Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Onima koji su već krajem sedamdesetih/početkom osamdesetih ozbiljno shvatali muziku nezavisna diskografska kuća 4AD je bila nešto poput svetionika. Objavljivala je muziku grupa/autora koja je bila nekomercijalna, ali je jasno pokazivala kojim putevima je moguće krenuti u dalji razvoj novih ideja.
Pa dokle ko stigne. 
Ovo je pesma koja je nastala sasvim slučajno, a ima antologijsku vrednost. Što zbog poruke koja je važna, što zbog toga što otvara prvi, fenomenalni album Stephena Stillsa, što zbog ovog samog snimka…
Nije najkvalitetniji, ali dobro odslikava kako se nekada živelo i uživalo … I još uvek je uzbudljiv, kao da mu vreme ne može ništa. 
Pripremajući se da nešto napišem o novom albumu grupe Big Big Train, Cevka mi je zasvirala i ovu pesmu.
U prvom trenutku nisam ni obratio pažnju na nju jer sam je slušao nebrojeno puta. U drugom sam postao svestan da je pesma dobila i tekst. Bio je to dovoljan povod da istražim o čemu se, zapravo, radi.
Može li se tumačiti savršenstvo? Šta biva kad se prost svet poput nas, u svom nesavršenstvu razumevanja nečijeg genijalnog stvaralaštva, ostrvi da objašnjava “šta je pisac hteo da kaže” (kao da nije već rekao)? Gde je to mesto na kojem se zaista sreću genijalno delo i prosto prihvatanje tog dela?
Bio sam mlad i pokušavao da dokučim Baha, stalno udarajući u prepreke u vidu fraza, opštih floskula i opskurnih termina za koje danas znam da služe isključivo da se neznalica još više sludi. Vrteo sam se u krug dugi niz godina, a potom zamalo odustao od dalje potrage.
A onda se pojavio Nigel Kennedy.
I odjednom je sve postalo lako.
Nastavite sa čitanjem… “Muzičkom geniju u čast, mediokritetima u inat”
Žetva žitarica se obavlja tokom jula. I danas je to veliki i zahtevan posao mada se, uz pomoć mašina, odvija mnogo lakše nego što je to nekada bilo. Vreme letnjih moba i rada od izlaska do zalaska sunca po najvećoj vrućini zauvek je prošlo.
Današnja deca nemaju pojma šta sve prethodi dok se stigne do finalnog proizvoda koji im se servira – hleba i raznih vrsta peciva koje vole da tamane.
Oh, I see a man at the back as a matter of fact
His eyes are as red as the Sun
And the girl in the corner let no one ignore her
Cause she thinks she’s the passionate one
Nema tu šta da se priča. Uostalom, o glam-rock grupi Sweet sam već pisao ovde pre tri godine i tada ste naučili (ili niste, ali naučićete) da se neke stvari rešavaju odvrtanjem potenciometra na maksimalnu glasnoću. Ako neki prozor pukne od zvučnog pritiska, tim bolje.
Učinite tako i nemojte da se previše raspravljate.
O psihodeličnom roku se danas svašta piše. Mnogi mlađi autori skloni su da lupetaju svašta na tu temu, a da nisu iskusili ključnu stvar kada je ova vrsta muzike u pitanju – atmosferu u društvu u vreme kada se ta muzika svirala i stvarala.
Da malo objasnim stvari.
Kako me nova izdanja u poslednje vreme nisu preterano dojmila, morao sam da provetrim uši nekim staritetom. U takvim okolnostima nemam neku određenu ideju šta bih slušao – obično odem pred onaj deo police gde su naslagani diskovi iz prethodnih decenija, zažmurim i nesumice izvučem neki koji mi se nađe pod rukom.
Znam da ne mogu da promašim jer muzičkog đubreta se odmah ratosiljam. 
Не волим да правим тројке, то ми је некако распар, али овог пута чиним изузетак. А можда ћу наставити и са четвртим делом, управо ми пада на ум шта овде фали на мом списку рок симфонија… Дакле имали смо први имагинарни албум Корни Групе, имали смо Флојда одсвираног тачно како је то пјесник хтио ријет, е сад нам треба
једно преуређењеједан аранжманједна транскрипција за симфонијски оркестар.
Без певања овог пута. Когод да је ово прерађивао, схватио је то тако да гласови немају шта да траже у симфонијском оркестру. Зашто и откуд баш Јапанци то да ураде, немам појма, али како рече један у коментару “па неко је морао”.
Ово није цео снимак; пре годину-две кад сам ово нашао, исто сам се патио да нађем уцело, и нешто ми се чини да сам као успео али да је и у том најкомплетнијем снимку фалило понеко парче. Цевка је као кад се ишло у Темишвар у шверц, никад не знаш шта ћеш наћи а чега је нестало. Постоји бар комплетан снимак без слике, дај шта даш.
One night in Paris is like a year in any other place
One night in Paris will wipe the smile off your pretty face
One girl in Paris is like loving every woman
One night in Paris… may be your last
Kakav je vaš odnos prema tendencioznoj grandioznosti u muzici?
Pre nego što odgovorite, podsetiću vas da je kompletan žanr opere, u celokupnoj svojoj istoriji, zasnovan na principu grandioznog, uvek preuveličanog do krajnih granica – u fabuli, u dramaturgiji, scenografiji, aranžmanu, težnji ka vokalnim izvedbama koje dosežu krajnje granice fizioloških mogućnosti ljudskog glasa. A uzgred vas podsećam i na to da moderno izvođenje opere predstavlja apsolutni vrhunac tehnologije teatra i širine umetničkog zahvata u istom fokusu: muzika, dramaturgija, gluma, balet, scenografija i kostim.
Istorija opere je duga i evoluirala je tokom više od 400 godina u nešto što je neuporedivo sa bilo kojim drugim derivatom muzike. Slobodni ste da ne volite operu, ali niste slobodni da govorite loše o njoj zbog takvog stava, jer iz opere je proistekla manje-više sva današnja žanrovska scenska muzika, kada govorimo o formi.
A danas?
Prvo malo muzike, pa da popričamo o tome odakle ovakvo delo u rock muzici.
