Čudna vrsta ljubavi

Ne, nije nijedan od trojice fudbalera. Niti odbojkaš, motorciklista, hurlaš (hurlista?)… Definitivno ne političar. Odrednica Peter Murphy daje kao rezultat 12 osoba na Wikipediji, nama ipak treba onaj jedan koji se deklarisao kao muzičar.

Čak i onima kojima se u prvi mah ne pali sijalica na pomen njegovog imena, ovaj bariton će se učiniti poznatim – reč je o bivšem pevaču Bauhausa. Po raspadu ovog benda većina članova se oprobala u Love and Rockets (sećate li se Saudade koja se besomučno vrtela po radio stanicama u drugoj polovini 80-ih), dok je Murphy nastavio solo karijeru.

Nastavite sa čitanjem… “Čudna vrsta ljubavi”

Prenos rasprave na sledećeg

To što si u pravu ne znači da si pametniji. To što si promenio mišljenje ne znači da si u pravu. To što drugi greše ne znači da treba da menjaju mišljenje. To što neko očigledno glumi da je pametan ne znači da greši.

Ah, da: to što predmet rasprave utiče na učesnike ne znači da bi od koncepta rasprave trebalo odustati. To je samoregulišući sistem.

Ah, da (2): dok sam ja na putu, Suština pasijansa će biti poprište jutarnjih rasprava. Nije nemoguće da se te rasprave pruže i do kraja meseca. Vaš zadatak je da zauzmete stav i da date argument u korist jednog ili drugog učesnika u raspravi. Područje komentara vam je na raspolaganju.

Zlato za budale

Priznajte da ste zaboravili na ove momke. Nema veze, najavili su da se vraćaju, podsetiće vas sami…

Razmišljao sam koji od raspoloživih videa da stavim. Zvanični spot je otpao u startu kao dosadan (koga interesuju članovi benda koji se šetkaju po ogolelom pejzažu). Neki lik je pokušao da napravi alternativni spot sa raznim scenama iz “Dve čađave dvocevke“, ali je omašio čak i da uskladi promenu kadrova sa ritmom (pesma se, inače, u filmu pojavljuje pri samom kraju, kada se Big Chris odvozi sa sinom u novom autu pošto je ekipi u pabu istovario katalog antikvitetnog oružja). Stoga, izbor je pao na snimak gostovanja iz novembra 1989. u “Top of the Pops“.

Nastavite sa čitanjem… “Zlato za budale”

Jedna na dan (127): 5. avgust 2012.

Ovo je poslednja fotka u okviru drugog ciklusa projekta “jedna na dan” pre petnaestodnevne pauze. Kao i obično, popuna sledi retroaktivno kad se vratim sa putešestvija. Nego me raduje posebna simbolika ove fotke… Island with a palm tree

Može biti, setićete se fotke na kojoj sam crtao svetlom juna prošle godine. Beše to romantični prvi pokušaj primene te zanimljive tehnike. Tada sam besneo što imam na raspolaganju samo petnaest sekundi, pa sam obećao sebi da ću opet pokušati kad budem imao čime… Treba mi fotoaparat koji ima režim beskonačne ekspozicije (bulb režim), treba mi daljinac koji ima opciju blokiranja okidača, objektiv koji daje barem f/16, poželjno i tešnje, te malo dobre volje da ponovim eksperiment. E, pa to sad sve imam, pa je iz tog saznanja iskočila ova lakrdija:

Jedna na dan, 5. avgust 2012: Kud plovi ovaj brod...

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (127): 5. avgust 2012.”

Purpurna izmaglica

Još malo pa će pune dve decenije kako se skupila gomila prangijaša i napravila zbirku obrada Hendriksovih pesama pod nazivom Stone Free. Bilo je tu ozbiljnih faca, kao što su Pat Metheny, Jeff  Beck, Pretendersi, pa čak i onaj prateći gitarista sa Winwoodovog koncerta od pre 2 godine u “Areni”. Danas ipak obraćamo pažnju na par likova s krejonom.

Album sam dobio, ima tome deceniju, od gazde ovdašnjeg, i moram priznati da je zanimljiv za slušanje. No, čini mi se da su se svi trudili da zvuče što vernije originalu, naročito gitaristi koji su pokušavali da dokažu da njihova virtuoznost na instrumentu ne zaostaje nimalo za Hendrixovom. Jedini koji su tu načinili neki pomak su onaj ludak od Nigela Kennedyja i The Cure.

Nastavite sa čitanjem… “Purpurna izmaglica”

Utovar nedeljom, 5. avgust

Još da vam izručim ovaj, hm, utovar… istovar… ama, utovar, pa da se latim druma. Jedva sam dočekao.

A sad, odoh ja da malčice slikam po S(v)rbijiSuština pasijansa je mesto koje se vremenom samo od sebe oblikovalo onako kako je htelo. Izgleda da sam bio u zabludi kad sam pomislio da će postojanje ovakvog prostora nužno izazvati nepresušne talase inspiracije… Ono nije da nije, inspiracije ima uvek, ali vremena nema toliko koliko bih ja voleo. Zato mogu reći da imam sreće što se ovde takođe stiču pisanija mojih saradnika. “Lako je tako”, reći ćete vi. Jeste, lako je. A gde to piše da čovek ne sme da ugodi sebi i svojim idejama? Pa još u takvom društvu? Uostalom, posao čine ljudi.

Zbog toga, ja ću mirno da uživam u lutanju Srbijom sledeće dve nedelje. A sledeća dva utovara nedeljom obezbediće Boris. Videćete, na kraju će se pokazati da je trebalo više vremena da posvetim animiranju ekipe Suštine pasijansa, pre nego bavljenju drugim stvarima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 5. avgust”

Noćni pogled sa veoma posebnog mesta

Jedna je stvar to što je boravak u Međunarodnoj svemirskoj stanici težak posao: odgovoran, opasan i rizičan po zdravlje. Ali, svi koji su bili tamo kažu da je život lakši nakon što je namontirana staklena kupola koja služi kao vidikovac. Stižu nam razni foto i video zapisi odande, a ovaj je jedna od najlepših do sada (engrpski: najlepših ikada).

Da nezaboravim: učinite sebi uslugu, pređite na HD verziju snimka i pružite sliku preko celog ekrana. Vredi svake utrošene sekunde.

Ovo me opet potiče na pripremu da se okušam u fotografisanju neba. Trebaju mi dve vrste scena koje hoću da uhvatim, ali da vas ne davim pre nego što dođem do rezultata. Da se kojim slučajem nađem u ISS, sumnjam da bi mogli da me izbace iz kupole…

Jedna na dan (126): 4. avgust 2012.

Još jedan zicer dug godinu dana: nisam znao da ću ga izvesti baš u danu koji je upravo za nama…

Jedna od prastarih pouka je u subotu imala dobro razrešenje – poštovao sam pravilo “nikud bez fotoaparata”. Dok sam čekao red u perionici kola, pogled mi pade na jednu fortifikaciju… Kako drugačije da je nazovem… Reč je o nikad nesazidanoj zgradi koja je ostala kao spomenik oholosti i beskičmenjačkog ponašanja dela populacije. Zgrabio sam fotoaparat iz tek nasapunjanih kola, probio se kroz čičkove i šašu i stigao na lice mesta. Bila je to jako dobra sesija iz koje izdvajam ovo:

Jedna na dan, 4. avgust 2012: Svetilište naivne vere u Njegovu politiku

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (126): 4. avgust 2012.”