od albuma The Wall (1979) pa naovamo, on je zaslužan za savršen zvuk ove grupe, i to ne samo na albumima, već i na živim nastupima. A kako to zvuči uživo, nikada neću iskusiti. Dejan Cukić mi je svedočio da ih je gledao na stadionu koji prima 100.000 ljudi i da je zvuk bio besprekoran – nije se moglo ni naslutiti odakle dolazi i kako je to tehnički izvedeno.
Kada neko zna svoj posao, onda ga zna. 
Jacksonov solo album Signal to Noise (2014) muzički nije nikakvo iznenađenje. On nije ni pokušao da se izmakne iz poznatog okruženja pa zvuči potpuno floydovski. “The Boy in the Forest” je pesma koja govori o odrastanju & sazrevanju i lako se prošeta moždanim ganglijama. Sva poznata sonična pirotehnika je prisutna i od nje otpadaju uši, ali Jackson nije autor kalibra Rogera Watersa. Takođe je očajan pevač, pa mu je glas izobličen propuštanjem kroz razne spravice i utopljen u kompletan zvuk.
Ovaj album ne donosi ništa novo ni epohalno, ali je zabavan i na prvu loptu zanimljiv.