Opet gomila rođendana; svi vredni posebne večeri slušanja muzike. Ali dobro, od svakog po malo, pa je već vredno pažnje…
Na današnji dan, na svet je došao jedan od najvećih pesmoklepaca koje je rock’n’roll ikada imao. Leon Russell je rođen 2. aprila 1942. i danas mu je sedam banki. Podsećam vas na samo tri hita koja je on napisao, a koje neki od vas verovatno pripisuju nekim drugim izvođačima.
Da, znam da znate ovu pesmu iz opusa Eltona Johna… Pa onda:
Na današnji dan pre tačno 49 godina, objavljen je album “Please, Please Me”, prvi album liverpulske četvorke. Bio je to početak jedne od najvećih priča rock’n’rolla.
O grupi The Beatles sve je već rečeno mnogo puta. Možda bi neko mogao da iscedi još poneki opskurni podatak, ali bi postojalo veliko pitanje verodostojnosti. Tek, nakon što je u periodu 1995-1996. izašla serija od tri dupla CD-a The Beatles Anthology, znam oda je i u muzičkom smislu upaljeno i poslednje svetlo na poslednji ugao tog magičnog opusa.
A kako je počelo?
Da baš ne idemo čak u 1959. godinu kad su petorica balavaca otišli u Hamburg da po američkim klubovima sviraju muziku po uzoru na ono što su radili Buddy Holly i The Crickets, Chuck Berry i Carl Perkins. I baš da ne pominjemo prateću grupu Tonnyja Sheridana u proleće 1962. godine: važan čas je onaj kada je za grupu čuo i potom je u leto 1962. potražio vlasnik lokalne prodavnice ploča iz Liverpula. Brian Epstein je verovao u mladiće koji su energično svirali, a već imali i četiri svoje pesmice, za svaki slučaj, ako se neka od kompanija zainteresuje za njih.
“Gitarističke grupe su prevaziđene, gospodine Epštajn”, reče predstavnik kompanije Decca, najveći luzer u istoriji diskografske industrije, kada je pokazao vrata novom menadžeru grupe. George Martin, nezavisni izvršni producent kompanije EMI nije bio toliko glup: priveo je Bitlse oznaci EMI Parlophone. Prvi singl “Love Me Do“, objavljen početkom oktobra 1962, dospeo je među top 20 (tačnije, na 17. mesto UK liste) i tim plasmanom prevazišao očekivanja. Hitno je urađen još jedan singl: “Please, Please Me” je izašao krajem novembra 1962 i desilo se ono što je tačno predvideo samo George Martin: potpuni uspeh. Pesma je dospela na drugo mesto britanske top-liste posle samo dve nedelje, a Melody Maker je stavio singl kao prvi na svojoj top-listi početkom februara. Tog trenutka, sva vrata grupi The Beatles su bila otvorena zauvek. Stand-by za veliki projekat je skinut: došlo je vreme za kompletiranje materijala za prvi album. Studijske sesije za preostalih deset numera su održane tokom dva dana u februaru 1963.
Na današnji dan pre 65 godina, rođen je bluzer iz predgrađa kojeg više nema, umetnik koji je muzikom osvetljavao ono što filmska kamera nije mogla, tragalac za najlepšom muzikom karipskog arhipelaga i velemajstor slajd gitare…
Ryland Peter Cooder, svetu poznatiji kao Ry Cooder, rođen je 15. marta 1947. godine. Aktivan je kao gitarist, pevač, kompozitor i producent, a njegov stil izraženo počiva na raznim motivima izvorne američke muzike u kojoj se smata kompetentnim istraživačem i autorom. Na muzičkoj sceni Amerike je aktivan od šezdesetih godina, mahom kao session muzičar. U solo vode se upustio 1970. godine, ali definitivno je bio zapažen tek drugim albumom Into the Purple Valley (1972).
Karakteristični stil sviranja Raya Coodera podrazumeva snažnu upotrebu tehnike bottleneck slide u kombinaciji sa izraženo usporenim tremolo efektom u pojačalu. Što se mene tiče, preferiram njegove radove sa akustičnom gitarom.
U danu koji ispraćamo, jedan od najznačajnijih songmakera Amerike je navršio 64 godine plodnog i sjajnog života. Da čujemo ponešto iz njegovog bogatog repertoara.
James Vernon Taylor je rođen 12. marta 1948. u Bostonu. No, detinjstvo i mladost je proveo u Severnoj Karolini, koju je opevao u prelepoj pesmi.
Ovaj snimak je skorašnjeg datuma. Očigledno, zrele godine su Majstoru dodale više bukea. Dokačićemo se i mladih godina, bez brige.
Ostaće zabeleženo da je prvi #1, zaista veliki hit u njegovom repertoaru, zapravo napisala Carole King, i to mu je poklonila pesmu da je on prvi snimi. I to kakva pesma: Carole King nikad u životu nije napisala lepšu pesmu; a napisala je mnogo fantastično lepih pesama. Ama, hajde da ih čujemo kako zajedno izvode tu pesmu.
Danas je 65. rođendan jednog sjajnog pevača i velikog baje rock’n’rolla. Mnogi čak ne znaju ni njegovo ime, a trebalo bi.
Za Manfred Mann’s Earth Band ste svakako čuli. A ukoliko niste bili već dovoljno zreo slušalac u vreme kad je taj bend počinjao na tragu stare reputacije svog šefa, promašili ste da upamtite ime najvažnijeg pevača grupe, onog koji je radio u zlatnom periodu 1976-1986. No, budimo pošteni prema čoveku: to je samo najpoznatija, a nikako jedina referenca tog fantastičnog muzičara.
Pa, da se zagrejemo.
Christopher Hamlet Thompson rođen je 9. marta 1947. godine u Engleskoj, mada je odrastao na Novom Zelandu, gde i danas živi u pauzama između muzičkih projekata koje vodi, uglavnom, iz Engleske. I zato je često u pokretu.
Danas mu je 66. Izgleda, kreće se i ponaša kao pravi gospodin iz prostog razloga što je pravi gospodin. Pritom je sjajan roker i veliki poštovalac muzike.
David Jon Gilmour je rođen 6. marta 1946. godine u Kembridžu, gde se družio sa nekim zanimljivim likovima u srednjoj školi. Mlađahnog i umetnički nadarenog druga po imenu Roger Barrett (koga su svi znali po nadimku Syd) je naučio da svira gitaru. To je kasnije, kada je Sidu crkao I/O port, pomoglo zajedničkim poznanicima iz srednje škole da ga pozovu da prikrpi nastalu rupu u bendu koji je posle prvog albuma imao gomilu ugovorenih obaveza i međunarodnu karijeru u perspektivi.
A šta se dešavalo u tom velikom bendu i ko je za šta kriv, a ko za šta prav, predmet je mnogobrojnih demagoških rasprava u kojima ja neću učestvovati. Umesto toga, ja slušam muziku, a čujem više od onih kojima je stalo do kulta prolupalih ličnosti.
Moram da se vratim na ovu temu, bar na časak. Uostalom, ostao sam dužan dobru svirku dobrom čoveku.
Boga ti, danas sve neki jubileji i godišnjice.
Rory Gallagher, veličanstveni irski blues gitarista, rođen je 2. marta 1948. Danas bi mu bilo 64 godine. Nažalost, dogurao je do 47 i tu stao; nije preživeo presađivanje jetre juna 1995.
Svetu je ostavio čestit opus fantastičnih prangijaških svirki… Već smo slušali Roryja na Suštini pasijansa. Savetujem novu turu slušanja sa istim onim sastavom numera. A kad se zagrejete onim, vratite se ovamo. Ili poslušajte ovo, pa idite tamo, svejedno. Šta ja znam, kako hoćete. Ja bih krenuo odande.
Deder, pojačaj to, pa pusti glasno:
Nema laži, nema prevare. Mada, neobično mi da ga vidim za Telecasterom u rukama.
Ovog puta nećemo zaboraviti onu pesmu koja struže direktno u sinapse.
Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.
Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.
Juče je preminuo muzičar čije ime ne zna puno ljubitelja muzike. Svejedno, ostavio je traga kao autor i gitarista i zaslužio je da makar klimnemo glavom u njegovu slavu.
William E. “Billy” Strange je rođen 1930. godine. Muzikom se bavio multidisciplinarno: kao autor, aranžer i rearanžer, gitarista, pevač i producent. Ne može mu se osporiti da je imao čudne i avangardne ideje. Sledeća numera je njegovo autorsko delo: molim vas da imate na umu da je to napravljeno i snimljeno 1968. godine, kada su mogućnosti u studiju bile neuporedivo manje nego danas.
Mada, kada je The King pevao, nikakav dodatni kvalitet zvuka nije mogao da doprinese dobroj prodaji – da se samo nakašljao u mikrofon, to bi bio hit tih godina.
Pojavio se kad smo mislili da se neko takav više ne može pojaviti. U danu koji smo upravo ispratili, bilo bi mu 45. Umesto toga, odlučio je da zauvek ostane mlad.
Kurt Donald Cobain je rođen 20. februara 1967. godine, verovatno u nekoj sivoplavoj kišnoj noći američkog severozapada. Rodio se u bojama grandža, tako je i odrastao. Sa gitarom u rukama.
Tako je i završio 5. aprila 1994. Sa pumparicom u rukama.
Sećam se tog dana. Voleo bih da se ne sećam. Nije ni čudo da iz Sijetla dolaze sivi i sjebani ljudi, pa taman da su milioneri. Tamo samo tinejdžeri osećaju mirise, kaže legenda.
Nema to veze, poručuje Nirvana sa omota jedne od najvažnijih ploča poslednje dekade dvadesetog veka.
O grupi 
Kurt Donald Cobain