Valjalo je očistiti dimnjak, valjalo je biti efikasan, a o snalažljivosti da i ne govorimo.
Nije da nije: ovo pomalo liči na Đurine kućne čarolije… 
Budimpešta
Grupu Jethro Tull gledao sam dva puta na koncertu. Doduše, u razmaku od nekih tridesetak godina, al’ ne mari. Dvaput je dvaput! 
Nadam se da ću ih gledati barem još nekoliko puta. Evo zašto.
Svetovi nas razdvajaju
Sletanje u stilu impresionizma…
…Mada meni više liči na postmodernistički pristup tumačenju postsovjetskog realizma. Opskurna i nadasve vulgarna asocijacija na elemente epistemoloških analiza kasnije faze rada Vinsenta Van Goga ovde je nehotična, provokativna i na mahove naivna. Katarze nema, jer život je negde drugde.°…
Kad pandrknem, smotaj me i…
Danas je osamdeseti rođendan najvećeg baje američke muzičke scene (i tačka). Svakako da Willie Nelson tim povodom zaslužuje mnogo više pažnje od jednog kukavnog video spota, ali ja tako bolno nemam vremena da se raspišem… Ovo je jedan prilog na poček.
Yeeee-haaaa! Pojačaj i pusti ponovo!
Avetinjska kuća
Novi Gandalf
Willie Nelson, kralj vutre, nedavno je odlučio da istisne Iana McKellena iz uloge Gandalfa. Tim povodom je snimio materijal za audiciju. 
Kakav car!
Smoke is white! We have a new wizard!
Asocijacija je jasna, zar ne?
Ti si me pitala
Sinoć je grupa Rammstein održala spektakularan scenski pirotehnički nastup sa muzičkim izvođenjem (AKA koncert) i, koliko vidim po reakcijama, zadovoljila 15.000 obožavalaca. Nikad nisam bio ljubitelj ove vrste spektakala, počev od muzičkog žanra; ja volim suptilnije forme. Ali znaš kako je – kad je nešto jako dobro, ne preostaje mi ništa drugo nego da skinem kapu i naklonim se.
De, da čujemo i vidimo izvedbu njihove najpoznatije pesme, praćenu prljenjem obrva svih koji su se zatekli u fan pitu (ili je to bio krematorijum pit? 
), pa ću da vam ispričam nešto.
Portret u mračnom tonu
Pojam o opštoj teoriji relativnosti (O), četvrti deo
Mnogo mi je žao prosvetnih radnika, bezočno ostavljenih bez zaklona pod unakrsnom pucnjavom vazda nezainteresovanih đaka, iskeženih roditelja jakih očnjaka i sumanitih očekivanja raspalog društva. Želim da pomognem, koliko mogu.
Konačno rešenje i njegovi rezultati
Nemoguće je na ovom nivou pisati jednačine opšte teorije relativnosti. Konačno, to nije ni cilj ovog teksta. Sam Ajnštajn na sledeći način sumira godine razvoja svog remek-dela:
Da bismo našli opšti zakon gravitacionog polja neophodno je uopštenje tako dobijenog zakona, koje se može naći bez proizvoljnosti, uzimanjem u razmatranje sledećih zahteva:
- Traženo uopštenje svakako mora da zadovolji opšti postulat relativnosti.
- Ako postoji ikakva materija u oblasti koju razmatramo, samo njena inertna masa, a time samo njena energija je od važnosti za njen uticaj na pobudu polja.
- Gravitaciono polje i materija zajedno moraju da zadovolje zakon održanja energije (i impulsa). (A. Ajnštajn, Relativnost 1916)
Ajnštajn je u ovome uspeo, jednačinama koje su spregnule geometriju prostorvremena i gravitaciona polja. Ovo je važan zaključak opšte teorije relativnosti koji bezuslovno govori o tome da ne postoji prazno prostorvreme. Tako nešto više nije samo praktično nemoguće, ono je postalo teorijski nemoguće. Tamo gde nema polja, nema ni prostorvremena ni geometrije. U najsuštinskijem mogućem smislu: gde nema polja nema ama baš ničega.
Jednačine opšte teorije relativnosti duboko u sebi kriju i specijalnu teoriju relativnosti i Njutnovu teoriju gravitacije. To učauravanje bilo je prvi pokazatelj korektnosti teorije. No, teorija je takođe predvidela neke merljive posledice, koji su tokom godina redom eksperimentalno dokazane.
Nastavite sa čitanjem… “Pojam o opštoj teoriji relativnosti (O), četvrti deo”