Tag: jedna na dan

A onda je došlo doba za ispunjavanje zadataka. OKI Feniks je izašao na crtu svom zadatku, morao sam i ja svom…

Odbojkaški klub invalida “Feniks” je ekipa ljudi koji se bave sportom, dobri su ljudi i drugari i dobro se osećam kad provodim vreme sa njima. Animiran da pomognem u promociji tog paraolimpijskog sporta, pratim njihove aktivnosti i u svojstvu vebmastera sajta, a kad imaju aktivnosti u Kikindi, tu sam i da fotografišem. Pomenuh već onu konferenciju za štampu, a turnir šest ekipa je održan prvog septembra. Bilo je to dvanaest formalnih sati (i još štogod neformalnih) pokrivanja dešavanja, što nije lak posao, ali je zabavan.

Sesija fotografija sa sportskog turnira je ozbiljna stvar, a pošto ne radim prvi put, znao sam već za neke zamke i bio spreman da ih izbegnem… Osim što sam debelo zeznuo stvar u tehničkoj pripremi… umesto da svedem fotografije na RAW format od 10 Mpix, ja sam prešao na JPEG format kako bih mogao brzo da radim i usput štedeo struju. Bila je to ozbiljna greška.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (154): 1. septembar 2012. (ret.)”

A sad jedna tema kojoj je teško vratiti se nakon serije turističkih, koncertnih i ostalih dokumentarno-putopisnih… Malo figura i prenesenih značenja…

Baveći se raznim ‘majstor-kvariš’ poslovima u Aninom iznajmljenom stanu u Novom Sadu, pade mi pogled na jednu kombinaciju… Momentalno sam prekinuo to što sam radio, zgrabio fotoaparat i štriknuo scenu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (153): 31. avgust 2012. (ret.)”

Ovo je jedna na moj račun. Obaška, ovo je tema koju ću da istražujem u budućnosti…

Već sam pričao o tome: drugari me zezaju što sam, po njihovom ubeđenju, neprincipijelan. Većina dobro zna, što iz moje priče, što iz činjenice da nemam fotki sa većine koncerata koje sam pohodio, da ja zapravo ne želim da nosim fotoaparat na koncerte. I sad, kanonada sa Nišvila, pa još slike sa koncerta Omege (grupe koja mi mnogo znači), pa sad nije najjasnije šta ja to radim, pričam, lupetam…

Ko je shvatio, shvatio je: ja na koncerte koje pohodim i dalje neću nositi fotoaparat, ali ću nositi fotoaparat na hepeninge i beležiću šta se zbiva. U čemu je razlika? E pa, jebigica, to je moj subjektivni pristup problemu. Fotoaparat mi dobro služi da uhvatim dobre sitnice, poput ove:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (152): 30. avgust 2012. (ret.)”

Potrebna je još jedna reminiscencija…

Fotka ono dvoje klinaca je već pobudila pažnju, pa ne mogu da odolim… Nekoliko minuta posle te prve uhvaćene fotke, nosači su se približili jedan drugome, a klinci su se spontano zagrlili. Imam celu seriju (vidi dole), a za vas biram najčistiju od njih.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (151): 29. avgust 2012. (ret.)”

Moram da se vratim nekim fotkama sa Nišvila… Ova ludača je ostavila velik scenski utisak na mene…

Pevanje na tragovima be-bop stila, pogotovo kada je reč o nekim čudno umešanim žanrovima, nije mi nešto po volji. Pogotovo, nemam baš neko veliko razumevanje za to što su Brusells Jazz Orchestra uradili sa Geršvinovim operskim delom Porgy and Bess. Međutim, voje pevača koji rade sa bendom su izmamili ovacije: zavodljiva Portugalka Maria João i neobični David Linx su majstori scene i pevačkog zanata, mada moram priznati da je teatralnost bila malčice previše naglašena za moj ukus. Ali, ajde-de, neka im bude oprošteno, jer nastup je bio vredan pažnje.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (150): 28. avgust 2012. (ret.)”

A sad beleška sa manje-više pravog fotoreporterskog zadatka…

Odbojkaški klub invalida “Feniks”, sa kojim imam aktivne veze već neko vreme u svojstvu vebmastera i foto-dokumentatora (kad god se ukaže prilika za to), organizovao je treći međunarodni turnir “Kup Srbije 2012” u Kikindi. Kako i dolikuje pametno smišljenim javnim aktivnostima, sazvana je konferencija za medije na kojoj su predstavljene aktuelne aktivnosti OKI “Feniks” i planovi povodom turnira.

Dok je trajala priprema, uočio sam dve zastavice kluba na stolu, pa sam se setio da bi mi moglo biti od koristi budem li uskoro redizajnirao stranice sajta (uh… još jedan važan posao bez zadatog roka; spisak je duuuuug). Brže-bolje sam napravio aranžman i štriknuo dva-tri puta pre nego što je nastala gužva. Igrajući se u postprodukciji, izveo sam ovo:

(vidi veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (149): 27. avgust 2012. (ret.)”

Prva subota posle turneje po Srbiji: trk za Novi Sad zbog logistike našeg studenta, pa u jednu posetu, pa trk za novi Bečej…

Prvi koncert koji sam pohodio u životu beše svirka legendarne mađarske rock grupe Omega u sali “Mikinica” u Kikindi, u leto 1978. I šta da vam kažem, posle tog koncerta i ne manje od dvadeset preslušanih albuma u godinama koje su sledile, sama vest da će Omega nastupiti u Novom Bečeju izazvala je lupanje srca…

I stigosmo na svirku. Ono jeste, zakasnili smo, čemu je doprinela i redarska služba koja nas je svratila na dalek parking. Ali, uhvatili smo dovoljno, nije da nismo, do samog kraja sa tri bisa.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (147): 25. avgust 2012. (ret.)”

Još jedno poklonjenje legendi, onako usput.

Premotavam arhivu s puta… Prvog dana u Nišu (to jest drugog dana, a prvog celog), mala družina je krenula u šetnju, nogu pred nogu po pešačkoj zoni. Pa korak ovamo do kraja, pa levo desno pre mosta, pa kroz park do amfiteatra, pa stigosmo pred Majstora.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (146): 24. avgust 2012. (ret.)”

Vinarija Jović je jedno od mesta na koja sam se vratio s radošću. A Jovićevim vinima se vraćam često.

Obećao sam oldvejverskoj džaloriji da ću upriličiti posetu Potrkanju, bude li organizaciono moguće. Bilo je moguće, pa se i desilo, sve sa zakupljenim prevozom da niko od mojih prijatelja ne bi morao da se usteže od degustacije zbog volana koji sledi.

Ne mogu da pričam kako je tamo bilo, jer doživljaj vrhunskih vina je ipak pojedinačna stvar, a moj stari prijatelj Saša Jović velik maher da provede ekipu kroz svo ono bogatstvo bukea i ukusa. Mogu, pak, da podelim sa vama sliku jednog kutka: arhivski podrum je mesto po kome se čovek mora kretati oprezno i ne pipajući ništa. E, zato je fotografija dragocen resurs kad se tamo uđe…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (145): 23. avgust 2012. (ret.)”