Tag: fotka u podne

Једна од пре: обућа

Док бирам фотке за овде, највећи проблем је што ја уопште нисам неки изложбени фотограф. Ипак сам само аматер, тј фоткам јер то волим, и не размишљам превише о објављивању. То значи да огромну већину фотки чине породичне, дакле нису за објављивање. Мислим да не морам да објашњавам зашто.

Ове зиме, кад сам очекивао да ће јача осетљивост новог канона да се исплати, наравно да сам нашкљоцао гомилу фотака унутра. Грба зна како је код мене мрачно, због крова на тераси. Но, кажем, то је скоро све породична фотка, била деца са својом децом у гостима, одличне фотке, исплатио се канон (и да, Грбо, дирао сам и оно дугме, има и видеа!).

Ипак, фотографски ђаво не да мира, па се примети и понеки призор.

e70_01571~20161203_13_07_16

(велика)

Тако то изгледа кад нас у кући има десеторо уместо уобичајених двоје. И ово је само обућа за госте, госпоја и ја држимо своју у другом буџаку предсобља. Ово је, кажу, добро против лопова и кад кућа није тако пуна, кад виде толику обућу мисле да јесте па збришу.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: обућа”

Једна од пре: бакар

Кад ми дођу мајстори за нешто, волим да се врзмам око њих са фоткалицом. Под један, осећају се некако важнији и ваљда боље пазе шта раде. Под два, знам кад је шта било. Под три, нисам никуд морао да идем, промена видика се догађа на познатом терену.

Као и сваки овдашњи домаћин, имам бар три система за грејање, злу је већ затребало. Сад је ово безобразно скупо, сад оно, а умеле су да се задесе и несташице. Зато под обавезно, и нешто на чврсто гориво.

Ово сад је био већ ваљда шести ремонт система. Да видимо – кренуо са струјом, па накнадно укључио и котао на угаљ, па додао плински бојлер, па заменио онај електрични – е, не, пети ремонт: процурио онај на угаљ, што може да се завари, али ако је труо на једном месту, колико таквих места има? Дакле, мењај, изгурао је већ двадесетак година.

e70_01176~20161112_12_45_44

(велика)

Једна лепа ствар, са фотографске стране, је што се постепено избацују оне гвоздене цеви и замењују где пластиком где бакром. Што мнооого боље изгледа.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: бакар”

Једна од пре: најзад галеб

Нешто се не сећам да је овде било галебова кад сам био клинац. Галебови, то су оне гласне птичурине с мора, онако бели спрам плавог неба. После је испало да их има и овде. Да ли се то нешто испомерала екологија, или су нас у школи кљукали стереотипима, ко ће то знати.

Прилика за фоткање галебова у лету се указала кад смо отишли да живимо на мору. Међутим… сто проблема. Тако је испало да сам први пут успео да снимим галеба у лету тек летос, на Сави.

eos_42276~20160813_16_11_06(велика)

У ствари, и из тог морског периода имам фотака са галебовима, али не са мора, него иза куће, и то не преко лета него зими. Преко лета су на плажи, тамо им туристи бацају клопу. Кад се туристи разиђу, ето њих код нас.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: најзад галеб”

Једна од пре: Цара Душана

Да наставим овај јесењи циркус циклус фотком из оне друге улице са састављеним крошњама. Таквих улица нема превише, мало зато што дрвеће не стигне да порасте толико, а мало и зато што су сокаци широки.

Ово је Цара Душана, од милоште звана “кара Душанова”, у време док је било нормално и дозвољено да се зезамо на рачун оних што пишу ц а читају к. Тамо где је сад семафор некад ми је био фото-кино клуб (опет постоји, али без оног -кино), назван ЦД13 по адреси, био је на броју тринаест. Ово је уједно и подсетник да сам прошле године само двапут имао истовремено и фоткалицу и возача и да се нисам много осевапио од фото сафарија са десног седишта.

e70_00975~20161105_14_50_14

(велика)

Иако је тек крај октобра и тек је 14:50, облачно је и делује као да је сутон. Штоно кажу, сноћкало се. Тихо суботње јесење… вече, помало хладно али бар не дува, нигде никог нема.

Крошње, која гола која зелена, па је под некима скоро мрак. Но, то је до својинских односа.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Цара Душана”

Једна од пре: опет под платанима

Слабо стижем да идем у госте, а још слабије да путујем из других разлога, па се онда вртим све по истим местима. Зато прибегавам другом трику – пустим да се места сама мењају. Треба само сачекати.

Јер, овде сам већ био. Ал’ то је моја стара улица, живописна већ због тих платана. Крошње су се овако саставиле још пре четрдесетак година, а коловоз није шала, ово је прављено да издржи теретни саобраћај ка Комбинату, чија се главна капија назире на крају улице. Овде могу да се возе четири аутомобила упоредо.

Добро, више не, јер увек има паркираних, због дућана са непарне стране и станова с парне. Ово је снимљено само четири сата након оне јучерашње.

e70_00743~20161025_13_20_44

Кажу да, ко погоди мету, промаши све остало. Е па нећемо тако, ево контре.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: опет под платанима”

Једна од пре: јесењи хаос

А онда је почела да се примиче јесен, миц по миц па за врат. Не бих имао ништа против јесени, кад не би била увод у још једну шмрљаву зиму, хладну, ветровиту и суву. Тако је и испало, оних десет сантиметара снега се развукло на цео јануар.

Но док не дође дотле, бар је шарено. Боје се мењају на сваких неколико дана, душу дало да се сфотка и ухвати атмосфера.

e70_00740~20161025_ 9_22_50Ово је једна од оних (е, велика) где је скоро све погрешно, ал’ кад сам бирао фотку за данас нисам могао да изађем погледом из овог. Некако ме увлачи у призор.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: јесењи хаос”

Једна од пре: млад месец у мојој улици

Кад је легао нови Канон, башка ме обрадовала повишена осетљивост новог чипа. То би требало да значи да могу да шкљоцам са још мање светла него пре. И оно, није да није, успео сам понешто чему се нисам надао. Али, цена је зрно, које ми се понегде баш и не свиђа.

Има ту нешто о проласку на ћуприји и плаћању на мосту, или беше обратно.
e70_00512~20161005_18_48_52

(велика)

Ово ми се некако само нацртало пред објектив. Враћали смо се однекуд, и замало да заборавим фоткалицу у колима. Мој крај је миран, кола не закључавам, те сам се вратио више за казну, да мало педагошки делујем на своје памтило (мајмуне заборавни, враћаћеш се док не запамтиш да треба да се сетиш). И онда ми се укаже призор, па ти де одоли. А има ту и изазова.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: млад месец у мојој улици”