Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Muzika pokreće misao
Ko je redovno čitao moje tekstove na Suštini pasijansa, zna kakve žene volim. Ko nije, može da navrati u arhivu i sam zaključi kako mu se ćefne. Ima još mnogo zanimljivog da se napiše o tom opštem mestu životnog pozorišta, ali danas će neko drugi da preuzme moju ulogu.
Pravi je trenutak da nastavimo tamo gde smo stali.
A sada nešto potpuno neočekivano
Osnovna osobina svih političkih ideologija jeste nezainteresovanost za stvarne potrebe čoveka. Bilo da govorimo o komunizmu ili kapitalizmu, kao ekstremnim polovima među kojima osciluju sve moguće političke ideje, ljudske potrebe se ili bacaju u blato ili dižu u nebesa. U stvarnosti, sedamdesete godine prošlog veka jesu dokaz sposobnosti čoveka da zadovoljno živi u uravnoteženom društvu.
Kako je došlo do toga da nam se sedamdesete dese, danas je predmet teorija zavere. Kažu da su te godine izmišljotina Trulog Zapada koji je želeo državom blagostanja, uzbudljivom muzikom, farmerkama, Starkama i ostalim Barbikama da logički upropasti uniformisanu državu sa one strane Gvozdene Zavese. Šta god da je razlog, neverovatna kreativna muzička eksplozija koja je tada protresla planetu i ostavila istoričarima muzike dovoljno posla za vekove rada pokazala je da sposobnostima slobodnog Homo Sapiensa nema kraja.
E, sada je, pre nastavka priče, vreme da odvrnemo zvučnike:
Život u zgradama ponekad zna da bude naporan. Komšija, koji stanuje iznad mene, izvodi neke radove u stanu pa mi je slušanje muzike nemoguće. Dok se on zabavljao hoblovanjem parketa, mislio sam da će da mi propadne kroz plafon sa sve mašinom. Beton zna neprijatno da vibrira, baš kao i moji živci.
Srećom, nije propao.
Da bih se nekako zaštitio od neprijatnog osećaja, nabio sam sluške na uši i pojačao se do daske. Pustio sam neke kandidate koji treba da se ovde pojave i zavaravam sebe da mogu da se skoncentrišem oko dešifrovanja teksta pesama, pa da se bacim na pisanje. Ništa od toga, vibriram zajedno sa stvarima u sobi.
Veliki muzičar u neuobičajenom izdanju… No, prvo da voz krene.
Uvek sam se pitao šta bi se sa autorom dešavalo da nije napisao ONU pesmu.
Garya Brookera prijatelji poznaju kao mirnog čoveka, a publika kao lidera grupe Procol Harum. Zaljubljenici dobro znaju da se u njihov opus treba dobro udubiti – nije slučajno to što im se albumi smatraju antologijskim. Zabrljali su tek malo, na samom kraju. Tako im i treba kada su sami sebi postavili visoke standarde. 🙂
Istanbul was Constantinople
Now it’s Istanbul, not Constantinople
Been a long time gone, Constantinople
Now it’s Turkish delight on a moonlit night
Kako se ono beše piše, Irak ili Iran? A, ovo je ipak drugi slučaj? Pa dobro, IstaNbul ili IstaMbul? Jezikoslovci među vama sigurno će reći “piše se sa M, zaboga, jednačenje po mestu tvorbe!”. E, ovde je slučaj izuzetka od tog pravila, isto kao što ne pišemo NirMberg niti KaMbera. 
Kako sam se ponovo zaglibio u neke kompilacije i svakakve muzike pronalazim na njima, očekujte ubuduće izvođače koje do sada niste imali prilike da slušate. Pod uslovom da pronađem i dobre video isečke jer Cevka zna da bude i neprijateljski raspoložena.
Sa ovim sam imao sreće.
U biografiji Lonette McKee svašta piše – pre svega da je glumica, a još je pridodato: kompozitor, pisac pesama, producent, pisac scenarija i režiser. Kada uopšte stiže da kuva? 🙂
…From a scientific point of view, it is now very likely that there will be again another Ice Age quite soon in the world, that we should have the north part of the world all frozen, like it used to be, then we’ll begin to have natural disasters… From a scientists’ study, it is likely that we should soon begin to have these great changes in the Earth climate [so people will not be able to live where they had] * and the oceans will rise and many cities will be flooded, like London, Calcutta and so on… These thing they say will happen, according to scientific theory, in about forty years at the most. But maybe even quicker…
Opomena? Ne znam tačno kada je snimljen ovaj segment kojim pesma počinje, ali je od tada sigurno prošlo više od četrdeset godina… A mi i dalje ostajemo nemi posmatrači.
Stvar je veoma prosta. Međutim, to je ne čini manje važnom. Štaviše, toliko je važno da je teško sagledati dokle dopire. Slušaj pažljivo.
Well I got a smile for everyone I meet
As long as you don’t try dragging my bay
Or dropping the bomb on my street
U Taoizmu postoji koncept wu wei, koji bi se bukvalno mogao prevesti kao “akcija kroz odsustvo akcije”. “On nas uči da treba da koračamo sredinom puta koji nas vodi kroz naš život i da ne obraćamo pažnju na stvari koje se nalaze sa strane, ometajući nas u tom putovanju.
Kada se pamet spusti tamo gde ne bi trebalo da bude, velike šanse su da će da dođe do belaja. To zna svaki iskusni muškarac i trudi se da do takve “situacije” nikada ne dođe, ali… Čudni su putevi kojima se hormoni, fermoni, i još neki slični pojmovi iz medicine koji se teško pišu, a još teže pamte, kreću. Posledice dobro znamo. Sa željenim se borimo celi život, a one neželjene se rešavaju na razne načine.
Did they tear it out, with talons of steel
And give you a shot, so that you wouldn’t feel
And wash it away, as if it wasn’t real
It’s just a mistake, I won’t have to face
Don’t give it a name, don’t give it a place
Don’t give it a chance, it’s lucky in a way
Kada se pamet spusti tamo gde ne bi trebalo da bude, velike šanse su da će da dođe do belaja.
To zna svaki iskusni muškarac i trudi se da do takve “situacije” nikada ne dođe, ali… Čudni su putevi kojima se hormoni, fermoni, i još neki slični pojmovi iz medicine koji se teško pišu, a još teže pamte, kreću.
Posledice dobro znamo. Sa željenim se borimo celi život, a one neželjene se rešavaju na razne načine.
