Category: Fonoteka

Crni, bakelitni telefon, od onih kakvi se više ne prave, ćutao je. Gledam ja u njega, nem gleda on u mene, kao da smo stranci. Osećao sam kako mi se nervoza pojačava, trzao sam se na svaki šum, pokušavao da prekratim to mučno iščekivanje na milion načina…

U takvim situacijama ništa ne pomaže, a najvažnije je da ne proradi crvić sumnje. Onaj što zna neprimetno da se uvuče u tebe, pa kad krene da rovari iznutra razbije te u paramparčad za kratko vreme. Pa, ti se posle sastavi, ako možeš.

Bakelitko se, napokon, oglasio. Skočio sam kao oparen, srce mi je lupalo kao ludo i bubnjalo mi je u ušima, a noge su me izdavale dok sam dizao slušalicu. B. je cvrkutala sa druge strane žice…

Nastavite sa čitanjem… “Šta sve ne činimo zbog ljubavi”

Ne, neću tražiti od vas da počnete da slušate blues. Ali tražim od vas da makar pokažete mrvicu poštovanja prema onome koje učinio mnogo za širenje tog žanra onda kad je to bilo važno.

Danas je 80. rođendan jednog od najvažnijih muzičara Engleske. John Mayall je rođen dovoljno rano da do prelomnih šezdesetih godina, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo najzad počelo da izlazi iz bede prouzrokovane ratom, među prvima iskoristi potencijal rastuće popularnosti muzike koja je dolazila preko Bare. To čemu ga je otac naučio još kao dečaka ugrađeno je u muziku koju je počeo da plasira 1963. A ti koreni su zvučali ovako, kao pre deset godina, baš na proslavi 70. rođendana:

Nastavite sa čitanjem… “Učiteljev rođendan”

Pesme su kao i žene: kada god ti zatrebaju, ne možeš da ih nahvataš.

Sa današnjom sam se spetljao odavno, pre više decenija, pronašao je na Cevki, naoštrio tastaturu, najavio je Šefu, i kada sam hteo, pre nekoliko meseci, da napišem nešto o njoj, odjednom je nestala. Da li je bio u pitanju copyleft ili copyright, ne znam ni sam.

Sa njima se, ionako, nikada ne zna.

A onda se, iznenada, kako to obično biva, pojavila u još lepšem izdanju.  

Rekoh sebi: sad ili nikad! Pre no što, ponovo, otperja bez traga.

Nastavite sa čitanjem… “Jahač na kiši”

Kad sam čuo šta je Čeda Fancy uradio, uputio sam mu pitanje: “Postoji li neki rock’n’roll eufemizam za ‘ljosn’o na dupe’?” Jer, ako bi se ikako moglo opisati to što sam doživeo kad sam čuo OVO, onda se to baš tako opisuje.

Da li ste ikad doživeli šok nakon što ste dugo, godinama, mislili da znate sve (ili skoro sve) o nekome ili nečijem delu, a onda se to zamalo srušilo u času? Da bi bilo luđe, u epizodi koju pominjem, posle prvog šoka sam shvatio da je otkriveno nešto veličanstveno. Da, maleno, dvadeset sekundi drugačijeg miksa jedne pesme, ali upravo veličanstveno.

Prvo da čujete: pred vama je izvesno najpoznatija pesma grupe 10cc, “I’m Not in Love“, hit singl sa veličanstvenog albuma Original Soundtrack (1975). Ali obratite pažnju, jer čućete nešto što do sada niste čuli.

Jeste li čuli?

Nastavite sa čitanjem… “Nisam zaljubljen”

Uhvatiše me na prepad, na brzinu:

Ne puštaj ni glasa
ja ću na to složit tercu
prosit dok ne pristaneš
ja ću pozvati ljude
ti se pobrini o vinu
prvi svat da nema pjesme
samo terca na tišinu

Baš fin a cappella uvod, neobičan akcenat, dobri muški & ženski vokali… Dovoljno da me zaintrigira.

Nastavite sa čitanjem… “Terca na tišinu”

Sedimo drugarica i ja sinoć i preslišavamo “Peter Gabriel – Back To Front: Live in Belgrade”, kad dođosmo do “Don’t Give Up”. Kaže Olja: “Lepo, ali niko kao Kejt”. I tako pređosmo na Kejtinu diskografiju, pa se ona namah opseti kako su Placebo obradili onu njenu čuvenu “Running Up That Hill” i tako pređosmo na njihovu plejlistu…

Pa, niko kao Kejt. Ali ima neki šmek.

A dan je tako lijepo počeo… Volim da se prisetim starih, dobrih Parafa, naročito kada je dan loš, kao ovaj današnji. Uspavao sam se, boli me grlo, sinusi su proradili, neću na posao… Umesto jutanje Nesice, pijem neke “konjske” tablete u koje je zapakovan antibiotik. Valjda će malo da popusti, mislim…

E, neće! Zove me posao u nekoliko navrata, psujem u sebi smotance & neznalice i nervozan sam k’o pas, samo što ne ujedam…

Nastavite sa čitanjem… “Umoran i bolestan”

O Oasis smo se usput očešali kada smo pomenuli “bitku bendova” u prilogu o Bluru pre nešto više od godinu dana.

Jedna od omiljenih stvari Sir Paula, pritom prograšena za “najbolju ljubavnu pesmu devedesetih” od strane najpoznatije britanske disk džokejke .

Nastavite sa čitanjem… “Otklizaj”

When I get to Warwick Avenue
Meet me by the entrance of the tube

Ammie Ann Duffy je tipična predstavnica tzv. “blue-eyed soula”, poznata po svom karakterističnom njanjavo-piskavom glasu, no koji nekako leži uz njene pesme.

Nastavite sa čitanjem… “Avenija Vorvik”

Čitaoci Suštine pasijansa me često spopadaju svakakvim pitanjima: Gde, bre, nalaziš one pesme o kojima pišeš? Kada ćeš da napišeš nešto o…? Da li namerno biraš pesme i izvođače za koje niko živi nije čuo? Itd… nikada kraja.

Pišem o pesmama koje volim da slušam ili o onima koje mi se sviđaju. Tačka!

Bogme, biće još komentara…

Nastavite sa čitanjem… “Stepenice koje svi (misle da) poznaju”