Reka

Optimisti među nama svakodnevno govore da živimo u vremenu velikih promena i da zbog toga trebalo da budemo srećni jer nas čeka svetla budućnost. Nemam ništa protiv takvog pristupa, ali imam par amandmana. Velike promene traju predugo za moj ukus, a svima nama je, očigledno, sve gore.

Zbog toga se neprestano pitam: zašto smo uopšte išta menjali kada nam je već bilo dobro?

Nastavite sa čitanjem… “Reka”

Conquistadora

Nedavno je neko moje društvo odlučilo da napravi žurku. Party smile Kao u stara vremena, rekli su, što je podrazumevalo puno toga na šta nekada nismo morali da obraćamo pažnju: osloboditi se dece, unučića, posle, mobilnih telefona… Nekadašnje ribetine su demonstrirale zavidnu veštinu u pripremanju mezetluka, a višak vremena su provele u doterivanju stylinga – svaka od njih se potrudila da pokuša da izbriše makar deceniju iz krštenice. Girl

Muški su, za razliku od njih, bili uobičajeno nemarni, sretni što su se oslobodili odela i kravata. Boy Cuganje nam je slabo išlo – nema te jetre koja će da se podmladi. Sick smile

Nastavite sa čitanjem… “Conquistadora”

Месојеђе

Карневал је она зимска светковина кад ваља (јести) месо, дакле крај тамо неког поста. Другови чланови ће ваљда већ знати кад је то, све ми се чини негде фебруара, кад ваља обновити шта се из тела излучило током зиме. Дакле удри бригу на весеље.

У случају моје треће Италијанке у овој мешњи, и колико се ја уопште дознајем у тај језик, она пати јер је њему све карневал. Он се забавља, она сузе лије, оће д’умре. Мада овде не изгледа нарочито тужно, напротив:

Хм, штета што ово видим први пут, или је и то ко зна зашто добро. Јер бих се дефинитивно напалио, нема везе што сам тада био поприлично малолетан.

Nastavite sa čitanjem… “Месојеђе”

Драговићу мој…

Дакле саставићу три Италијанке (значи обећао сам и једну за сутра, или кад стигнем током овог распуста), иако баш не волим то по систему тројки, ем је распарено ем није неки округао број, боље би било четири или осам…

Немам појма шта је то Мина и да ли је њено дружење са Лучом Батистијем ишло даље од заједничких наступа, и колико она пева његових ствари, и ко је ту с ким и како повезан. Мени је довољно да ми је ово трајно на плејлисти, онако за севап & севдах.

Нит је нека рокерка, нит је мој тип. Овај снимак је занимљив утолико што су још и те 1971. на РАИју имали боју, од које је нешто мало остало на овом снимку (изгледа намерно). Плејбек убада очајно, глумата такође, шминка… је ли могуће да је тада та количина била нормална? Леле…

Nastavite sa čitanjem… “Драговићу мој…”

Нина нана… осим што није

Ово сам обећао себи да ћу једном, па ево саћу.

Од осамдесетих ми је остало то да се као слабо сећам да је нешто уопште било, међутим мало мало па ми наиђе нешто из тог времена, па испадне да је тога било ихај и фртаљ. Например ово.

Кад чујем “Ђана Нанини” то ми дође као нешто за успављивање, као “Иванина нана” (што му можда и јесте исто, у неку руку). А није уопште. Волим ове италијанске ствари јер имају богату мелодију, са распоном у који би стала бар три-четири данашња хита.

Nastavite sa čitanjem… “Нина нана… осим што није”

Једна од пре: ће д’изађем на телевизор, а?

Сваки програмер је кад тад натрчао на муштерију која је имала генијалну идеју за додатак на апликацију, само да седнемо да то направимо, то свима треба, то ће да буде бум на тржишту, само ми то направи па да видиш, има да нас вуку за рукав, паре ће да пљуште. Очекивања од тога су ишла између “па да делимо паре”, преко “ово нема смисла да ми наплатиш, идеја је моја а ти ћеш то после наплатити другима” па до “подразумева се да је за мене цела апликација фрај, па ортаци смо”.

Е, да, како мали Перица то замишља.

То се обично завршавало тако да је додатак био написан, наплаћен слабо или никако, и после ником другом није требало. Али то није тема. Тема су моји мајстори.

eos_2600720130823_13_46_24

Дође тако да се сређује којешта по кући, довршавају недовршени простори, дај сад док се има, после ко зна кад ћемо и како ћемо… и тако проз кућу продефилује неколико гарнитура мајстора. А пошто сам одавно кречана, фоткам редовно док раде. Ем тако фоткалица уместо мене памти кад је шта било, ем добро дође да се после ен година врати филм и тачно зна куд иде она цев или онај кабл.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: ће д’изађем на телевизор, а?”