Dan je izgledao kao promašaj… a onda se uključio Sale kao neočekivana sila i spasio stvar.
Tag: fotka u podne
Po istočnoj Srbiji: Vlaške babe
Kakav je to obilazak istočne Srbije bez malo vlaške magije?
Po istočnoj Srbiji: Miroč planinom
Dan je počeo u selu Blizna, odakle smo se uputili ka Donjem Milanovcu.
Po istočnoj Srbiji: Mišonja
Posle još jednog obilnog doručka, krenuli smo put Rajkove pećine.
Po istočnoj Srbiji: Domet
Treći dan na putu bio je malo mirniji, kretali smo se uglavnom u radijusu od dvadesetak kilometara.
Po istočnoj Srbiji: Prerast No 1
Drugi dan puta bio je rezervisan za kratak obilazak Bora, a zatim pravac Majdanpek.
Po istočnoj Srbiji: Ponoć u vrtu dobra i zla
Prvo veče konak je bio u Žagubici, na vrelu Mlave. Nastavite sa čitanjem… “Po istočnoj Srbiji: Ponoć u vrtu dobra i zla”
Po istočnoj Srbiji: Skela
Narednih nekoliko dana (trenutno ne znam još tačno koliko, pošto još uvek sređujem fotografije i utiske) u ovoj rubrici moći ćete da pratite foto zapise s mog skorašnjeg desetodnevnog puta po istočnoj Srbiji.
Ој, кафано: само шанк, нема столица
И на крају америчког дела овог кафанског тумарања, један шанк. Још боље, пиће је бесплатно. Где то има? Па, било је тога код нас и пре рата, “сваком ко ми пошаље 20 динара бесплатно шаљем један…”. Јер ово је вашар, изложбени простор кошта као она кајгана, два-три пива приде неће ником пореметити буџет.
Ту се отприлике завршила и моја каријера штандуље. Нисам то давно радио, претходни пут ваљда још 1995. али могу да се похвалим да сам и ово октобра 2007. издржао са осмехом и на ногама. А требало се нацртати ујутро у девет, па терати до шест поподне, а онда би нас потерали у суседну салу да видимо презентације стручних излагача, и да попијемо нешто.
Не сећам се да ли сам за ову фотку истрчао раније пре него што ме стигне гужва, или је ово касније кад је раја почела да се разилази (јер треба се пресвући за вечеру). Судећи по броју флаша у овим кутијама, биће да је ово друго.
Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: само шанк, нема столица”
Ој, кафано: Трамвај 1
Ако сам очекивао трамваје у Сан Франциску, дочекао сам да видим тролејбус. Од трамваја је остало то да имају некакве аутобусе без прозора, који личе на трамваје, ал’ то сам виђао и другде по Америци. А дочекао сам и да седнем у трамвајски вагон.
У ствари, поред вагона, лакта убаченог кроз прозор… јер нас је газда, који изгледа добро познаје боља места по граду, одвео у кафану направљену од старог вагона. Не знам где је то, ни како се зове.
Из неког разлога, гости су “напољу”, тј ван вагона, а у вагону су шанк и кухиња. Вагон је скроз португалски – застава и остала декорација. Дрвени делови су одлично очувани, и понешто оног месинганог окова. Лим, међутим, не може ни да се види, јер је прекривен небројеним слојевима фарбе. Види се по главама завртања, које су све до једне скоро двоструко дебље од истих таквих завртања завијених кроз нешто друго.