If you’re ever feeling sad, down and lonely
Think of me thinking of you…
Ma šta mi mislili, rokerski život nije ni malo lak. 
Category: Muzika
Muzika pokreće misao
Neobjavljeni komentar
Po običaju, sve je krenulo bezazleno. Učinilo mi se da ne bi bilo loše da iskopam neke Australijance kako bih napisao nešto interesantno o njima. Valjda je trajler za novog Pobesnelog Maxa imao udela u tome. Ili nešto sasvim drugo…
Uglavnom, otišao sam na Cevku i krenuo da tražim pogodan klip. Mislio sam da bi, recimo, nešto od Crowded Housea ili The Birthday Party baš bilo zgodno…
Ratna mašina
Kada sam, na preporuku, poslušao Life Is People, album Billa Faya iz 2012. godine, bio sam trenutno nokautiran. Nije uobičajeno da se tolika količina saosećanja, iskrene ranjivosti i nežnosti nađe na jednom mestu.
Takvi retki, dirljivi komadi plastike odmah se sele na posebno mesto u kući – pored mojih muzičkih skalamerija kako bi uvek bili pri ruci.
Konj bez imena
On the first part of the journey I was looking at all the life
There were plants and birds and rocks and things
There was sand and hills and rings
The first thing I met was a fly with a buzz and the sky with no clouds
The heat was hot and the ground was dry but the air was full of sound
Kada je pre nekoliko dana Zoća napisao onaj prilog o grupi Camel, pratećim otkrićem sam bio iznenađen koliko i on. U poslednjih nekoliko meseci, on sam je pomenuo tu grupu ne manje od pet puta, a i ja sam bio uveren, baš kao i on, da se Camel još davno našao na vašim zvučnicima sa stranica Suštine pasijansa. Saznanje da zapravo nije tako beše pomalo šokantno. Ali, tako je to: znate, kad okačite preko 1100 numera na jedno mesto, onda se konci štogod i pogube.
Razgovarali smo o tome te večeri, pa je i meni palo na pamet kako je velik broj izvođača koji su u mom muzičkom odrastanju bili krucijalno važni, prosto, zaboravljen vremenom. Tu su negde, u ukupnoj slici ne nedostaju, ali nikkao da se setim da ih pomenem i ispričam reč o njima. Sindrom je poznat i u našem narodu se često pominje kao “ne vidi šumu od silnog drveća”. Ako je za utehu, uvek prihvatimo propust i gledamo da ga rešimo što pre. “Pa napiši nešto o toj pesmi, pobogu čoveče!”, reče mi Peacock u zaključku ćaskanja te noći. I – evo me. Ova pesma je ugrađena u temelj mog poimanja akustičarske muzike, kojom sam se intenzivno bavio tokom jednog dužeg perioda u svojim, sad već davnim, adolescentskim godinama.
Pustiti se
There’s no use telling me
There’s no use taking a step back
A step back for me
Ane Brun je pevačica, tekstopisac i gitarista poreklom iz Norveške. Od 2003, kada počinje njena muzička karijera, snimila je šest studijskih albuma. Današnja pesma je sa njenog drugog albuma, Temporary Dive (2005).
Misli
Those of you who go out and stay
Out all night and half the next day
And expect us to be home
When you get there
’Ajmo, feministkinje, lajkujte. 
In memoriam: B.B. King (1925-2015)
The thrill is gone.
Suština pasijansa se sa tugom oprašta od kralja bluesa, jednog od najznačajnijih gitarista u istoriji, čoveka koji je doticao ljudske duše i pružao im mir.
Neka ti je večna slava, Učitelju.
Brana
U neka bolja vremena, između dva piva u pabu, dobronamerni Velšanin me je upitao da li sam bio u Irskoj. Govorio mi je da su Irci slični Srbima, možda malo blesaviji i da obavezno odem tamo.
Nisam ga poslušao iz prozaičnog razloga – nije bilo love i za tu avanturu.
Pesma u pesmi
Kako je broj mojih priloga na blogu svakim danom sve veći, tako mi raste i konfuzija u glavi. Sve mi je teže da se prisećam o čemu sam pisao. Šef je, kao i uvek, praktičan: od početka je uveo tabelu u kojoj se može naći tačan inventar dosadašnjih priloga. 
Fali mi ona druga tabela, koja popisuje o čemu bih mogao da pišem. To je često veći problem od samog pisanja. 
Dobro, imam i ja neke podsetnike jer sam odavno prestao da pamtim, pa ih pogledam s vremena na vreme. Ali mi uvek nešto promakne. 
Srce stvarnosti
U leto 2006. godine relativno nepoznata španska grupa Amparonia je trebalo da nastupi na džez festivalu u Montrealu. Neki od muzičara su propustili let za Kanadu, pa je pevačica Amparo Sanchez nastupila sa onim što je imala – podršku su joj pružili samo kontrabasista i bubnjar.
To je nije sprečilo da napravi rusvaj i koncert pretvori u veliku žurku.