Šetajuće kamenje: misterija je rešena!
Verujemo da ste čuli za misteriozno šetajuće kamenje iz Doline smrti u Kaliforniji, ono koje ima neobjašnjene tragove pomeranja pored sebe, na površini jalove pustinje kojom su okruženi. Spekulacije o tome kako se to kamenje pokreće su donedavno bile mnogobrojne, u rasponu ideja od najglupljih do najluđih. Dakako, najgrlatiji su bili sledbenici raznih teorija zavere, koje možemo da podelimo na ovozemaljske supersile i vanzemaljske tehnologije…
A onda je grupica veoma upornih ludaka dovitljivo angažovala štogod posebne opreme i pokrenula, kako sami rekoše, najdosadniji ikada organizovan eksperiment. Rezultat nije izostao: objašnjenje je nađeno i luđe je od mnogih teorija iz kategorije udri-brigu-na-veselje.
Nastavite sa čitanjem… “Šetajuće kamenje: misterija je rešena!”
Laku noć, draga
Pre neku noć zatekao sam se sa društvom u virtuelnoj kafani. Činimo to s vremena na vreme, tek toliko da razmenimo misli i preporuke za slušanje. Niko od nas ne može sam da se izbori sa gomilama muzičkog đubreta koje redovno izlazi u sve većim količinama.
Jedan od tih drugara se upravo vratio sa neke svirke na kojoj se dobro proveo, pa je potegao priču kako smo potpuno zapostavili domaće izvođače. Komisijski smo se složili da je to tačno i dogovorili se da za naredno okupljanje svako od nas izbunari nešto interesantno.
Još samo kada bih znao odakle da krenem…
Pajac (svakasličnostjesasvimslučajna)
Ni peglica više nije što je nekad bila…
Kad od minijaturnog auta praviš dragster…
Informacije se razlikuju, ali manje-više, tu je reč o ubacivanju nekog prilično besnog V8 motora u telo peglice, pa kom opanci, Tom i Džeri (Garsija). Na sajtu emisije Top Gear govori se o 650 konjskih snaga, što je jače od snage potrebne da tegljač povuče prikolicu od 40 tona.
Nastavite sa čitanjem… “Ni peglica više nije što je nekad bila…”
Una canzona
Taman sam počeo da varim ručak i da se opuštam posle napornog dana, kada mi je zazvrčao telefon. Комшија, ovdašnji, piše mi na ekranu. U trenu, pomislim da se nešto ružno nije desilo, pa odmah odbacim tu misao. Znao je on, i iz pečalbe, da pozove (daleko je Amerika), da se malo ispričamo. 
– Ajd’, izađi na sokak.
– Izlazim…
Reči su, ponekad, brže od pameti. Dok se obuvam, mislim kako kod nas nema sokaka. I ne znam šta me napolju čeka. Dešavalo se, da posle ovakvih poziva, zateknem na ulici samo nepoznatog dostavljača koji mi uruči pozdrav prijatelja. I produži svojim putem…
Negde na polovini moje ulice, zvane sokak, ugledam Комшију. Sa sve gospođom. Aiiiii, kakve neočekivane radosti! 
Čuvar hale u periodu globalizacije
Objektiv dostojan ideje jednog (i jedinog) Kjubrika
Neki geniji mogu da se prepoznaju tek kad na videlo izađe ono što su oni videli, a svi drugi nisu. Za Stenlija Kjubrika, koji je profesionalnu karijeru započeo kao fotograf časopisa Look u Njujorku, fotografija u filmovima koje je stvarao bila je alfa i omega njegovog jezika. Legenda kaže, a ovaj kratki video-isečak potvrđuje, da je za neke ključne sekvence u filmu Barry Lyndon (1975) Kjubrik uspeo da iskonstruiše specijalnu kameru oko objektiva kojih je bilo svega nekoliko komada na svetu – sa otvorom blende 0,7!
Nastavite sa čitanjem… “Objektiv dostojan ideje jednog (i jedinog) Kjubrika”
Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije
Ovo je drugo poglavlje brošure Nauka, evolucija i kreacionizam, koju je 2008. godine objavio Institut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD, privatne, neprofitne, samopodstičuće institucije koja bira istaknute učenjake zbog njihovih doprinosa u istraživanju, a posvećena je napretku nauke i tehnologije i njihovom korišćenju za opštu dobrobit. Nacionalna akademija je osnovana 1863. godine poveljom Kongresa SAD, sa obavezom da savetuje federalnu vladu po pitanjima nauke i tehnologije.
Mnoge naučne oblasti su pružile potporu biološkoj evoluciji
Mnoge vrste dokaza su doprinele naučnom razumevanju biološke evolucije. Neki od tih dokaza – kakvi su fosili davno izumrlih životinja, kao i geografska rasporela vrsta – bili su poznati naučnicima u XIX veku ili pre. Drugi oblici dokaza – kakvi su poređenja DNK nizova– postali su dostupni u XX i XXI veku.
Dokazi za evoluciju ne dolaze tek iz bioloških nauka, već isto tako iz klasičnih i modernih istraživanja u antropologiji, astrofizici, hemiji, geologiji, fizici, matematici i drugim naučnim disciplinama, uključujući društvene nauke. Astrofizika i geologija su pokazale da je Zemlja dovoljno stara da bi biološka evolucija dovela do vrsta koje danas vidimo. Fizika i hemija su stvorile metode datiranja koji su ustanovili doba ključnih evolucionih događaja. Proučavanja drugih vrsta su otkrila ne samo kontinuitet fizičkog izgleda već i kontinuitet ponašanja među vrstama. Antropologija je omogućila nove uvide u ljudsko poreklo i međuodnose biologije i kulturalnih faktora pri oblikovanju ljudskog ponašanja i društvenih sistema. Nastavite sa čitanjem… “Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije”
Muke sa bojama
Lep je i sunčan dan, leto ‘81. Švrljam bez nekog cilja po Oxford Streetu i zevam u izloge čekajući drugara da se odnekud pojavi. Pa da palimo dalje. Dogovorili smo se da obavezno popijemo po pivce u pabu The Swan i odmorimo malo u njihovom komšiluku, ispod prvog slobodnog drveta: Hyde Park je već sa druge strane ulice. 
Pažnju mi privlači tabla na kojoj piše Records Imports i osećam kako me adrenalin udara. U trenutku odbacujem važna upozorenja koje mi šalje mali mozak. Ono, kako nisam nikakav karakter kada ne mogu da odolim iskušenju, kao i najvažnije pravilo koje smo na turneji sami ustanovili: da nikada ne ulazimo u prodavnice ploča sa svim parama koje imamo. 
Hrabro silazim u podrum prepuštajući se znatiželji. 