Tag: fotka u podne

Frame24: Dijagonala

U naredna 24 priloga ove rubrike ekskluzivno za čitaoce Suštine Pasijansa predstaviljamo pobedničke fotografije sa foto konkursa “Frame24”, održanog prošlog meseca u Novom Sadu.

dijagonala_m

Najviše poena na temu “Dijagonala” dobio je Bojan Džodan, ujedno i pobednik ovog konkursa. No, prvo nešto o samom konkursu.

Nastavite sa čitanjem… “Frame24: Dijagonala”

Panorama, baš onako kako ne treba

Imam i ja jednu od pre… Čuj: jednu… Smile with tongue out Ali, dobro: jednu po jednu, kao što to vazda vešto radi Комшија

Beše jesen 2004, ja pun sebe i sa fotoaparatom od kojeg se nisam razdvajao. Želja velika, znanje de facto malo, a iskustvo kukavno i ne baš u skladu sa onim što sam učio kad sam imao 11 godina, pa počeo da se bavim filmom i fotografijom. Ali ko mari za to: pa ja sad mogu i panorame da pravim! Ej, panorame!

I zateknem se ja tako, nekom levom prigodom, u Temišvaru, na Trgu jedinstva. A to je povelik trg pravog srednjoevropskog tipa, sa velikim praznim prostorom pravougaonog oblika iz čije sredine pogled puca na gomilu zgrada koje su upamtile mnogo istorije Banata (evo kosog pogleda iz Google mape, to levo je srpska pravoslavna crkva, a ono desno katolička). Škljoc, škljoc, škljoc… I tako 21 put, tako da čak malo i preklopim pun krug sa taktički dobro odabranog mesta. E, čak sam i prikladnu funkciju u fotoaparatu koristio, da ne bude zabune šta radim.

A sutradan kod kuće, posle boktepita koliko duge obrade u programu Canon PhotoStitch, dobijem nešto nalik ovome (šta je tačno ovo, objasniću malo posle):

Panorama 1: krivo

(velika kriva panorama je ovde)

Kuku i lele, ergo – jao i joj!

Nastavite sa čitanjem… “Panorama, baš onako kako ne treba”

Једна од пре: Брет

Иако Зрењанин има и некакву периферију, центар је ипак много фотогеничнији, због старости и због реке, па госте водимо тамо. Брета знам још од 1997, кад ми је имејлом одговорио на питање “зашто у Америци нема села”. Јер није могао краће а за форум је дугачко.

Отад се дописујемо, а после смо били и комшије – условно речено, на сто миља, па после на двеста педесет. Посетио нас је тамо десетак пута, а посетили смо и ми њега.

А онда више нисмо били комшије, но њему није сметало. Трајало му је скоро пет година док је испунио обећање да ће да сврати, али га је испунио.

eos_3618920150416_17_31_32

(велика)

Ако вам се призор чини познат, то је зато што вам је познат. Већ смо имали фотку овде (Грбо, помагај, не могу да нађем линк), снимљену са скоро истог места, и наравно скроз другачију.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Брет”

Једна од пре: у по бела дана

Негде у време кад је ово снимљено сам био прешао на Светлокомору и одушевио се како могу да подесим боју, да бирам који ће извор светла да буде проглашен за бео. Играо сам се тим доста дуго. Сад је то већ рутина.

Овде сам добио резултат који нисам очекивао. Изгледа као да је снимљено у по бела дана, са сунцем у потиљак.

eos_1052620120523_22_46_08
(велика)

А није.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: у по бела дана”

Једна од пре: свемирска

Пошто сам се за потребе оног преснимавања негатива опскрбио макро прстењем и совјетским објективом од 50мм, наравно да ми је падало на ум да то може да послужи и нечем другом. Ал’ надахнуће је зајебана ствар, наиђе кад наиђе.

Класична тема макро фотографије су бубе и цвеће. Оно, јесте да и у томе има шта да се види, али то се ради већ стотинак година. Треба обновити градиво, што јес јес, ал’ то сам некако више препустио деци, а онда… то надахнуће, наиђе ретко.

Али кад наиђе, удари.

eos_1381920120812_20_22_06

(велика)

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: свемирска”