Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…
Baš mi nešto naspelo da ozvučim onu noćas okačenu sliku Arače. Isetim se jedne stvari koja je stalno van pogleda, a reč je o ekipi koju volim više od mnogih drugih. Jedna pesma Grahama Nasha sa albuma CSN iz 1977. godine. No, biram živu verziju iz 1983. godine, bez obzira na inferiorni zvuk.
(uostalom, evo i originalne verzije, pa onda još jedne žive verzije, pa merite sami)
Danas se navršava šest godina od smrti Syda Barretta, osnivača grupe Pink Floyd. Niko nikad neće moći da objasni “šta bi bilo da je bilo” i da Syd nije prerano sagoreo. Ostavio je nekoliko pesmičuljaka sastavljenih i snimljenih u retkim danima lucidnosti.
(Nadam se da razumete zašto je naslov ovog priloga takav kakav je: idiom “apples and oranges” znači baš to.)
U toj tužnoj priči, dešavalo se svašta tokom 1968. godine, kada je Syd najzad pukao od kojekakvih pilula, lilula i ko zna čega još.
Ovo više ne može da se podnese.
Odosmo na Tisu. Tamo je takođe toplo, ali može da se diše.
Žetva je ponegde već počela. A pun Mesec beše još preksinoć. Vreme je da se setimo jedne od najboljih pesama iz klasičnog repertoara Neila Younga.
Fascinira me broj ljudi koji negativno misle o ovom čoveku.
Lik mrtav ‘ladan izvede potpuri stotinu poznatih fraza, složeno hronološki kroz šezdeset godina rock’n’rolla. Neka vam ne bude mrsko da čujete; ako svirate gitaru, imate dovoljno pogleda da i sami skinete poneku frazu.
Kompletan spisak svih referenciranih numera možete videti u tekstu ispod klipa na matičnoj strani na Jutjubu.
Da, znam da se pravo značenje naslova ove pesme krije u drugom kontekstu; saznaćete to i sami budete li pazili na stihove. Međutim, po ovoj omorini ja sam željan disanja i prosta preporuka “just breathe” ima veoma doslovno značenje sada i ovde.
Kako god: reč je o novoj pesmi u repertoaru Willyja Nelsona, koju je uradio zajedno sa svojim sinom Lucasom.
Danas je četrdeset prva godišnjica od smrti Jima Morrisona. Tim povodom, prisećamo se jedne od značajnijih epizoda u karijeri grupe The Doors: bio je to nastup u The Ed Sullivan Show, emisiji koja je emitovano uživo širom Amerike i u kojoj je jedan zatucani mamlaz, uz pomoć svojih poslušnih asistenata, odlučivao ko će da bude popularan u Americi, a ko neće.
Ed Sullivan je to činio u duhu najgrđe zelotske cenzure, tražeći od izvođača da menjaju tekstove svojih pesama “tako da budu prihvatljivi”, da se obuku “kako dolikuje”, da se “ponašaju uljudno” i slično tome. Od Morrisona je traženo da u pesmi “Light My Fire” stih “Girl, we cannot get much higher” bude zamenjen nekim prikladnijim. Morrison je predložio da to bude stih “Girl, you couldn’t bite my wire“. 
Na kraju, fromalno se saglasio da tekst bude zamenjen dubokomisaonim stihom “Girl, we couldn’t get much better” koji se čak i ne rimuje sa ostatkom strofe, evidentno nemajući nameru da posluša.
A onda, pesma je krenula uživo, bez odlaganja, i emitovana je na nacionalnoj televiziji.
Deder da izjednačimo stvar posle one gruvačine u subotu…
Dobio sam primedbu i šta da se radi, moram da poslušam: gde je “Mama Told Me Not to Come“, tu je i “Mustang Sally“. Nemam ništa protiv: deder to glasno!
Wilson Pickett je mogao i više da uradi, ali mu se nije dalo. Ostavio je svetu važne i dobre pesme, a ova je najvažnija i najbolja. Ima li ko primedbu na ovu konstataciju?
Ispraviću, samo recite. Ubedite me da treba da ispravim. 
E, na šta sam natrčao! Danas slušamo nešto što će nekima od nas poslužiti kao trejler za vremeplov… Pošteno govoreći, Andrej Šifrer je čovek sa margine, bavio se čime se bavo i bio uspešan u Sloveniji, a panjugoslovenski uspeh je postigao jednom jedinom pesmom. I to baš ovom.
Bila mi je ova pesma na repertoaru davno, davno. Toliko davno da je postalo nevažno. U određenim momentima, kad bih primetio da se društvo pritajilo i sluša, poslednji G dur bih promenio u B mol i glasno uzviknuo “jugobanka!” i to je bio znak za buđenje. Neki su me i psovali zbog takve prakse, ali svejedno nisam mogao da odolim.
Danas slušamo klasik iz 1970. godine, pesmu koja se potrefila preko svake mere kao sjajni radijski hit i pesmičuljak koji su obradili svi koji su stigli. No, ovde su važni i muzika i slika – ako ni zbog čega drugog, a ono zbog blesave garderobe grupe Three Dog Night.
Da ne pričam mnogo: odosmo za Beograd, imamo karte za večerašnji nastup Cirque du Soleil. U međuvremenu, nadam se da Komšija neće uzeti naslov ove pesme pod nišan, jer moguća su raaaaazna značenja u prevodu. 
Want some whiskey in your water
Sugar in your tea
What’s all these crazy questions they askin’ me
This is the craziest party there could ever be
Don’t turn on the lights, ’cause I don’t want to seeMama told me not to come, oh lord
Mama told me not to come
She said, That ain’t the way to have fun, no…