Tag: jedna na dan

I kao što svako dete-kreativac zna, upoznavanje tehničkog sveta počinje empirijskom metodom forsirane stohastičke dekompozicije iliti veselim rasturanjem predmeta u paramparčad. Što je više paramparčadi (hm: koliko je maleno neko paramparče?), to je postupak veseliji, igra zabavnija, a pouka kvalitetnija.

I tako sam ja večeras gledao kao Luka i Odgovara Kraljeviću Marko dekomp… rasturaju jedan stari Quantum hard disk. Na kraju procedure, ovekovečili smo značajno paramparče iz diska – jedan od dva tanjira koji čine konstrukciju modela.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-101): 9. oktobar 2013.”

Bio sam nervozan celog dana: napolju došlo proleće, a ja posla – ovoliko. Da tražim milost, ne vredi: frilenserska tuga je da milost možeš da dobiješ kad god hoćeš, uz zaradu od tačno nula novčanih jedinica. U neka doba sam objavio Jasni: “Idemo u šetnju!”. A kad joj objavim takav plan, znam da me neće ostaviti na miru dok ne bude i ispunjen.

Ali, hoćeš: dok smo krenuli, izgubio sam svetlo. A baš sam hteo da se bacim u umjetnost. Ovako, nosio sam fotoaparat u ruci, na njemu Draguljče kao jedino staklo koje može da radi u mraku iz ruke, a oko spremno da uhvati štogod… Oko sedam kilometara kasnije, imao sam šest ekspozicija, od toga dva belosvetska škarta i jednu notornu budalaštinu. Zato je džoker ispao uspešan.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-100): 8. oktobar 2013.”

Čuj: bolje kumrija nego svraka ili, vragovi je odneli, vrana. Ali da sam samoi malo bolje pazio… Zamalo dobra kompozicija. Zamalo. Ovako dalje ne ide: vreme je da nabavim neki monopod.

Ah, da: samo još sliku da ubacim.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-99): 7. oktobar 2013.”

Omaklo mi se u nastupu slabosti: gledao sam takozvani informativni program na nekom slučajno odabranom televizijskom kanalu. Tako mi i treba. No, nesporno, ideja je došla sama od sebe baš zbog toga.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-98): 6. oktobar 2013.”

Trebalo je biti u Kombank Areni 5. oktobra 2013 u 20:00. Ne, neću zameriti onima koji nisu bili tamo, ali ću im reći da su propustili nešto što čovek za života treba lično da iskusi. Poput pijanstva burbonom Four Roses, Keopsove piramide, dva kišna dana u Đula banji, leta balonom ili forsiranja planine Radan, koncert Petera Gabriela je tantričko iskustvo posle kojeg se treseš dugo.

Ovo sam slikao onim đubretom koje nosim u džepu sa sobom, prvi put se setivši da prebacim sa ISO 100 na ISO 400, jer kad se okidač nalazi na touch screen monitoru, od mirne slike nema govora. I tako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-97): 5. oktobar 2013.”

Izašao sam iz kuće samo na pet minuta, ali svetlo je bilo oštre zlatne boje i ja sam poneo fotoaparat sa sobom. Dadoh sebi u zadatak da uhvatim to nebo, tako pregorelo kakvo je bilo i u mojim očima, a slutio sam i kako ću obraditi fotku ako li samo uspem da dosegnem dobar kadar. Nisam se sam setio, nego mi je ova scena došla kako sam nailazio na nju: jako svetlo, tri tornja, okvir od krošnji drveća i prilika da izvučem dubinu scene kako dolikuje.

Samo dva trostruka okidanja su bila dovoljna da znam da imam ono čemu sam se nadao.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-96): 4. oktobar 2013.”

Slučajni pogled, pravi trenutak, luda ideja i deset minuta na pretek. Rezultat: mrtva priroda.

Kod Cicike nema šale: kitnikez se sada proizvodi u epskim količinama. Ishod je, uglavnom, lirski, mada opipljiv po svim načelima dijalektičkog materijaliz… A šta ja tu pričam koješta: osim kitnikeza, dobili smo i tri dunjca (“muške dunje”). I baš mi beše naspelo da uhvatim jedan određeni ugao ta tri ploda i imao sam ideju kako ću da ih obradim. Malo mistike: mora da ispadne kao crtež olovkom.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-95): 3. oktobar 2013.”

Trepni – i izgubićeš trenutak.

U pokušaju da se održim u budnom stanju, izašao sam na balkon da malo udahnem. Fotoaparat sam poneo, verovatno, po inerciji, uopšte ne razmišljajući da li uopšte želim da slikam nešto. A na aparatu Duga Cev, neudobno za ad hoc lov. Uočim kumrije (AKA grlice) kako se odmaraju na žici kablovskog operatera koja se pruža sa krova bolnice ka banderi ispred komšijine kuće. Pomislim da štriknem fotku kad kumrija poleti.

Prosta ideja se pretvorila u agoniju, jer dugo čekanje plus početni neuspesi su se pretvorili u dvadeset minuta besomučnog lova na fotku koja će mi biti po volji. I za to vreme, uspem da uhvatim jedan jedini prihvatljiv snimak.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-94): 2. oktobar 2013.”

Uto i oktobar… Bemti, dok dlanom o dlan, ispucah frtalj ciklusa…

Stvar koju samom sebi prilično zameram kada komponujem scenu: često je preopterećena detaljima. Slika ispada “preteška” zbog utovarenih nepotrebnih sastojaka, a ja najčešće sležem ramenima, jer se tu ništa ne može. Tu i tamo uspem da izolujem pozadinu pomoću bokeh tehnike (u čemu će mi Duga Cev, recimo, poprilično pomoći), ali ponekad ne pomogne ni to, jer fotka prosto nije dovoljno oslobođena viška.

Primetio sam da su razne brave i kvake na vratima zahvalna tema. Osim što su zanimljiv objekat za istraživanje na planu svetla, kompozicije i boje, po definiciji su jednostavne strukture, jer vrata i zidovi (i ponekad prozori na vratima) čine prirodan, neopterećujući faktor. Ovako nekako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-93): 1. oktobar 2013.”

Nije da bojkotujem kišu, naprotiv, kiša je dobar predmet za foto-safari, nego sam kezav preko svake mere. Dok odradim posao do pet popodne, više mi se ne izlazi, a dežurni izgovor glasi “nema više svetla”. I baš kad sam pomislio na to “nema svetla”, usledi klasični čeloklep-moment: jedna fotka, načinjena u uslovima preslabog svetla, čekala je da proverim da li ima kakve vajde od te ekspozicije.

Iznenađenje je bilo potpuno.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-92): 30. septembar 2013.”