Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Priče, bajke, mitovi i ostale činjenice o ljudima iz muzike
Dobro de, ima tu i više pouka od deset, ali u ovom zajebantskom nastupu kod Davida Lettermana, Mick Jagger nije uspeo da omaši i štogod ciničnog menadžerskog ponašanja za koji ga optužuje niko drugi nego Keith Richards. Ali, to je neka druga priča. Da čujemo šta je to Mr Jagger naučio tokom pedeset godina.
(Uzgred: izvinjavam se na neizbežnoj reklami na početku; ja zaista nisam kriv.)
Nastavite sa čitanjem… “Pola veka staža i (samo) deset pouka”
“Svet nam šalje smeće. Mi mu vraćamo muziku.”
Ovo su reči čoveka po imenu Favio Chavez. Mogao bih da upotrebim banalni opis “entuzijasta”, ali me je sramota. Pogledajte o čemu je reč.
Ostajem šokiran i pomalo posramljen pred snagom volje tih ljudi da iz jada u kom žive izrode lepotu. Nemam ništa više što bih mogao da kažem.
…Da li zaista postoji čovek koji se zove Žikica Simić?
Početak je tamo gde je kraj. Može i obratno, ali neka o tome brinu oni čije su čaše vazda poluprazne.
Ove godine (možete misliti, petog oktobra) navršilo se 50 godina kako su Bitlsi objavili prvi singl. Meni je danas bitno da izjavim kako je tog dana, od strane onih koji su to radili bolje i lepše od drugih, urbi et orbi objavljeno da praviti bilo kakvu muziku možemo, ali da je to zaludan posao ako ne umemo da napravimo melodiju.
Nastavite sa čitanjem… “Pola veka muzike iz ugla ljubitelja”
Na ovom mestu bavimo se životom. Zato velikima među nama na istom mestu odajemo poštu.
Umro je Branislav Lala Kovačev. Slava mu.
Ostavio nam je muziku, a njegov uticaj i diskografija su rečitije od bilo kakvog nekrologa.
Diskografija:
Danas je na neko bolje mesto otišao majstor od najboljeg Hammond zvuka u hard rocku. I da se razumemo, deco: ta muzika se zove hard rock, a ne heavy metal.
Jonathan Douglas Lord (1941-2012) će najpre ostati zapamćen kao klavijaturista, aktivni autor i najstabilniji član grupe Deep Purple. Uz činjenicu da je upravo on osnivač grupe, formalno se može reći da je bio nekakva vrsta vođe benda tek u prvim godinama njenog rada. Ali ako je pošteno reći baš nešto, Ritchie Blackmore duguje Lordu sve što je naučio o baroknoj muzici i načinima da se taj stil uklopi u zvuk jedne od najomiljenijih prangija koje je rock’n’roll ikada imao.
Danas je 70. rođendan najveće žive zvezde rock’n’rolla. Da mu poželimo ugodno veče i još mnogo rođendana: zaslužio je nakon što je svetu ostavio svu tu muziku.
Istina, Paul McCartney je čovek koji je ostvario svaku moguću kompenzaciju, uključujući i onu materijalnu, za muziku koju uspešno stvara već pedeset godina. Zna se da je on najbogatiji muzičar na svetu (i jedan od deset najbogatijih stanovnika Ostrva), a neke procene idu dotle da je sada težak preko 700 miliona dolara, što bi značilo da je u životu verovatno zaradio više od milijarde. No, tako ti je to: počneš kao klinac iz kvarta srednje klase u industrijskom gradu koji svira u vreme ručka u memljivom klubu prilično opisnog imena (“pećina”), a završiš kao VIP koji sa scene dobacuje pošalice o kraljici, i to u njenom prisustvu.
Ali, čekaj malo. Između te dve tačke u životu, ima i nečega što je učinilo da Macca zasluži status koji danas ima.
Na današnji dan pre 78 godina, rođen je kreator prvog pravog sintisajzera na tržištu muzičkih instrumenata koji nije bio igračka. Google je u to ime lansirao prikladan doodle na kojem može da se svira, sve sa podešavanjem parametara…
Dr Robert Moog (1934-2005) bio je pionir elektronske muzike. Svetu je prineo prvi upotrebljiv sintisajzer sa klavijaturom: bilo je to 1964. godine na najvećem američkom sajmu elektronike.
Danas je na neko bolje mesto otišla Donna Summer. Bilo joj je samo 63.
Nikad nisam voleo taj derivat R&B muzike koji je ona negovala, uvodeći jedan čestit žanr u diskomaniju. Ali, nikad nisam osporavao da je to radila fenomenalno.
Danas je svet napustio čovek koga su nazvali “Father of the Load”. Međutim, pre nego galamu, Jim Marshall je svojim pojačalom prvi dao dušu zvuku gitare…
Jimi Hendrix, najveći gitarista rock’n’rolla, govorio je da mu trebaju samo tri stvari u životu: Fender Stratocaster, Marshall pojačalo i komad žice između njih. Zvuk koji se dobijao prostom vezom legendarne gitare i legendarnog pojačala predstavlja jedan od temelja zvuka rock’n’rolla.
Tih šezdesetih godina u Velikoj Britaniji, potražnja za opremom za elektrifikovane bendove naglo je porasla, ali pojačala su i dalje bile veoma skupa. Jim Marshall je imao prodavnicu opreme za muzičare i primetio je da nedostaje valjana alternativa za klince sa plićim džepom. Odlučio je da napravi pojačalo koje je jeftinije od Fender Bassman kombinacije, te je krenuo u istraživanje. U šestoj iteraciji sopstvenog pojačala, došao je do onoga što je i sam nazvao the Marshall sound. Nije se dopalo samo njemu: nekoliko prototipova je privuklo pažnju i kompanija Marshall Amplification je osnovana 1962. godine.