paj sad vamo, da te čiča malo uputi. stara mudrost glasi “ko čita sitna slova, stiče mudrost; ko ih ne čita, stiče iskustvo”. piše sve tamo, sve ti je pred nosem, ama niko ne čita. daj taj sir ovamo… evo, lepo piše “zamena za sir biljnog porekla”. a jesu ga napisali, svaka im čast, otkud sir biljnog porekla? u neku ruku jeste svaki sir biljnog porekla, jer mleko od mesoždera ne koristimo, al’ bilo bi jasnije da su napisali “biljna zamena za sir”, ili “lažni sir od biljnih sirovina”. naravno da je mufljuska rabota, nisu ludi da jasno napišu. pazi kako krupno piše sir, a ono “zamena” je sitno da izgleda kao neka ukrasna crtica, slova šes puta manja. al’ piše, bre, piše. pa nosi naočari i čitaj, ili kupuj naslepo, pa nek te pređe ko hoće. ima neka sekta ovde, neki rukopomi… nogozapr… četvrtkari, nemam pojma ima ih pedeset, koji li ovi behu, elem vele “greh je ćoravog prevariti”. a okatog jok… dakle gledaj, čitaj. a ako ti uzmu pare za lažnjak, sam si kriv.
Dušo, nemoj da ideš iz grada
Za vreme songwriterskog buma sa početka sedamdesetih, Jamest Taylor je bio jedna od prvih zvezda koja je zablistala. Njega možemo slobodno da uzmemo kao arhetipsku figuru celog tog pokreta, jer je bio izuzetno zgodan dasa koji je pisao introspektivne pesme koje su lako pronalazile put do publike. “Fire And Rain” je lako dospela do prvog mesta američke liste, a njegova prva tri albuma su postala obavezni deo muzičke literature svih onih koji su u to vreme imali između 20 i 30 godina.
A onda se malo opustio.
Angoh
Danas sam, posle ko zna koliko vremena, pogledao snimak sopstvenog venčanja. Posledice tog (ne)promišljenog čina su vrištale od smeha, a komisijski smo utvrdili da smo nihova majka i ja u tom trenutku bili “mladi, lepi i strašno mršavi”. 
No, meni je jedna druga stvar privukla pažnju. Dok sam oblačio svečano odelo i vezivao kravatu, u pozadini je svirala muzika koje nisam mogao odmah da se setim iako mi je bila na vr’ jezika.
Odjednom se rešenje samo pojavilo. Iako su od pomenutog snimka protekle decenije, ovo mi je došlo kao melem na ranu. Nisam još uvek za staro gvožđe. 
U tom važnom životnom trenutku na venčanje me je ispraćao Andreas Vollenweider. Nimalo SrBski. 
Šta bih ja bez tebe
Swinging London šezdesetih se ne bi mogao zamisliti bez Dusty Springfield. Bila je jedna od prvih pevačica koja je imala jasno prepoznatljiv image – njena kosa je bila ofarbana u svetlu nijansu plave, nosila je natapiranu frizuru popularnu u to vreme od koje nije odustala tokom celog života, u javnosti se pojavljivala uglavnom u večernjim haljinama i jako našminkana, a oni koji su je privatno poznavali tvrde da je imala svoj svet koji bi danas zvali virtuelnim.
Forma joj je, očigledno, bila veoma važna, ali ne smemo da zaboravimo da je bila fantastična pevačica.
Vozila je celu noć (i nije kriva što je neko drugi krenuo pre nje, ali parkirao pesmu negde usput)
I had to escape
The city was sticky and cruel
Maybe I should have called you first
But I was dying to get to you
Deder da podigne ruku svako od vas ko je mislio da je sledeća pesma obrada matične pesme Roya Orbisona:
E, pa žao mi je, ali grešite: upravo je obrnuto. Zapravo, uh, nije baš obrnuto, nego… Ne, čekaj malo: zapravo jeste. Osim što…
Deder da odmotamo ovu zavrzlamu. Da bih to učinio, moram da se vratim malo više unazad.
Nedelja je, 23. jul 2017.
Razmislite o razlici između pileće i kokošije supe. Ono prvo je valjda greška u prevodu, jer šuntavi engleski kaže chicken i za kokoš uopšte i za mladunče bilo koje ptice i za živinsko meso. Ono drugo je poslovično dobra stvar, i za razliku od većine korisnika reči “poslovično”, koji po pravilu ne znaju o čemu govore, mi znamo. Poslovica glasi “matora koka, dobra supa” (ili juha, kako gde). Razlika u mišljenjima oko te poslovice je samo u pogledu toga da li se ona odnosi samo na seks, ili i na stvarnu supu. Oni koji su probali neće da se izjasne. Samo vas značajno pogledaju.
No, supu smo imali prošlog meseca. Došao je red na paprikaš. Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
New Orleans tone (a ja nisam raspoložen da plivam)
New Orleans je najveći gradu u američkoj saveznoj državi Luizijani. Ujedno je i jedan od najstarijih, jer su ga osnovali Francuzi (dobio je ime po Filipu II, vojvodi od Orleana). Nalazi se pored reke Misisipi, a poznat je po miltikulturalnoj baštini koja se neguje stolećima – njegovi stanovnici su uglavnom mešavina Francuza, Španaca, Meksikanaca, crnaca i domorodaca.
Pravi “melting pot”, kako bi rekli Amerikanci.
Nastavite sa čitanjem… “New Orleans tone (a ja nisam raspoložen da plivam)”
Pesma o Jovu
Knjiga o Jovu, zajedno sa Solomonovim pričama, Knjigom propovednikovom i Pesmom nad pesmama, pripada starozavetnoj, hebrejskoj književnosti. O njenom autoru/autorima se ništa ne zna, a pretpostavlja se da je sastavljena u V ili VI veku pre nove ere.
U njoj se govori o poreklu zla, patnji i nesrećoj ljudskoj sudbini. Iako Jov “bijaše dobar i pravedan, i bojaše se Boga”, Bog okleva da mu pomogne. Zbog toga Jov ima vrlo neprijatan problem: zna da je nevin, a i pored toga ispašta. Njegov svet je urušen, a patnje postaju besmislene. Zbog toga proklinje dan kada je rođen i dovodi u pitanje božansku pravednost…
Kako onda da se jedna arhaična priča spakuje u pesmu, ma koliko to bilo čudno?
E, za to je potreban majstorluk.
Uzore je potrebno poštovati
Kada god se razveze priča o nečijoj muzičkoj karijeri, neizbežni deo su i njegovi/njihovi uzori – ljudi koji su bitno uticali na percepciju života izvođača i kojima se, po pravilu, uvek obraćaju kada im inspiracija nije baš najbolja. Uostalom, svako od nas može da nabroji mnogo osoba koje su na ovaj ili onaj način uticale na vrednosne sisteme koje smo s mukom izgrađivali i bez kojih ne bi bili ono što jesmo.
Retki su oni koji su se svojim uzorima na pravi način odužili.
Nikada nije predaleko
Sir Richard Branson danas važi za biznis selebritija i filantropa sa zanimljivom karijerom koja je prolazila kroz uspone i padove. Ako mene pitate, najbolji poslovni potez mu je bio angažovanje tinejdžera Mikea Oldfielda da se mota po njegovom novootvorenom studiju i snimucka nešto svoje u slobodnim terminima.
Rezultat znamo.