Tag: muzika za popodne

U drugoj polovini šezdesetih San Francisko je za mnoge bio centar sveta. U tom gradu dešavalo sve ono što u drugima nije – postojala je jaka muzička scena, atmosfera je bila vrlo liberalna pa te niko nije pitao šta radiš i pričaš, “deca cveća” su bila prisutna na svakom koraku, život u raznim “komunama” je bio uobičajen, a razne “supstance” su se trošile u velikim količinama.

Tome nisu mogli da odole i poslovično uzdržani i kruti Englezi, a ova pesma to lepo ilustruje njihovu idealističku predstavu o tom gradu.

Nastavite sa čitanjem… “Idemo u San Francisko”

Čitajući najave novih albuma, umalo ne padoh sa stolice, fotelje, na-čemu-sam-već sedeo… Kada sam pogledao na šta bi ova kolaboracija trebalo da liči.

Judy Collins je našla “novo pilence“, pa se promenila i njena optika na “taj mračni predmet žudnje”…

Nastavite sa čitanjem… “Bespomoćno se nadajući…”

Kada bih mogao da zavirim u glavu autora u trenutku kada mu sine da napiše pesmu, bilo bi mi mnogo lakše da pišem. Ovako, i dalje nastavljam da tumaram po nečijim karijerama pokušavajući da sklopim slagalicu od fragmenata prikupljenih ko zna kada i sa kojih strana.

Nekada ni to ne pomaže.

Nastavite sa čitanjem… “Krpice starije sestre”

Može li se šesnaestogodišnja devojčica promovisati u novi muzički sex simbol? Teško. Ali u nekim luđim godinama i to se pokušavalo.

Ako si imao diskografski ugovor sa Stiff Records, svakakva iznenađenja si mogao da očekuješ.

Nastavite sa čitanjem… “B-A-B-Y”

Net je pun klipova koje su varijacije na temu kako osvojiti žene. U tom sportu dovitljivosti nikada nije dovoljno, jer muški mozak nikada ne može da smisli ono što žena može da izmašta.

Upravo gledam jedan od takvih: neugledan i prosečan klinac pokušava da se upuca slučajnoj prolaznici i, iako je pristojan i poziva je na piće i klopu, ona ga lagano odbija. Mlađani junoša želi da se oproba na nekom drugom mestu, seda u svoj auto koji se odaziva na neko od onih poznatih italijanskih imena, lagano dodaje gas i aždaja od nekoliko stotina konja ispod haube postaje vrlo glasna. Devojka sa podignutim nosem ga zaustavlja, seda u auto i…

Trebalo joj je da pređe samo nekoliko koraka kako bi promenila mišljenje.

Nastavite sa čitanjem… “Važno je šta voziš”

I vrhunski pijanisti se nerado upuštaju u repertoar koji im je u nasleđe ostavio Sergej Rahmanjinov. Razlog je vrlo jednostavan – od izvođača se traži besprekorna tehnika sviranja komplikacija koje je zapisao. Kako to izgleda dok se svira, pogledajte ovde.

Za neupućene: Rahmanjinov je i sam bio vrhunski pijanista sa rasponom prstiju jedne šake od 30cm.

Otprilike, toliki ima i Rick Wakeman.

Nastavite sa čitanjem… “Vocalise”

Poslednjih godina imam problem sa već etabliranim britanskim izvođačima koji me, najčešće, razočaraju. Bolje da im ne pominjem imena. Po inerciji preslušam im nove albume, sve očekujem da će da potegnu neku pesmu na tragu onih koje su ih proslavile i ostanem razočaran. Na kraju, ne desi se ništa.

Poslednje veliko razočaranje je isprdak koji je objavio Radiohead.

Kako je kreativna muza mnoge napustila, bolje je da se držimo onih koji imaju i višak dobrih pesama.

Nastavite sa čitanjem… “Svi gubimo”