Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ne volim da dajem prognoze, ali ću ovoga puta učiniti izuzetak. Posle sedmodnevnog slušanja albuma Close Ties (2017), sa priličnom sigurnošću mogu da tvrdim da je Rodney Crowell snimio jedan od najboljih ovogodišnjih albuma.
No, prvo da vam razjasnim ko je ovaj čika.
Mnogo radova meni dragih muzičara sam propustio da preslušam. U vreme kada su mi se motali po glavi, nisam imao dovoljno novca. Kasnije, bilo je važnijih stvari od slušanja muzike – ženidba, pravljenje doma, deca, posao od jutra do sutra… Zbog svega toga J.D. Souther nikada nije dobio moju pažnju kakvu je zaslužio.
Vreme je da ispravim tu grešku.
Znate li ko je bio Jethro Tull? U engleskim analima ostaće zapisan kao poljoprivrednik koji je bio lucidan, pa je izmislio sejalicu koju su vukli konji. Za svoga života nije ni slutio da će njegovo ime, tri veka kasnije, proslaviti istoimena britanska grupa koja će biti velikim slovima upisana u sve rock enciklopedije.
Pred kraj Tullovog života, za vreme Engleskog građanskog rata (1642-1651), pojavio se politički pokret The Levellers.
Ponekad omoti albuma znaju da me itekako zavaraju. Kada sam video onaj za album Amande Shires, prvo što sam pomislio bilo je: Evo još jedne američke seljančice koja peva country i folk. I tu bi se priča sa njom završila da u jednom trenutku naš omiljeni Radio Paradajz nije pustio jednu od njenih pesama.
Jasno, pesma mi se dopala na prvo slušanje, pa sam pomislio da ne bi bilo zgoreg da potražim još neku.
Današnjim prilogom završavamo ovonedeljnu retrospektivu fotografija Branislava Radišića.
Neki umeju da čitaju, ali ne čine to.
I to je mnogo gore nego da ne umeju da čitaju.
Dete koje ne čita je odrasli koji ne razmišlja. Odrasli koji ne razmišlja može da postane baraba, kriminalac ili mediokritet. Koji je od ta tri ishoda najgori, prosudite sami. Pomoći će ako se malo osvrnete oko sebe, pažljivo posmatrajući.
Danas slušamo muziku koja nije za one koji misle da je čitanje izlišno ili pak prevaziđeno.
Ponekad zaboli to što ne čitam kao nekad. Mada me mnogo više bole oni oko mene koji ne čitaju, a nemaju ni nameru.
Nastavljamo s pregledom foto portfolia Branislava Radišića.
Verujem da nema osobe koja nije iskusila posledice preteranog konzumiranja alkohola. Nekada je u pitanju test dokle sa njim može da se ide, nekada se pijanstvo desi slučajno “jer se otvorila dizna”, ali su poledice iste – niko se posle toga ne oseća dobro, kako fizički, tako i psi’ćki. Jednom rečju – odvratno iskustvo.
U slučaju da ne umete da stisnete kočnicu kada je alkohol u pitanju, bolje vam je da uopšte ne pijete. Time činite uslugu prvenstveno sebi, pa posle okruženju u kome živite. Na stranu što smanjujete mogućnost da napravite neku glupost koje nećete ni da se setite.
A posledice će da vas prati ostatak života.
I danas nam Branislav Radišić otkriva svet ispred svog objektiva.
Razni ljudi su jogunasti. Neki iz obesti, neki iz dosade. Neki su bolesni, ali nećemo danas o njima.
Više puta do sada, čudom smo se čudili kako u ovoj rubrici nikad do sad nismo pomenuli ovog ili onog. Nakon jednog interesantnog, mada pomalo bizarnog eksperimenta koji sam sproveo nad svojom fonotekom, mislim da imam odgovor na to zašto do sada, recimo, nikad nismo pomenuli grupu Kansas. Nismo se asocirali na njih, brate, nisu nam pali na pamet. A onoliko dobre muzike. Pa ko će sve da stigne… Ali, zna se: strpljen, spašen.
I to je sve.
