Tag: jedna na dan

Šta meni vredi što neću da priznam da me godine sustižu, kad činjenice govore drugačije. Nagle promene vremena, u bilo kom smeru, izazivaju mi talase dremeža. Kad pogledam kroz prozor, bude još gore. Pet stvari sam započeo u nedelju popodne, nisam uspeo nijednu. Čak ni gledanje kojekakvih gluposti na televiziji, što je ekvivalent kapitulacije – zadremao sam posle pet minuta.

A onda sam se setio jedne scene uhvaćene tokom subotnje šetnje. Napraviću utuk lošem vremenu, odlučio sam očas, jer sam znao da imam zicer-fotku. Što ono vole da kažu neki: razglednica.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-91): 29. septembar 2013.”

Vreme će se pokvariti, kažu. Pa dobro, ako baš mora. No, to znači da valja hvatati tračke lepog vremena… Posle dugo vremena, bila je ovo prva mirna subota u koju smo mogli da ugradimo princip “bez žurbe”. Jasna je presudila, a mene nije bilo teško ubediti, da ćemo dan provesti šetajući kud nas noge odnesu.

Fotoaparat je bio u torbi o ramenu. Svetlo je bilo oštro, ali nisam nikud žurio. Znao sam da ću, ovako ili onako, doneti kući jednu fotku na kojoj će ostati zabeležen besprekorni trenutak miholjskog življenja.

Tako i bi.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-90): 28. septembar 2013.”

Da se malo odmorim(o) od Duge Cevi…

Dok sam pravio tu kružnu turneju po Bosanskim Emiratima, nisam koristio samo Dugu Cev. Bilo bi nehumano da sam propustio neke kombinacije svetla i motiva, pa sam izveo i nekoliko nužnih kič-pejzaža. Da bude mimo sveta, potrudio sam se uz pomoć nekih filtera za obrt u monohromatsku sliku.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-89): 27. septembar 2013.”

Ama, nije bitna mešalica naturalis vulgaris, nego zbivanije zbog nje.

Krenem u servis po kola, taman deset minuta laganog hoda, pa čime da se zabavljam nego da ponesem Dugu Cev. Da mlataram malo ulicom – em volim žanr, em je red da smestim to staklo u zonu rutinske upotrebe. I nije da nije, naučio sam da gledam u vidu kompresovane perspektive, sad se neki kadrovi nameću, a slučajne scene je lakše izdalje. Klik ovamo, klik onamo i:

– Dobar dan. Zašto ste slikali moju kuću?
– Molim? – upitah iskreno lika na biciklu.
– Tamo, ona kuća na uglu. Da niste iz komunalnog, pa posle da me zajebavate što mi je skela za malterisanje ostala dva dana duže.
– Aman, bre čoveče, nisam skelu ni slikao, nego mešalicu, preko pola ulice. Gledaj!

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-88): 26. septembar 2013.”

Da se ne raspričam previše: izvinite, nemam vremena. Takva epizoda.

Krenem ja tako na jedno od mojih standardnih mesta za lov na detalje u ataru, kad ‘oćeš: prerovali dupli pružni prelaz, pa ostavili tako. Nigde žive duše. Kola ne mogu da prođu, a i biciklom bi moglo samo nakrkače. Jebote, pružni prelaz postao pružna barikada. Welcome to Serbia. Šta ću, aj’ da okrenem. I u poslednjem času ugledam scenu vrednu Duge Cevi.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-87): 25. septembar 2013.”

Došlo doba za konačni test. Da vidimo gde smo, kakvi smo i šta se tu uopšte dešava.

Znate već: Duga Cev je moja omiljena igračka već nekoliko dana. No, tu sam primetio neke teškoće, ustanovio nešto što bi moglo da bude pravilo, ali to je bilo potrebno proveriti u praksi. Što ono kažu – da izađemo na crtu. Već sam znao koji objekat je pravi za test kapaciteta oštrine. Popodne u poslednjem satu svetla je bilo potaman i baš mi je došlo zgodno da napravim pauzu. A test je pokazao sledeće:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-86): 24. septembar 2013.”

Ne mo’š svetu ugoditi! 200/320 mm mi je mnogo. Oj živote, skote…

Duga Cev još uvek ne silazi sa fotoaparata: ne mogu da se naigram. No, dobro: iz faze ushićenja prelazim lagano u fazu ovladavanja. Tokom pauze posla, a baš sam ga dosta da radim tokom dana, izašao sam na terasu i napravio mali test graničnog gubitka fokusa. I usput sam se igrao opcijama kadriranja – u smislu “boktemazo, koliko još moram da idem nazad da bi sve stalo u kadar”. Eh: 200 mm na čajka formatu je ekvivalent 320 mm, a to je već mnogo za svakodnevnu manipulaciju. Nisam mogao da verujem da ću jedva živ uspeti da naguram ovu scenu u kadar, jer ovo je sa najdalje tačke na mojoj terasi.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-85): 23. septembar 2013.”

Dešavao se nekakav skup proizvođača organske hrane na trgu ispred zgrade Opštine, pa su ga dekorisali uz pomoć nekoliko velikih skulptura donetih iz fundusa kolonije Terra. Tamo sam došao posle samog dešavanja, zatekao sam radnike kako već raspertlavaju šatre i prikupljaju klupe. Loveći sa Dugom Cevi, uspeo sam da nađem ovu scenu sa pukih desetak metara.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-84): 22. septembar 2013.”

I tako, u subotnji dan na pragu jesenje sezone, načinio sam prvu foto-sesiju noseći na fotoaparatu samo Dugu Cev, ruski objektiv Jupiter 200 mm f/4 sa prikladnim adapterom. I mogu vam reći da je to bila jedna veoma zanimljiva sesija sa puno saznanja, pouka i iskušenja, a bilo je i rezultata.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-83): 21. septembar 2013.”