Once I thought I saw you
in a crowded hazy bar,
Dancing on the light
from star to star.
Bili smo darkeri, nikako goth.
Category: Muzika
Muzika pokreće misao
Noćna straža
Dobio sam ukor! Šef me kritikuje da sam neozbiljan, pišem stalno o ljubavi & sexu, nekim gubitnicima & vucibatinama, adolescentskim doživljajima, drogama & psihodeliji… Veli: “Ozbiljan si čovek, dokle ćeš da se zajebavaš. Šta će ljudi da misle…” 🙂
Upozorenje sam shvatio kako treba, nije se šaliti sa Šefom. Stoga sam prionuo na posao & bacio se na razmišljanje, sve dok se lagano, na tihoj vatri, krčka podvarak za nedeljni utovar. 🙂
I smislio!
Nisam baš nešto stručan za slikarstvo, ali kada je reč o velikim majstorima, snalazim se.
Ljubav će nas rastaviti
When routine bites hard,
And ambitions are low,
And resentment rides high,
But emotions won’t grow,
And we’re changing our ways,
Taking different roads.
Tmurno nedeljno popodne… idealno vreme da se setimo naših bivših ljubavi.
Gašenje vatre benzinom i škripanje u mraku bioskopa
See these eyes so green, I can stare for a thousand years
Colder than the moon
It’s been so long
And I’ve been putting out fire with gasoline
Gledajući iz perspektive trideset godina, osamdesete su bile velika zbrka u mom životu. Nije samo reč o tome da je sve u društvu počelo da se cepa: ja sam svoju zbrku izazvao sam (ne računajući godinu uniformisanog robijanja domovini). Gomila nekih ljudi sa kojima sam se družio, od vojnih lica do klošara, od maminih ćerki do nekakvih glumica, od pijanaca do policijskih žbirova. Gomila nekih čudnih knjiga, od Kastanede do Markesa, od Kafke do Žida, od Tolkina do Klarka. Gomila nekakve muzike, od Baha do Mlinareca, od Howlin’ Wolfa do Claptona, od Pink Floyda do Allmana. Gomila nekakve matematike, od Tejlorovog reda do Papus-Boškovićeve teoreme, od metode pokušaja i popušaja do metode kvadrata, od tačke nedogleda do geometrije Lobačevskog. I gomila nekakvih filmova, od Tarkovskog do Skorsezea, od Kjubrika do Bergmana, od Felinija do Rasela. I veliki prostor između velikih ušiju, prostor u kome se stalno nešto kuvalo, bez osobitog pojma o redu i kanonu, bez osobito razvijene moći artikulisanja ideja, ali sa izraženim stavom o estetici u odnosu sa ljudima, literaturi, muzici, matematici i kinematografiji.
Nije bilo ideje koju nisam mogao da svarim. I postizao sam sve što danas ne bih mogao ni da nabrojim, a da ne pomislim kako je to bilo nemoguće. A bilo je moguće. I te kako.
Nastavite sa čitanjem… “Gašenje vatre benzinom i škripanje u mraku bioskopa”
Даждевна лаждевна
Ако нисте разумели наслов, одлично, није ни требало. То је препев наслова песме за данас, и има смисла таман колико и оригинал. Текст, уосталом, није ни био превише битан (дакле, ниједном нисам разумео шта он то пева).
А певао је то Марко, болан, тј Марк Болан док је још изводио народне песме неког свог измишљеног народа. Звучало је то овако.
Да не бих измишљао народ док слушам, увртео сам себи у главу да су ово хобитске баладе, а ко мисли да није тако имао би пуну слободу да покуша да то и докаже. Ово је у мојој глави био онај прави андрграунд, музика откачена из пробраног низа шаблона, где би сваки нормалан продуцент (а и тада је било таквих) за бар десет ствари рекао “не ради се то тако”. Нормални, међутим, не мењају свет.
Duvanski put: početak
Valja znati izvore. Kad vam lepo kažem. Osim što je dobro stvari postavljati na svoje mesto, to pomaže i kada se izgubite: tada izvori služe kao svetionici.
Ajde-de, znam ja kuda bih dalje, nisam se ni izgubio (bar ne u ovom kontekstu), ali sam sklon da se iznerviram kada ljudi koji znaju manje nego ja (što je, dakle, baš malo) pokušavaju da mi drže predavanje. Da bi stvar bila gora, mnogi koji znaju više nego ja kao da se plaše da izgube to svoje znanje, pa ga kriju od mene. Sreća da ima nekih dobrih ljudi, vrednih oldvejvera, koji će rado ustupiti komadić svog iskustva o temeljnim vrednostima.
E, da: slažete li se da bi bilo dobro da stvari postavimo na svoje mesto, pa ako treba, čak i da krenemo ispočetka? Dobro, tome odgovoru sam se i nadao. Onda, slušaj dobro.
Iluzija
Čvaknuo me virus, baš kada sam mislio da će da me mimoiđe rednja. Zovem doktorku koja mi se ne odaziva, tipujem da je na još jednom od brojnih usavršavanja o trošku… Ma, neću o tome, ionako sam razdražljiv & povremeno “ujedam”. Ko god da mi se nađe pri ruci.
Kada već nije toliko strašno, daj da prionem na tradicionalne metode. A od malo buncanja neće biti preterane štete.
Molitva za tebe
Jedan od najlepših vokala druge polovine osamdesetih (mislim na vlasnicu vokala, mada su joj i vokali lepi). Nastavite sa čitanjem… “Molitva za tebe”
Žurka
Kad Majstor slavi rođendan, onda to radi u velikom stilu.
Žurka je održana na Montreux Jazz Festivalu 2008. godine. Na snimku sam prepoznao Chaku Khan, Herbiea Hancocka, Billyja Cobhama i Nanu Mouskori.
Decembar
Sneg veje i ne misli da prestane. Kao da zna da ne volim kada su mi cipele mokre. Žurim da utrčim u ulaz zgrade, na sigurno, gledajući da ne tresnem jer su komšijska deca dobro uglačala prilaz. Nosim kese sa bakalukom koje pokušavaju da se otmu, pocepaju i raspu svoj sadržaj. Magarac zauvek ostaje magarac! 🙂
Polako, nogu pred nogu, uspinjem se stepenicama i stižem na sigurno.
Dok otresam sneg sa cipela razmišljam kako da otvorim ulazna vrata. Proklete kese su u rukama, a ključevi ko zna gde. Primećujem gospođu u bundi i sa besnom šubarom koja prilazi vratima sa suprotne strane. Bacam brz pogled kroz mutno staklo, nazirem samo prćast nos i oči, a iskusni muškarac u meni konstatuje: lepa! 🙂