Utovar nedeljom, 17. novembar

Na mojoj opštini su izbori za manje od mesec dana.

Probijanje pored MaxijaNedeljom volim da sabajle (po merilu nekog ko je na pragu srednjih godina, ne po penzionerskom časovniku) potegnem u bakaluk. Prvo pijaca, koja mi je samo par frtalja od habitata, gde se prvo kod Dragana snabdem sremskim sirom, a onda kod neke leskovačke ekipe prebiram šta ću turiti u njega: svež bosiljak, vlašac ili sremuš, šta već imaju na raspolaganju tog dana. Onda do pekare, odakle me put natrag navodi pored lokalnog Maxija. Zgodno mesto, navraća svet, a pritom ima plato ispred taman za postavku pultova i punktova raznih stranaka i udruženja koji bi da me prosvetle šta mogu učiniti za moju dušu i telo (biračko). Ne usporavam korak, već na njihove ljubazne provokacije odgovaram preko ramena:

– Da li ste čuli za “Dveri”?
– Na žalost, jesam.

ili

– Da li znate za opasnosti genetski modifikovane hrane?
– Da li vi znate za opasnost od onih koji pričaju o opasnosti genetski modifikovane hrane?

Ulazim u stan, raspoređujem štogod po frižideru, štogod po kuhinjskom pultu, seckam svež vlašac i ređam u posudu jedan red sremca, jedan vlašca… Utom mi neko zvoni na vratima. Otvaram ih onom jednom rukom što nije umazana i zatičem nasmejanu bakicu u pratnji nasmejanog mladića u odelcetu s kravatom vezanom u slabaški čvor (Jehovini svedoci nikada nisu savladali veštinu vezivanja “vindzora”, ni čitavu deceniju otkako je nošenje kravata ispalo iz mode):

– Da li ste znali da postoji i život posle smrti?
– Naravno da znam, upravo čitam Gejmenovu “Nikadođiju”.

Ostavite me bre više na miru, ljudi…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 17. novembar”

Evolucija života na Zemlji

Na vest da su u zapadnoj Australiji pronađeni tragovi najstarijeg života na našoj planeti, od pre 3,5 milijardi godina, na domaćim portalima su pravoslavni fundamentalisti potegli pravi krstaški rat. Pa, gospodo kreacionisti, pošto ne kapirate naučni jezik, da probamo da vam nacrtamo kako to sve funkcioniše:

Pauza za reklame

Volim vizionare, bilo koja umetnost da je u pitanju. Imaju, bre, petlju da teraju svoje, ma koliko ih okolina razumevala ili ne. A ne kao većina od nas: pos’o – kuća, sa nešto malo razonode između. Što bi jedna moja prijateljica rekla: “Fuj! Kakav to je to život?” 🙂 Sa jedne strane, jeste ona u pravu, lako joj je da tako gleda, još uvek je sisanče na državnim jaslama pa je ništa ne žulja. A sa druge, nikada nije delila moju opčinjenost neobičnim ljudima u kojima sam pokušavao da prepoznam nešto što se, na prvi pogled, ne vidi. Mogla je neprestano da gleda reklame, da ih duhovito komentariše i da se dobro zabavi.

Eeee, da sam i ja takav, lakše bi mi bilo. Mene reklame samo nerviraju. Izgleda da se nisam rodio kao potrošač. 🙂

Kada bolje razmislim, ispada da ja ovde reklamiram muziku za koju mislim da je dobra i interesantna. Fuj! 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Pauza za reklame”

Bluz na promenadi

Boardwalk Empire jedna je od retkih serija koje redovno pratim. Prevedena je kod nas kao “Carstvo poroka”, valjda zato što “promenada” kao termin nije zvučao dovoljno čvrsto za žestoku radnju koja se u njoj odigrava.

Šta reći za seriju kojoj je Martin Scorsese režirao pilot epizodu i uspostavio standarde koje su reditelji ostalih epizoda mogli samo nadalje da emuliraju. Naravno, tu je i glavni lik kojeg maestralno dočarava Steve Buscemi, kao i galerija manjih likova među kojima… pa, poslušajte Smile

Ko je sad ova curica?

Nastavite sa čitanjem… “Bluz na promenadi”