Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Lik ima po jednu fotografiju samog sebe za svaki dan već trinaestu godinu. Ponekad autoportreti, ponekad su ga drugi slikali, tek – zanimljiv žurnal života. Kaže da je, zahvaljujući tom projektu, činio i neke stvari koje inače ne bi ni pokušao, poput skoka u zaleđenu reku.
No, život je kurva. Pogledajte do kraja, neka vam ne bude teško.
Niste očekivali, znam. Nadam se da ste izvukli pouku iz ove priče.
Više detalja ćete naći ovde.
Danas se navršava tri godine od herojskog spasavanja aviona u padu. Znate li ime tog heroja? Ni ja.
Setićete se događaja, mada ste zaboravili datum: 15. januara 2009. godine, avion na letu 1549 je poleteo sa aerodroma La Guardia u Njujorku i naleteo na jato gusaka dok je još bio u fazi uzletanja. Motori su prekinuli rad, došlo je do gubitka potiska leta i avion je zapao u realnu opasnost da se sruši. Kapetan leta je reagovao pribrano: skrenuo je avion sa putanje ka reci Hadson, a potom je izveo prinudno sletanje u reku. Veština kojom je sve izvedeno zapanjila je ceo svet: iako je nekoliko osoba povređeno u nastalom tumbanju, svih 155 putnika i članova posade je napustilo avion na svojim nogama i sačekalo pomoč koja je uskoro stigla. Kapetan je poslednji napustio avion, i to tek nakon što se lično uverio da u avionu nema više nikoga.
Pogledajte animiranu rekonstrukciju događaja sa pravim zvučnim zapisom događaja.
Čovek je imao dva slobodna dana kad se jednom prilikom zatekao u Tokiju. Odlučio je da angažuje svoj fotoaparat u punom kapacitetu kako bi dokumentovao pokušaj da se namerno izgubi.
Zvučna podloga ovog filma ja veoma iritantna, što izgleda da je pravilo za ovakve montaže°. Međutim, apsolutno sam fasciniran rezultatom očigledno velikog truda i zanatski vešto izvedenog prikaza jednog urbanog prostora.
__________
° Mada… I dalje je bolje od zvučnih podloga TV emisija nezavisnih produkcija o računarima, mobilnim telefonima i ostalim andrmoljama. Obratite pažnju ako vas zadesi baksuz da pogledate tako nešto.
Priča je istinita i baš to je čini još neverovatnijom. Dešava se neki dan nakon tzv. Srpske nove godine, što priču čini čudesno aktuelnom.
Nije strašno da imenujem ljude koji su učesnici razgovora, obojica su ovde redovno, pa će se i sami javiti; da olakšam vezu i vama i njima, to su moji bliski prijatelji koji se ovde potpisuju kao Odgovara Kraljeviću Marko i PoZZdravljač.
Uglavnom, bilo je to nekoliko dana iza kanonade zimskih praznika, baš nekako ovo doba godine. Sretoše se njih dvojica na ulici, pa se pozdraviše bogzna kako srdačno i poželeše jedan drugom zdravlja i veselja. Susret se desio u neposrednoj blizini zgrade SUP u Kikindi, i to baš onih prvih dana kad je krenula tarapana sa novim ličnim kartama. Jedan od dvojice, nikad nisam upamtio koji, već je prošao golgotu, a drugi je upravo zakazao izradu lične karte, pa kuka kako je datum daleko.
– Pa ovo nema smisla! Treba da čekam preko dva meseca!
– Ne pitaj! Užas! Mogli su baš prvo da nauče kako se radi, pa da obezbede brži rad, a ne ovako! I šta veliš, za kad su ti zakazali?
– Za devetnaesti mart!
– Devetnaesti mart!!! – glasno će sagovornik.
U tom času se iz blizine začu treći glas, ponešto otežanog izgovora:
– Zar već? U, jebote… Kad pre…
Bio je to jedan čiča koji je upravo prolazio pored dvojice drugara, pritom ispoljavajući izrazitu nelagodu u nameri da hoda pravo i suvislo, kao i da govori potpuno artikulisano.
Muka je to: dok pregurate sve praznike pre i posle Nove godine, ima da okilavite, posebno ako ne umete da kažete “ne” na vreme. Mislite o tome ako budete večeras proslavljali ono što nazivate Srpskom novom godinom.
U pozadini ovog video zapisa nalazi se promocija novog Nikonovog fotoaparata D4 koji će kroz mesec-dva, kad se pojavi na tržištu, biti najjači digitalac u ponudi te kompanije. Ali, to je manje bitno: boj ne bije svijetlo oružje… Autor ovog video zapisa je sastavio pričicu o troje ekstremnih sportista i o njihovom nagonu da guraju dalje…
Dečko koji se penje je naš stari znanac Alex Honnold. Setićete se da postoji video zapis o njemu na Suštini pasijansa. Lik u kajaku se zove Dane Jackson, a ludača na biciklu je Rebecca Rusch.
Danas bi mu bio rođendan, da nije puk’o sa Jupiterom još 2010…
HAL 9000, najpoznatiji računar u istoriji kinematografije, rođen je 12. januara nejasne godine – po knjizi, to je bilo 1997, a u filmu sam reče da je to bilo 1992.
HAL 9000 je naveden kao trinaesti najveći negativac u kinematografiji, prema listi Američkog flimskog instituta.
Nego, da se prisetimo…
Lik je dao otkaz na poslu, pa je onda “malo” putovao po svetu. Usput je toliko fotografisao da je na kraju napravio time lapse video zapis od tih mesta. Boga mi, dobra ideja za projekat… Jednog dana. Njegov rezultat izgleda ovako:
Uzgred, lik je putovao štedljivo. Izračunao je da ga je put oko sveta koštao manje nego da je samo sedeo u San Francisku. Više detalja pogledajte ovde. A ne propustite ni bucket list koji je lik sebi napravio.
Pesmičuljci koje zviždućemo dok se krijemo iza dina na obali…
Od jutros kad sam oči otvorio do ovog časa, ne mogu da se otresem: stalno mi na pameti Games with No Frontiers Petera Gabriela. Ko zna kako je počelo i zašto se zalepilo. Pa dobro, kad je tako, prelazim u kontranapad: kažu, ako zaista poslušaš pesmu koja ti zvoni u glavi, prestaće. Nije moralo da prestaje, nego koristim priliku da podelim sa vama tu veličanstvenu pesmu.
Jeste li ikad ušli u tekst te pesme? Trebalo bi. Ne terajte me da je prevodim, pokvariću je.
Na današnji dan pre 374 godine, rođen je Nikolas Steno, otac geologije. Google je u čast tog datuma objavio prikladni doodle.
Ne, nisam znao za ovo ime pre današnjeg dana, a ako sam negde i naišao na njega, zaboravio sam to. Verujem da je i sa vama takav slučaj, jer nije mnogo ljudi koji se bave osnovnim principima geologije, pa da znaju za Stenoa.
Uglavnom, Danac Nicolas Steno (1638 – 1686) bio je katolički biskup koji je bio sklon nauci, pa se bavio raznim disciplinama kojih se dohvatio; bavio se anatomijom, ali prava ljubav mu je bila geologija, sa posebnim osvrtom na stratigrafiju (istraživanje slojeva stena) i paelontologijom (praistorijskim svetom). Moram priznati: interesantni i prilično progresivni stavovi za jednog visoko kotiranog pripadnika klera, pa taman i u redovima tzv. progresivnih struja zapadne crkve. Štaviše, Steno je bio konvertit: kada je imao 29 godina, prešao je iz luteranske crkve, u kojoj je odgajan, u katolicizam.
Principi građenja slojeva stena koje je Seno prvi artikulisao realno su predstavljali osnov iz kojeg je razvijena naučna geologija. On je prvi povezao položaj fosila u zemlji sa vremenom u kome je određeni sloj stene bio na površini; dao je hronološko tumačenje koje je pomoglo čak i Darvinu da razvije svoju teoriju o nastanku vrsta. Delo Dissertationis prodromus danas se tumači kao prvi naučni rad u oblasti stratigrafije.
Nemojte me terati da prepisujem ono što čitam o ovom zanimljivom čoveku: kliknite na gornju sliku, pa kopajte sami. Meni ostaje zanimljivo i to da se o Stenoa danas otimaju i crkva i nauka; papa Jovan Pavle II je beatifikovao Stenoa 1988. godine, što odgovara statusu “tek što nije svetac”. 
Dakle, kvantitet će da odnese pobedu nad kvalitetom? To se nikad nije desilo, pa neće ni sad.
Vest nije nova, ali ja sam je saznao tek pre nekoliko dana: CNN otpušta pedeset fotografa zato što će “drugi rado uraditi isti posao besplatno”. Objašnjenje, u slobodnom prevodu, glasi ovako:
…Konzumerske i prozumerske tehnologije su sve jednostavnije i pristupačnije. Mali fotoaparati sada nude kvalitet za objavljivanje. Sve više tehnologije je u rukama sve više ljudi…
U pomenutom članku se tvrdi da je preispitivanje trajalo tri godine. Ma hajde, boktmazo, da nije pet?… Kakva je to analiza koja podrazumeva da će gerila-fotografija nadvladati profesionalnu? To se neće desiti; jedino je pitanje koliko je potražiocu foto-materijala uopšte stalo do relevantnog rezultata.
Nastavite sa čitanjem… “Reporterska fotografija kao partizanština”