Category: Fonoteka

Bill Fay je čovek o kome nisam znao ama baš ništa dok mi moj pažljivi prijatelj Zoća nije skrenuo pažnju na njega. On je napisao doslovno ovo:

…Koliko velikih pesama je ovaj čovek napisao!!! Zanemarite pevanje i produkciju, slušajte muziku i tekst, biće vam jasno o čemu pričam. Šta li je ovaj čovek propustio u životu zato što ga je diskografska kuća odjebala…

Znajući da Zoća ne priča u prazno kada je reč o ovakvim stvarima – iza njega je više od 40 godina probiranja i pažljivog slušanja – potražio sam o čemu je reč. Prvi susret sa Billom Fayem je nešto prikladno za čestitku svima vama koji danas obeležavate Božić.

U vaše zdravlje, ljudi moji! Želim vam mir u duši.

Večeras slušamo pesmu sa albuma Feast of Wire (2003), koji iz mnogih razloga ima posebno mesto u mom srcu kada je reč o opusu jedne od najboljih grupa koje je izrodio žanr koji neki nazivaju americana ili alt-country, neki tex-mex (iako je bend iz Arizone…), neki indie rock ili indie folk, a zapravo jedino pravilno ime je: dobra muzika. Slušaj.

Nastavite sa čitanjem… “Muzika za kasni sat: Valcer usred pustinje”

Danas slušamo filmski klasik, pesmu čija popularnost je uzvratno poslužila da i matični film postane i ostane još popularniji. Pesma “Always Look at ther Bright Side of Life” je završna i, fakat, glavna tema filma Life of Brian (1979). Najpre slušamo jedno “malo kasnije” izvođenje.

Nastavite sa čitanjem… “Uvek nasmejano!”

I tako, prođe i to…

Tokom jučerašnjeg dana, za svaki slučaj, držali smo šlemove na glavama, pa nismo imali kad da se bavimo muzikom. Ali sad, eeeee, sad je drugo. Nekako mi je svet veći, lepši, pun boja i mirisa, kao da je došlo proleće… Botemazo, ne znam šta je najprikladnije da slušamo ovom prilikom.

Aj’ recimo ovo. Da, ovo. To mi je po volji!

Nastavite sa čitanjem… “Muzika za dan posle smaka sveta”

Smaka sveta izgleda da neće biti, ali me je jedan omanji Armageddon u lokalnoj računarskoj mreži omeo da isporučim ovaj prilog na vreme. Lepo kažu: “Ko se IT-a laća, od IT-a će i zaginuti (na poslu)”.

Ovu radnu nedelju nam je otvorio ska, pa je red i da zatvorimo krug. Danas je većina blogova kao muzičku podlogu imala temu smaka sveta, tako da su se uglavnom vrteli R.E.M, Elvis Costello, Nick Cave ili U2. Mi smo odlučili da se zamislimo nad onime šta se dešava posle toga, u čemu će nam pomoći The Specials.

A sad nešto baš lagano za ovo tmurno popodne…

Za retko koji muzički žanr (ako isključimo lokalna zavijanja koja ni ne uvršćujem u muziku) mogu reći da me ama baš ništa ne privlači kod njega. Ipak, kada se acid house pojavio krajem osamdesetih, shvatio sam da se nas dvoje nećemo ama baš nimalo družiti. Stoga je ovaj izlet Yazz, tipične predstavnice tog zvuka, u reggae zaista prijatno iznenađenje.

Godinama pre Adelinog rođenja, jedna druga pozamašna Engleskinja je svojim moćnim glasom uzdrmala ostrvsku pop scenu…

Nastavite sa čitanjem… “Sve sam otplakala”

Pomenuh u prilogu od pre neki dan Miku Staropoljca, te je red da malo više obratimo pažnju na njega.

Nastavite sa čitanjem… “Štrči na 8 kilometara”

A i bio je već red da uleti malo ska…

Nastavite sa čitanjem… “Moje ime je Majkl Kejn”

Danas slušamo muziku autora koga su mnogi shvatili neozbiljno i tako se silno ogrešili o sadržaj albuma koje je objavljivao. Joe Jackson je muzičar o kome bi imalo šta da se ispriča. Nažalost, to se neće desiti ovog puta, jer nedelja je, a nedeljom nema predavanja o muzici i muzičarima. Pametnije će biti da pokušamo da stignemo nekud slušajući muziku.

Nastavite sa čitanjem… “Nedeljne novine”