Jedna na dan (3-93): 1. oktobar 2013.

Uto i oktobar… Bemti, dok dlanom o dlan, ispucah frtalj ciklusa…

Stvar koju samom sebi prilično zameram kada komponujem scenu: često je preopterećena detaljima. Slika ispada “preteška” zbog utovarenih nepotrebnih sastojaka, a ja najčešće sležem ramenima, jer se tu ništa ne može. Tu i tamo uspem da izolujem pozadinu pomoću bokeh tehnike (u čemu će mi Duga Cev, recimo, poprilično pomoći), ali ponekad ne pomogne ni to, jer fotka prosto nije dovoljno oslobođena viška.

Primetio sam da su razne brave i kvake na vratima zahvalna tema. Osim što su zanimljiv objekat za istraživanje na planu svetla, kompozicije i boje, po definiciji su jednostavne strukture, jer vrata i zidovi (i ponekad prozori na vratima) čine prirodan, neopterećujući faktor. Ovako nekako:

Jedna na dan (3-93), 1. oktobar 2013: Kvaka

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-93): 1. oktobar 2013.”

Čudo kao norma

Otkako je Peacock prekjuče, pričajući o Vlatku, pomenuo Gibonnijev album Mirakul (2001), ne prestajem da mislim na koncert u Zagrebu u februaru 2003, ovekovečen na zvaničnom video izdanju. Pominjali smo mi Gibonnijeve koncerte na Suštini pasijansa, ako se sećate, ali perfektne muzike nikad nije previše.

Reću ću vam ovako: od nekoliko stotina koncerata koje imam na videu i ukupno ko zna koliko koje sam u životu gledao, taj koncert ide u red veoma uskog izbora savršenih video-zapisa sa neke svirke. A tome su doprineli mnogi faktori. Najpre da čujete i vidite cirkus koji se dešavao na sceni tog februara pre deset i po godina, pa ćemo da protumačimo šta ga to čini toliko posebnim, bar kad je reč o ex-Yu sceni.

S koje strane god da gledaš, savršeno.

Nastavite sa čitanjem… “Čudo kao norma”

Kosmički đubretar

Gužva na nebu je velika. Međutim, nije problem u 700 satelita koji služe nečemu u raznim orbitama, nego u 12.000 komada raznog otpada koji landaraju svuda po tom prostoru. Neumitno se već desilo: došlo je do fatalnog sudara satelita sa komadom đubreta i satelit je uništen. Koliko je to koštalo, leži izvan poimanja nas, običnih smrtnika.

A onda se neko najzad setio da nešto preduzme.

Nastavite sa čitanjem… “Kosmički đubretar”

Jedna na dan (3-92): 30. septembar 2013.

Nije da bojkotujem kišu, naprotiv, kiša je dobar predmet za foto-safari, nego sam kezav preko svake mere. Dok odradim posao do pet popodne, više mi se ne izlazi, a dežurni izgovor glasi “nema više svetla”. I baš kad sam pomislio na to “nema svetla”, usledi klasični čeloklep-moment: jedna fotka, načinjena u uslovima preslabog svetla, čekala je da proverim da li ima kakve vajde od te ekspozicije.

Iznenađenje je bilo potpuno.

Jedna na dan (3-92), 30. septembar 2013: Plišani medvedi

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-92): 30. septembar 2013.”

Pohvala ludosti

Jadne moje uši. Šta su sve morale da istrpe, dobro je da su još uvek na glavi. Lepo je kada sedneš i opustiš se uz probranu muziku, kao što to radimo ovde. Obično razgibaš i glavu i telo. A da bi do toga došao, moraš da čuješ mnogo više loših i dosadnih stvari nego dobrih.

S godinama postaješ ovisnik pa, kao i svaki narkoman, tražiš jači fiks. A kako godine prolaze, sve si izbirljiviji i teže pronalaziš ono što ti je potrebno. Industrija zabave i reciklaža rade punom parom pa je sve manje nove muzike kojoj se navraćam. Mislio sam da me ništa više u tom svetu ne može iznenaditi.

A onda se, pravo niotkuda, pojavilo nešto što me potpuno razbucalo.

Nastavite sa čitanjem… “Pohvala ludosti”

Pogled u predaleku tačkicu, hm, ništavila

Kao što i sami znate, teleskop Hubble ne samo da je jedna od najbolje iskorišćenih naučnih instrumenata u istoriji, nego je izvesno i najpopularniji. U suton njegove primene, kada su učinjeni poslednji zahvati unapređenja i redovnog servisiranja, posle kojih više neće biti popravki, odlučeno je da će teleskop ostatak svog staža provesti u istraživanju dalekog svemira. Danas se prisećamo kako je to izgledalo kada je pogled Hablovog teleskopa prvi put usmeren u malenu zonu neba u kojoj, kako bi oko reklo, nema ničega, što je bilo neobično.

A onda…

Nastavite sa čitanjem… “Pogled u predaleku tačkicu, hm, ništavila”

Jedna na dan (3-91): 29. septembar 2013.

Šta meni vredi što neću da priznam da me godine sustižu, kad činjenice govore drugačije. Nagle promene vremena, u bilo kom smeru, izazivaju mi talase dremeža. Kad pogledam kroz prozor, bude još gore. Pet stvari sam započeo u nedelju popodne, nisam uspeo nijednu. Čak ni gledanje kojekakvih gluposti na televiziji, što je ekvivalent kapitulacije – zadremao sam posle pet minuta.

A onda sam se setio jedne scene uhvaćene tokom subotnje šetnje. Napraviću utuk lošem vremenu, odlučio sam očas, jer sam znao da imam zicer-fotku. Što ono vole da kažu neki: razglednica.

Jedna na dan (3-91), 29. septembar 2013: Razglednica

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-91): 29. septembar 2013.”

Bistra voda

[Edit by Grba: ime autora je promenjeno; izvinjenje zbog greške.]

Svi mi nešto sanjamo. Tako i ja, noćas, sanjam D. koju nisam ni čuo ni video godinama. Malo čega se sećam, san se prekinuo baš u trenutku kada je postajalo zanimljivo. Sleepy smile

Pitam se, zašto baš nju, a ne neku drugu, jer “lepe žene prolaze kroz grad”… I to više nije san, nego gruba racionalizacija koja me pita: a zašto si baš to sanjao, a kako se baš nje seti, gde ti je pamet, samo fantaziraš… K’o da te venčana žena ispituje na detektoru laži, a ti vrdaš dupetom ne bi li joj rekao nešto smisleno. Angel

Ništa od sna nisam zapamtio, sem muzike koja je išla u pozadini dok se odvijala fabula radnje. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Bistra voda”