Srebrna kiša

Trenutak za ovako nešto je bio potpuno pogrešan.

Većina mojih nešto starijih prijatelja, onih koji su rođeni krajem četrdesetih i početkom pedesetih, spremno će potvrditi da su ih za rock & roll zainteresovali The Shadows. To i nije nikakvo iznenađenje – početkom šezdesetih, američka muzika je bila daleko, po nešto se načulo o nekom Elvisu Presleyju, Buddyju Hollyju i sličnima, a već 1960. godine The Shadows su postali globalno poznati po pesmi “Apache“. Kao instrumental nije bila opasna po socijalističku mladež, a postala je obavezni deo repertoara svih grupa koje su svirale igranke na ručno pravljenimm gitarama i pojačalima od prepravljenih radio aparata.

I danas sam fasciniran energijom i entuzijazmom svih tadašnjih tinejdžera koji se ni na koji način ne mogu uporediti sa današnjom apatičnom mlađarijom.

Nastavite sa čitanjem… “Srebrna kiša”

Muzika iz sveta nekih drugih okolnosti

Ne znam kad sam prvi put pojmu “muzika” pridružio pojam “magija”, ali sasvim je moguće da je to bilo kad sam prvi put slušao muziku Joni Mitchell.

Malo je falilo da mi promakne informacija: 6. i 7. novembra 2018, dakle pre samo nekoliko dana, u Los Anđelesu su održane gala večeri na kojima su se ugledni muzičari okupili u čast 75. rođendana Joni Mitchell. U vesti koju sam pokupio na blogu vesti časopisa Uncut, sa zadovoljstvom sam saznao i to da je Joni bila prisutna, pa čak je i izvedena na pozornicu. To znači da je dobro – barem onoliko dobro koliko neko može da bude posle moždanog udara. Drago mi je zbog toga, jer poslednja vest o njenom stanju koju sam pre toga čuo nije bila nimalo prijatna.

Poželeo sam da istim povodom priložim nešto od fantastične muzike Joni Mitchell, pa sam zavirio u Onu Našu Bazu Podataka da vidim šta smo sve slušali i kad smo o Joni poslednji put pisali. Tada sam sa zgranutošću (i zrnom iskrene sramote) utvrdio da je ova rubrika ugostila Joni Mitchell samo jednom.

Nije bilo druge nego da potegnem prvu njenu pesmu koju sam ikad zavoleo.

Nastavite sa čitanjem… “Muzika iz sveta nekih drugih okolnosti”

Sinama Denw

Država Mali je fantastični rasadnik vrsnih muzičara. No, vizija ovog majstora se širi mnogo dalje.

Zvao me, onomad, moj prijatelj Crni. Ima on običaj da se ne javlja mesecima jer se poslovno smuca po svetu, pa onda sednemo da popijemo koje pivce i rezimiramo gde je sve bio i šta je radio. Po pravilu, uvek me časti sa nekim diskom koji pokupi usput tako da se unapred radujem iščekujući da saznam čime će ovoga puta da me iznenadi.

Zoćko, reče mi, vratio sam se iz Malija.

Nastavite sa čitanjem… “Sinama Denw”

Насумица 1974.7

А онда је почео и тај студентски живот. Опремљен, најзад, ваљаном фоткалицом (Практика Л, са све огледалом и петоуглом призмом ака пентагоном, светломер у џепу), почео сам мало да шврљам и по том Новом Саду. Нарочито ноћом.

Не знам како је данас, ређе луњам улицама ноћу, али нешто ми се чини да су поливаче укинули. Ваљда се градови мање прљају, поскупела вода, ко ће то знати. А толико су их спомињали – Лабораторија, Чорба… Јер су били део фолклора.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.7”

Идеја која не одустаје

остане залепљен негде у увету и пробуди се кад наиђе следећа њихова ствар

О њима нисмо писали никад, јер… по природи ствари су мање познати домаћи бендови мој посао, а ја се у тај посао не мешам превише, има онолико фотака о којима вам још нисам причао…

Други разлог је што се зову на енглеском, а такве обилазим у пошироком луку. Осим кад ме натерају да учиним изузетак.

Трећи разлог је што сам их, ваљда због боје гласа, бркао са Весном Врандечић, која је можда рокерскија певачица али уме да отфалшира и да се распонтанише. Ове девојке су нешто друго.

Nastavite sa čitanjem… “Идеја која не одустаје”

Jedna od tih noći

Prodali su 150 miliona nosača zvuka, osvojili 6 Grammyja, 6 albuma je bilo prvoplasirano na top listama. Ma, sitnica.

Tradicionalna izdanja sa božićnim pesmama su, čini mi se, ove godine počela neuobičajeno rano. Viđam ih skoro svakodnevno, zaobilazim ih u širokom luku i samo evidentiram ko se još od muzičara upustio u tu avanturu. Nailazim i na veoma ozbiljna imena, čak na neke od mojih miljenika, ali sam tvrda srca. Neću da me muzu sa odavno prežvakanim temama i pesmama koje sam slušao ko zna koliko puta. Sa druge strane, diskografska industrija ne posustaje, pa smo sa istim ciljem zatrpani de luxe izdanjima, luksuznim boxsetovima i kompilacijama kojima je jedina svrha da se kupcima do kraja decembra isprazne džepovi.

Jedna od trenutno najboljih ponuda je boxset Eaglesa Legacy (2018).

Nastavite sa čitanjem… “Jedna od tih noći”

Leto ’68

Dobar trik da bolje upoznate Pink Floyd jeste da proanalizirate one “male” pesme.

Znajući koliku ljubav Šef gaji prema grupi Pink Floyd, morao sam da za virnem u našu čarobnu tabelu kako bih se sa njom konsultovao i izbegao ponavljanja. Statistika je neumoljiva i govori da smo objavili 17 tekstova u kojima su oni imali glavnu ulogu. Dobro, Šef u pisanju o ovoj grupi vodi sa 15:2, a moja dva jadna teksta su, u stvari, o onima koji su se usudili da dirnu u njihovo bogato nasleđe.

Red je da malo popravim pomenuti negativni skor.

Nastavite sa čitanjem… “Leto ’68”

Ko sam ja da ti skidam zvezde sa neba

Da li se to mančesterska muzička scena malčice umorila u novom milenijumu?

Mančester je jedan od onih gradova za koje su vezane različite asocijacije. Iz njega je u XIX veku krenula industrijska revolucija koja je promenila lice celog sveta. Ljubitelji fudbala će odmah pomenuti velike klubove Manchester United i Manchester City, a kada je reč o muzici, u ovom gradu još od šezdesetih postoji jaka scena koja je u svakoj narednoj deceniji iznedrila neke globalnim razmerama važne izvođače.

Gotovo neverovatan podatak, s obzirom na to da trenutno u Mančesteru živi jedva nešto više od pola miliona stanovnika.

Nastavite sa čitanjem… “Ko sam ja da ti skidam zvezde sa neba”

Još nije gotovo (repriza)

Asocijacije i veze se nastavljaju, a dobra muzika nastaje i u čudesnim kombinacijama kojima su skloni ljudi kojima je umetnost važnija od sujete.

Here’s what I know about the gifts that God gave
You can’t take ’em with you when you go to the grave

Pažljivi čitalac će svakako odmah znati da smo ranije već slušali ovu numeru.

Pažljivi čitalac neće moći da razume moje razloge da danas slušamo ovu numeru, pa se nešto neću veliko ni truditi da ih objasnim. Umesto toga, predlažem da istražimo tezu iz dva navedena stiha iz jednog specifičnog ugla.

Nastavite sa čitanjem… “Još nije gotovo (repriza)”

Poigravanje ružičastim šumom

Ovakvo sviranje ne pada s neba.

O gitaroškim bogovima napisali smo veliki broj tekstova. Svako od nas se trudio da detaljno obrazloži zašto neki muzičar zaslužuje taj epitet, pokušali smo da raskrinkamo lažne bogove i komisijski utvrdili da ne može da postoji samo jedan. U našem Panteonu sedi ih više, a svako od nas proglašava vrhovnog u zavisnosti od sopstvenog ukusa.

Boginje gitare do danas nismo razmatrali. Princess

Radi političke korektnosti i zbog opasnosti da nas neko od čitalaca ne proglasi mizoginima, nije loše da otpočnemo sa kanditaturom za boginje. Moj predlog je Kaki King.

Nastavite sa čitanjem… “Poigravanje ružičastim šumom”