I’m a Neanderthal man
You’re a Neanderthal girl
Let’s make Neanderthal love
In this Neanderthal world
Nekada i šala mala može da postane hit. 
Tag: muzika za popodne
Vatra koja se gasi
Početkom maja 1971. godine, posle uspešne australijske turneje, grupa Free je prestala sa radom. Pevač Paul Rodgers i basista Andy Fraser nisu imali više živaca da se bore sa nepredvidljivom prodajom njihovih albuma i problemima slabog zdravlja i sve veće zavisnoti od droge gitariste Paula Kossoffa.
U tom trenutku, na jedno od slavnih poglavlja rok istorije stavljena je tačka.
Kletva
Dok prelistavam najave za nove albume koji tek treba da se pojave, pažnju mi privlači onaj deo teksta koji se bavi reizdanjima. Bombasto sročenih nekoliko rečenica reklamiraju dva albuma grupe Nick Simper’s Fandango koji se po prvi put pojavljuju na disku. Aha, bivši basista Deep Purplea u jednoj od svojih muzičkih inkarnacija, pomislim…
I u istom trenutku zaključim – baš me briga.
Vreme leti
I was born in ’67
The year of “Sgt. Pepper”
And “Are You Experienced?”
Neke pesme me već prvim stihovima “kupe” za sva vremena.
Tema za radio
Uz sav svoj mukotrpan rad sa “Čupavcima iz Liverpula”, Sir George Martin je imao i svoj mali hobi. U periodu 1964-1966. snimio je i izdao seriju albuma sa orkestarskim verzijama njihovih pesma sa namerom da muziku The Beatlesa približi konzervativnijim slušaocima, jer se nisu svi odmah primili na tadašnje novotarije.
Istovremeno, to je bila i zgodna prilika da popuni svoj džeparac i nastavi da živi na visokoj nozi.
Biću tvoj zaštitnik
Malo je pevača koji se mogu uporediti sa Aaronom Nevilleom. Njegov rafinirani tenor i način pevanja su u suštoj suprotnosti sa njegovim fizičnim izgledom. “Gromada od čoveka” je prvo što ti padne na pamet kada ga ugledaš.
Ali kada pusti glas, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Moji Moravci bi rekli: “Peva k’o slavuj”.
Policijski auto
Ovo je jedan od bizarnijih singlova koje imam. Ko još posvećuje pesmu ovoj vrsti automobila?
Uvrnutih Engleza uvek je bilo i uvek će ih biti. 
To mora da je anđeo
Sva je istina i ja od toga ne mogu da pobegnem: ako izuzmem nešto vrlo malo aktuelne muzike koja mi je bila po volji osamdesetih, trendovsu muzičku scenu te decenije sam uglavnom ignorisao. Ajde-de: slušao sam Dire Straits, čak sam pohodio koncert grupe Queen, po volji mi je bio Sting. Uživao sam u muzici Kate Bush, duboko poštovao Petera Gabriela, provaljivao liriku Springsteena. Navijao sam da opstane makar i krnji Pink Floyd i potajno se nadao da će se Led Zeppelin ipak ponovo ujediniti. Nadao sam se da će se Clapton vratiti na put pravednika i da će se okanuti tog eksperimentisanja sa produkcijom Phila Collinsa. Zabio sam glavu u šezdesete i sedamdesete i bio veoma uporan u nastojanju da tu muziku istražim do detalja (što mi je uspelo; trajalo je preko 20 godina, ali to je neka druga priča).
Naravno, trendove je diktirao MTV i pred njim su popustila i najveća imena; pravila igre su se promenila. Ponekad sam ga pratio, mada je to za mene bila decenija kad sam najzad razvio svoj animozitet prema televizoru i televiziji (opstalo do danas, hvala na pitanju). Bilo je muzike koja mi se dopadala u toj formi, ali ako izuzmem gorepomenute, nikad nisam kupio nijedan nosač zvuka svih onih koje su osamdesete donele kao nešto sasvim novo.
Dobro de, dva albuma od Sade…
Prosto, nisam ih poštovao – mea culpa – osim jedne grupe iz Londona. A i pred njima sam kapitulirao kad su osamdesete bile već na izmaku.
Sve sam oprostio
Šuti, bolan
Iako su imali iza sebe skoro deset godina karijere, sve do 1995. godne slabo ko se trzao na pomen grupe No Doubt. Njihov almagam pop/punk/ska zvuka svrstavao ih je u kategoriju jedne od onih grupa kojih ima koliko hoćeš: ni po čemu se posebno nisu isticali.
A onda su snimili ovaj video koji je zapalio publiku.
Sladunjava priča o nerazumevanju između partnera našla je brojne istomišljenike.