Nastavite sa čitanjem… “27 godina posle (8): Svetlo gore, a senka bočna…”
Sedamdesetih je bilo lako biti čarobnjak
Misao na misao, asocijaciju na asocijaciju, da čovek ne poveruje kako je lako zatvoriti krug. Ispričaću vam o čemu je reč, samo da pustim jednu staru stvar, da je se setite i da je opet čujete, možda posle dugog vremena, kao u mom slučaju.
A sad, da vam polako ispričam kako je počelo i završilo se mišlju o čoveku koji je na muzičkoj lepezi na suprotnom kraju svemira.
Nastavite sa čitanjem… “Sedamdesetih je bilo lako biti čarobnjak”
27 godina posle (7): Kad zakaže pamet
Nastavljam sa istraživanjem Budimpešte posle više od frtalj stoleća. Ove nedelje hvatam utisak o tome kako se Budimpešta pretvorila u pravu evropsku metropolu, sa svim obeležjima i pratećim gadostima koji taj atribut čine.
Nastavite sa čitanjem… “27 godina posle (7): Kad zakaže pamet”
Plava ptica
Ljubav među kolegama je sasvim uobičajena stvar – blizina čini svoje. Stephen Stills je samo jedan od muzičara koji se, kao mladić, zaljubljivao u pevačice. I to ne bilo koje.
Mnoga od tadašnjih iskustava je pretočio u sjajne pesme.
Da sam znao da ću pasti, ja bih seo (foliranje umesto utovara nedeljom za 20. novembar 2016.)
Što jedan lud zapetlja, sto pametnih i šest miliona glasača ne mogu raspetljati.
I tako, prošlo je baš mnogo dana, a ostalo baš malo slobodnog vremena da se bavimo svakodnevicom. O plaćanju mesečnih računa ne vredi pisati, o tome niko ne voli da ga podsećaju, televiziju nismo gledali nedeljama, a novine pogotovo nismo čitali, pa će neko pomisliti da smo dobro živeli. Pretekle su nam samo privatne teme, a to je i vlasno da ostane privatno, pa šta ćemo sad…
Moraćemo da se snalazimo kako znamo i umemo.
Ne brinem ni o čemu
R.I.P. Leonard Cohen 1934-2016
R.I.P. Leon Russell 1942-2016
R.I.P. Mose Allison 1927-2016
Zapravo, trebalo bi brinuti. Tempo kojim odlaze veliki stvaraoci je neumitan, posledica je prirodnih tokova, jer godine čine svoje, a umetnici su poznati kao oni koji baš i ne mare mnogo za zdrav život.
Nije naš posao da tugujemo: naš je posao da pokažemo mrvicu poštovanja i da se sećamo tih stvaralaca, slaveći njihov život i delo koje su ostavili za sobom.
27 godina posle (6): Na dunavskoj promenadi
Laku noć, Meseče
Da citiram sebe:
Za razliku od većine soundtrackova koji se bez filmskih kadrova pretvore u dosadnu kulisu dok se rade sasvim desete stvari, oni iz Tarantinovih filmova mogu da funkcionišu i sami za sebe. To nam mnogo govori o režiserovom rafiniranom muzičkom ukusu i, dakako, naslušanosti. Mešanje muzičkih žanrova kod njega je sasvim uobičajena stvar, a ne nedostaje ni egzotike i eksperimenta.
Seća li se neko muzike koja svira na kraju filma Kill Bill 2?
Vreme je da obnovimo gradivo.
27 godina posle (5): Pogled sa visine
Ovo je život?
Većina muškaraca muzičara će u razgovoru lako da potvrdi da je za bavljenje ovim zanatom glavni motiv bio “doći do mnogo devojaka”. Oni istinski umetnici govoriće o “unutrašnjem porivu” koji su osećali od malena kako bi iskazali svoje emocije. Psiholozi će nas ubeđivati da je gitara samo nastavak onog muškog dela tela koji nazivamo “porodičnim draguljem”.
Žene su na ovu temu mahom uzdržane i nerado govore o tome. 
Ovo je jedna od mogućih priča.